Svetska banka: Vozači kamiona na granicama Balkana godišnje izgube 3.000 godina
Vozači kamiona svake godine bespotrebno izgube oko 26 miliona sati, odnosno skoro 3.000 godina, čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana, podatak je sa kojim je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Antonella Bassani izašla pred lidere Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije na Samitu Berlinskog procesa u Tirani.
Tokom prve posete Albaniji u svojstvu potpredsednice Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, Antonella Bassani sastala se sa čelnicima zemalja Zapadnog Balkana, predstavnicima Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, kao i drugim partnerima na samitu Berlinskog procesa u Tirani, kako bi razgovarali o merama za jačanje regionalne ekonomske saradnje i integracija.
Na sastancima je napomenuto da je ekonomska integracija neophodan pokretač ekonomskog rasta, zaposlenosti i prosperiteta. Konstatovano je da bi ekonomije Zapadnog Balkana mogle ostvariti svoj potencijal ako otklone prepreke u trgovini robom i uslugama, te modernizuju platne sisteme.
– Pred Zapadnim Balkanom je izuzetna šansa da izađe na tržište Evropske unije od 450 miliona ljudi. Iskustva iz celog sveta, kao i sa Zapadnog Balkana, pokazuju da je pristup međunarodnim tržištima neophodan da bi kompanije ostvarile rast – izjavila je Bassani.
Prema njenim rečima, ekonomskom integracijom se omogućavaju ubrzano usvajanje novih tehnologija i brži tokovi novih ideja i inovacija, te veća produktivnost koja predstavlja temelj rasta država srednjeg nivoa dohotka.
Prema novom izveštaju Svetske banke o kome je bilo reči tokom sastanaka održanih u okviru Berlinskog procesa, ako se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skrati za tri sata, što je razlika između prosečnog vremena na Zapadnom Balkanu i u državama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), BDP u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mogao bi u srednjem roku porasti za tri posto.
Ukazano je da bi se nivo rasta pristupanjem EU mogao povećati za još 6%. Osim toga, i susedne zemlje članice EU, kao što su Rumunija, Mađarska i Bugarska, mogle bi da ostvare dodatni rast od 0,2% usled povećanog obima trgovinske razmene sa Zapadnim Balkanom.
Svetska banka već sarađuje sa partnerima na pojednostavljenju trgovine i saobraćaja u regionu kroz ulaganja i reforme. Osim toga, Svetska banka takođe pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana za približavanje njihovih platnih sistema standardima EU i pomaže im da ispune uslove za pridruživanje jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima (Single Euro Payments Area, SEPA), čime će se pojednostaviti slanje doznaka i sniziti njihovi troškovi.
Izvor: seebiz.eu
