Šta smo uvozili, a šta izvozili: spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla manje od 1%
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. godine iznosila je 27.861 miliona evra, što je rast od 0,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kako je objavio Republički zavod za statistiku, izvezeno je robe u vrednosti od 12.158,7 miliona evra, što čini rast od 0,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15.702,3 miliona evra, što predstavlja povećanje od 1,2% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 3.543,6 miliona evra i veći je za 3,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,9%.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (62,4%), a slede roba za široku potrošnju (25%) (3.288,6) i oprema (12,6%).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (53,9%), slede roba za široku potrošnju (20,7%) i oprema (13,4%)<
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,3 procenta ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, kada je reč o izvozu bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska, dok su u sučaju uvoza to – Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, električne energije i nafte i naftnih derivata. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.767,1 miliona evra, a uvoz 616,4 miliona evra.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Švedskom, Hrvatskom, Bugarskom, Češkom, Albanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Mađarskom, Holandijom, Kazahstanom, Poljskom, Belgijom, Španijom, Slovenijom, Francuskom, Republikom Korejom, Švajcarskom, Grčkom, Austrijom, Danskom…
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 35,2%. To su električne mašine i aparati, obojeni metali, pogonske mašine i uređaji, metalne rude i otpaci metala, proizvodi od kaučuka. Uvoz prvih pet odseka čini 25,5 odsto ukupnog uvoza, a to su električne mašine i aparati, nafta, naftini derivati, drumska vozila, industrijske mašine za opštu upotrebu i medicinski i farmaceutski proizvodi.
Spoljnotrgovinska razmena u maju
U maju 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2.364,3 miliona evra, što čini smanjenje od 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.223,3 miliona evra, što je povećanje od 0,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata, drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra, na trećem mestu je izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, sledi izvoz električne energije, a poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju, na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa, a poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon.
Foto: Pixabay, ilustracija
