Zabrana plasmana na Kosmet srpsku privredu oštetila za 200 miliona evra

Za 10 meseci koliko traje zabrana trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije, domaća privreda beleži gubitak od 150 do 200 miliona evra. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prva dva meseca ove godine na KiM je otpremljeno 48,8 tona robe, za razliku od istog perioda lane kada je izvezeno oko 92 tone. Zbog ove blokade, od juna 2023. godine, kako je objavila Politika, gubici se nagomilavaju, ne samo za Srbiju, već i za sever Kosmeta gde žive uglavnom Srbi.

Prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora Sektora za strateške analize i usluge pri Privrednoj komori Srbije (PKS), iako se ovom zabranom krši CEFTA sporazum, poslanici EU ne upozoravaju prištinske vlasti. Kako navodi, rezultat takve politike je 45 miliona evra ukupne trgovinske razmene Centralna Srbija-KiM, za prva dva meseca ove godine, što je dvostruko manje nego lane.

– Izvoz je vredeo oko 38 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko sedam miliona evra. Bilans razmene, odnosno koliko smo više izvezli, nego uvezli robe sa Kosova u Srbiju, vredeo je oko 30 miliona evra. Kada se ovi podaci uporede sa istim periodom lane, primetno je da je otprema (izvoz) u januaru 2023. godine bila dvostruko veća i da je iznosila oko 67,5 miliona evra. Dvostruko veći bio je bilans razmene, oko 60 miliona evra – navodi Stanić.

Kako Stanić kaže, ukupna trgovinska razmena centralne Srbije i KiM lane je iznosila oko 367 miliona evra, a bilans 279 miliona evra, za razliku od 2022. godine kada je ta razmena bila 518 miliona evra, a bilans razmene 415,5 miliona evra.

–  To čak nije toliko veliki problem za Srbiju, koliko za privredu Kosova, posebno severnog dela, gde su dominantno Srbi. Šteta koja se njima dešava je praktično nenadoknadiva i mnogi su prinuđeni da zatvaraju biznise – rekao je Stanić i dodao da će se ova zabrana najviše odraziti na male prodavce koji su nabavljali povoljniju robu iz Srbije, pa su je prodavali u maloprodajnim objektima na Kosovu. Sada su prinuđeni da nabavljaju skuplju iz Bugarske ili Severne Makedonije i budu manje konkurentni.

Posebno su ugrožene manje kompanije, mahom firme koje posluju u okviru sektora prehrambene industrije, a delom i metalske. Kako Stanić podseća, od početka zabrane  obim ograničenja se smanjio, tako da sada repromaterijali i mašine prolaze na Kosovo, a i dalje ne mogu finalni proizvodi i sirovine. Pomoću njih se, kada nema blokade, naglašava, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 miliona evra prometa.