Srbija preuzela predsedavanje CEFTA sporazumom: za unapređenje trgovine ključna tri prioriteta

Srbija je od 1. januara preuzela predsedavanje Centralno-evropskim ugovorom o slobodnoj trgovini (CEFTA).

Predsedavanje je formalna stvar, jer se članice rotiraju po azbučnom redu, ali su sa druge strane, od Srbije, kao najveće zemlje članice, velika očekivanja. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević u razgovoru za RTS podseća da je CEFTA naše najviše izvozno tržište posle Evropske unije, i ističe koji će biti prioriteti predsedavanja.

Sa tržištem CEFTA Srbija ostvaruje zavidan suficit, a do novembra 2023. ukupan promet je bio 5,4 milijarde evra – od toga je 3,9 milijardi izvoz, a 1,4 milijarde je uvoz.

– To su značajna sredstva za naše kompanije gde mi zaista ostvarujemo vrlo dobre rezultate, jer smo prepoznati kao kvalitetni, imamo dobru robu, imamo vrlo konkurentnu robu tako da je to tržište značajno i kada bismo uspeli još da neke političke nesuglasice ili nerazumevanja, da ih nazovem najblaže, otklonimo, to tržište bi bilo mnogo značajnije, jer trenutno ima puno barijera – kaže Đurđević.

Priština je ublažila blokadu zbog štete koju je kosovska privreda trpela, ali je trenutno ostala blokada za gotove proizvode. Imamo mnogobrojne slučajeve građana kojima se oduzima roba na administrativnim prelazima, privrednicima se uručuju kazne…

– U ovom trenutku na snazi je zabrana uvoza gotovih proizvoda iz Srbije, što čini oko 37% plasmana robe iz Srbije ka KiM i mi procenjujemo da je do sada negde direktan gubitak, oko 120 do 130 mil EUR imajući u vidu ako poredimo promet iz 2022. i promet 2023. godine, odnosno neostvareni promet ove godine. Tu su i neostvareni plasmani, trošak zbog pronalaženja novih partnera i izvoza u treće zemlje. Od tih 37% gotovih proizvoda koje plasiramo na Kosovo, 40% čini  roba međunarodnih multinacionalnih kompanija. Ta jedna mera se tiče naravno nas, ali postoji pritisak i tih država, odakle dolaze te kompanije da se ove mere ukinu – objasnio je Đurđević.

On je ukazao da to samo govori koliko je velika međuzavisnost privreda svih ovih zemalja članica, ali da je potrebno neko vreme da bi se našao neki novi iskorak, novi okvir reforma i reorganizacija, da bi potencijali regionalne saradnje bili na najbolji mogući način prepoznati.

Tri ključna problema koče izvoznike

Najveća mana jeste upravo to što se odluke donose jednoglasno, što ne postoji mehanizam za rešavanje sporova. Đurđević je rekao da je Agenda u suštini određena CEFTA Sekretarijatom i da je čine prioriteti koji su utvrđeni i koji nisu ispunjeni – to je pre svega međusobno priznavanje dokumenata kako bi se kompanijama olakšalo poslovanje, a među najznačajnijim su nalazi laboratorija.

– Dakle, da kada imate nalaz jedne laboratorije, da on praktično važi za celu teritoriju CEFTA strana, da ne morate ponovo da radite testiranje. Važno je i smanjenje čekanja na graničnim prelazima uvođenjem elektronske razmene dokumenata i proširivanjem, odnosno unapređenjem graničnih prelaza. Infrastrukturni radovi traju, imate neku proceduru, pa sad imamo neko razumevanje. Međutim, odluke bi mogle mnogo brže da se sprovode u okviru tzv. SEED plus – to je elektronska razmena dokumenata iz oblasti carine, fito i veterinarskih sertifikata. Dakle, svi tehnički preduslovi su se stekli da se ti dokumenti tako razmenjuju i krenulo je pilot testiranje – naveo je Nenad Đurđević.

On je ukazao da kompanije i dalje moraju da donose fizički na prelaz u papiru dokument i dodao da očekuje da će se pod predsedavanjem Srbije ta stvar otkloniti, da kompanije mogu to da automatski rade samo preko elektronske najave.

– Treći prioritet je taj takozvani e-commerce – elektronska trgovina gde imate u stvari da se napravi dogovor oko ovih poštanskih paketa, ta neka geolokacija. Znači, sve stvari koje u suštini ovo sadašnje poslovanje savremeno kroz elektronsku trgovinu učine dostupnom, lakom i jeftinom. Prioriteti su u suštini odluke koje su usvojene na tehničkim komitetima CEFTE do sada, a koje već tri godine čekaju političke odluke i to je opterećenje koje postoji i mi bi trebalo da uspemo da prevaziđemo ta politička nesuglasja, pre svega na nivou Prištine i Beograda kako bi se 2024. godine ove odluke odblokirale i kako bi pre svega kompanije i naša ekonomija imali koristi od toga – naglašava Đurđević.