Šta Srbiji donosi sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom?
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji je potpisan u Pekingu 17. oktobra, obuhvata 10.412 srpskih tarifnih pozicija odnosno prozvoda i 8.930 sa kineske strane. Sporazum je pripreman šest meseci i na njemu je radilo i pregovaralo šest radnih grupa. Prema najavama, trebalo bi da stupi na snagu do maja ili juna 2024.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je da je potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, srpska privreda osvojila najveće tržište na svetu koje broji 1,4 milijarde stanovnika.
– Kada sporazum stupi na snagu, a mi se nadamo još pre juna, svi proizvođači breskvi, lubnica, kornišona, kukuruza šećerca i drugih proizvoda, pre svega od voća, moći će da ih izvoze na kinesko tržište bez carina. Obuhvatili smo i veliki broj proizvoda od gvožđa, čelika, mašinsku industriju, farmaceutsku industriju, industriju ulepšavanja. Benefite ovog sporazuma će osetiti i proizvođači vina, kojima će se u narednih pet godina liberalizovati promet – rekao je Momirović novinarima posle potpisivanja sporazuma.
On je istakao da će na taj način srpski privrednici biti u ogromnoj prednosti u odnosu na ostale evropske proizvođače. Ministar je podsetio da je srpski izvoz na kinesko tržište 2012. godine bio svega šest miliona evra, a da je nakon toga on iz godine u godinu bio sve veći.
On je naglasio da je ovo istorijska šansa za srpske privrednike, i da je važno prepoznati je kako bi izvoz premašio dve milijarde evra i kako bi u Srbiju došlo još dosta dobrih kineskih kompanija.
Trgovina Srbije i Kine raste iz godinu u godinu
Kina se svrstava među prvih pet najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, prema kriterijumima ukupne robne razmene, kao i prema vrednostima izvoza i uvoza. U 2022. godini je bila naš drugi spoljnotrgovinski partner (posle Nemačke), sa ukupnim iznosom robne razmene od 6,1 milijardi dolara. To predstavlja povećanje od 20,5 odsto u odnosu na 2021. godinu i izvoz robe u vrednosti od 1,2 milijardi dolara zabeležio je rast od 23,5 odsto, dok je uvoz u vrednosti od skoro 5 milijardi dolara povećan za 19,8 odsto (NR Kina je od 2021. godini i naš prvi partner u uvozu).
Šta Srbija izvozi u Kinu i kako je plasman premašio milijardu evra?
Oko 60% proizvoda odmah oslobođeno carine
Obe strane predvidele su pet kategorija za liberalizaciju roba.
Pojedine robe biće u potpunosti oslobođene carina i dažbina, dok će kod ostalih ukidanje biti postpuno, u roku od 5, 10 ili 15 godina. Takođe, deo roba izuzet je iz ovog sporazuma.
Kako je objašnjeno u autorskom tekstu koji je objavljen na sajtu Paragraf.lex, oko 60% proizvoda kojima se trguje, biće oslobođeno carina i drugih dažbina od dana stupanja sporazuma na snagu. Za nešto više od 16% proizvoda, ukidanje carine i drugih dažbina predviđeno je u pet jednakih jednogodišnjih faza, od dana stupanja sporazuma na snagu. Za oko 10% proizvoda, ukidanje carine i drugih dažbina predviđeno je u deset jednakih jednogodišnjih faza od dana stupanja na snagu ovog sporazuma; za oko 4% ukidanje carine i drugih dažbina u petnaest jednakih jednogodišnjih faza od dana stupanja na snagu ovog sporazuma. Zadržana carina zaštita je u slučaju oko 10% proizvoda (carine i druge dažbina nastavljaju da se primenjuju i po stupanju na snagu ovog sporazuma).
– Vino će biti bez carina u potpunosti za pet godina, pošto će se carina postepeno smanjivati po 20 odsto u narednih pet godina, dok danas moraju da se uračunaju i čine 30 odsto ukupne cene. To će biti nula odsto posle pet godina i naši vinari će imati mnogo bolju cenu na tom tržištu – istakao je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada je reč o rakiji, u periodu od 10 godina biće ukinuta carina, pošto će svake godine biti niža za po 10%.
Olakšice za izvoz jabuka u Kinu
Srbija je sa Kinom u Pekingu potpisala i sporazum za usaglašavanje izvoza jabuka iz Srbije, o čemu je, kako je istakla ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, pregovarano šest godina. Tanasković je rekla da je to treći potpisani sporazum u ovoj godini i podsetila na to da su u maju potpisani i usaglašeni sertifikati za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ona je naglasila da je veoma važan stav Kine prema poljoprivredno-prehrambenim proizvodima iz Srbije i da liberalizacija, koja je tema razgovora zvaničnika dveju zemalja, podrazumeva veoma širok spektar proizvoda i da će veliki broj naših proizvoda biti oslobođen carine.
