Za godinu dana skroman rast izvoza, ali značajno veći deficit
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do oktobra ove godine iznosila je 56.661,5 miliona evra, što je rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sudeći po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen je rast izvoza, uvoz je veći nego prethodne godine, a deficit koji beleži skok za petinu – ostaje izazov za srpsku ekonomiju.
Kako statistika pokazuje, izvezeno je robe u vrednosti od 24.452,6 miliona evra, što je čini rast od 1,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 32.208,9 miliona evra, što predstavlja povećanje od 5,7% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 7.756,2 miliona evra, što je povećanje od 19,8 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina (33,5%), dok je Beogradski region predvodio u uvozu (44%).
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,9% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.
Struktura uvoza i izvoza
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 62%, zatim roba za široku potrošnju – 25,9% i oprema – 12,1 odsto. Identičan je raspored i u strukturi uvoza. Najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 54,7%, slede roba za široku potrošnju – 20,6% i oprema – 12,6%.
Glavni spoljnotrgovinski partneri
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,6% ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska, kada je reč o izvozu, dok je redosled zemalaj iz kojih smo najviše uvozili – Nemačka, Kina, Italja, Turska i Mađarska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.580,3 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila. Izvoz Srbije iznosi 3733,6 a uvoz 1.360,4 miliona evra za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 274,4 procenata.
Najveći suficit sa komšijama
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Poljskom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Irakom, Holandijom, Ruskom Federacijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Francuskom, Mađarskom, Grčkom, Danskom, SAD-om …
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,3 procenata ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,9 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,1 odsto.
Najviše se izvoze električne mašine i aparati, obojeni metali i metalne rude i otpaci metala, dok se najviše uvozi, osim električnih mašina i aparata, nafta, naftni derivati i drumska vozila.
Spoljnotrgovinska razmena u oktobru
U oktobru 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od od 2.569,4 miliona evra, što čini povećanje od 4,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.529,3 miliona evra, što je povećanje od 8,7 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine. Računato u evrima, desezonirani indeks oktobar 2024 / septembar 2024. godine pokazuje rast izvoza za 0,1 odsto i pad uvoza za 0,2 procenata.
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove. Drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra, na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata sledi izvoz električne energije, a poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 55 mil. dolara.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju, treći je uvoz električne energije, sledi uvoz prirodnog gasa, a poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon.
Kompletnu statistiku o uvozu i izvozu u periodu januar-oktobar možete pogledati OVDE.
Foto: Pixabay/Valdas Miskinis, ilustracija