– Generalno mi sa Kinom tek otvaramo naše tržište, i dalje smo u deficitu u smislu uvozno-izvoznih prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda, ali ja se nadam da će sa usaglašena tri sertifikata ove godine i sa mogućnošću liberalizacije već od sledeće godine biti ozbiljno drugačije. Trenutno najviše izvozimo juneće i svinjsko meso, ali ono što tek sledi je kompletno naše voće, u smrznutom asortimanu proizvoda. Suva šljiva je izuzetno važna, med jako bitan, kao i jabuka – rekla je Tanasković.
Ministarka je, napomenuvši da sledi dogovor o izvozu srpskih vina, ukazala na to da je plasman naših vina u Kinu već počeo, ali da će biti veoma značajno kada se i srpski vinari oslobode carine za ulazak na kinesko tržište. Tanasković je iznela uverenje da će se u Srbiji, s obzirom na veliko kinesko tržište, od sada više ulagati u uvećanje zasada.
Ekonomski analitičar i novinar Miša Brkić, gostujući na TV Nova, istakao je da je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom svakako dobra stvar, ali da je pitanje kako će se naši proizvođači uklopiti i koliki benefit ćemo ostvariti.
– Naravno, uvek je dobro napraviti ugovor o slobodnoj trgovini, to je za domaću privredu dobra stvar – istakao je Brkić.
Analizirajući primer jabuke i izvoza tog voća u Kinu, Brkić je naglasio da „Kina godišnje izvozi za milijardu dolara jabuka, a uvozi za 216 miliona dolara“.
– Kina godišnje uveze 95,5 hiljada tona jabuka. Srbija ukupno izvozi 105 hiljada tona, i od toga zaradi 85 miliona dolara. Dosada je, kada govorimo u jabukama, iz Srbije oko 101 hiljada tona išlo u rusiju. Očigledno je da srpski proizođači traže nova tržišta, već se spominjalo da je to Bliski istok, Indonezija, sada se otvara i kinesko tržište…
Ipak, kinesko tržište je veoma komplikovano, istakao je Brkić, pojasnivši da samo 5 država izvozi jabuke u Kinu. Čak polovina kineskog uvoza jabuka dolazi sa Novog Zelenda, dodao je.
– Sporazum jeste dobar, ali je pitanje kako će se srpski poizvođači u to uklopiti. Nisam siguran da će srpska jabuka malih proizvoača stići na tržište Kine. To je značajno za velike proizvođače, koji mogu da obezbede velike količine dobrog kvaliteta.
Ipak, kako je pojasnio, treba voditi računa o tome da je kinesko tržište takođe pretrpelo uticaj ekonomske krize, te da je prisutna smanjena potražnja i kod kineskih kupaca.
Izgradnja autoputa i brze saobraćajnice u Vojvodini
Osim Sporazuma o slobodnoj trgovini, u Pekingu je potpisano još nekoliko bilateralnih dokumenata kojima se unapređuje saradnja dve zemlje. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić potpisao je okvirni sporazum o projektu izgradnje brze saobraćajnice Granični prelaz Bački Breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda- Granični prelaz Srpska Crnja sa kompanijom China State Construction. Vesić je potpisao i komercijalni ugovor o izgradnji autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad sa kompanijom Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, kao i komercijalni ugovor sa kompanijom CRRC za nabavku pet brzih elektromotornih vozova.
Takođe, potpisani su i Memorandum o razmeni i saradnji u oblasti ekonomske razvojne politike, Memorandum o zajedničkom unapređenju industrijske i investicione saradnje Srbije i NR Kine, kao i srednjoročni akcioni plan o zajedničkoj izgradnji inicijative „Pojas i put“ između Vlade NR Kine i Vlade Republike Srbije. Memorandum o razmeni i saradnji u oblasti ekonomske razvojne politike potpisali su potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali i predsedavajući Nacionalnoj komisiji za reformu i razvoj Dženg Šanđie.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović potpisao je sa predstavnicima CRBC-a protokol o saradnji za razvoj spoljašnje (bazne) infrastrukture Srpskog kineskog industrijskog parka Mihajlo Pupin u Srbiji. Direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić potpisao je komercijalni ugovor o trećoj modernizaciji fiksne mreže Telekoma Srbija sa kompanijom Huawei, a u planu je i potpisivanje ugovora o finansiranju treće faze modernizacije fiksne mreže Telekoma Srbija.
Foto: Pixabay/SW1994
