Crna Gora deo evropskih „plavih koridora“ – Uvođenje novih intermodalnih logističkih lanaca
Crna Gora mora više da iskoristi pomorske potencijale, kako bi poboljšala pristup kako tržištima Evrope, tako i sveta, navodi se u Strategiji razvoja pomorske privrede za period od 2020. do 2030. godine. Posebno raduje činjenica da bi Crna Gora trebalo da bude deo tzv. „plavih autoputeva“, odnosno pomorskih koridora Evrope, pišu crnogorske Dnevne novine, a prenosi aktuelno.me.
Cilj koncepta „plavi autoputevi“ jeste uvođenje novih intermodalnih logističkih lanaca, što bi na kraju trebalo da doprinese kvalitetnijoj i efikasnijoj organizaciji transporta.
Intermodalni logistički lanci će biti održivi i doneće značajnije, ne samo transportno-logističke, nego i komercijalne benefite. Na taj način biće poboljšan pristup tržištima širom Evrope i sveta, a istovremeno će se doprineti rasterećenju evropske saobraćajne putne mreže, navedeno je u pomenutoj strategiji.
Kako bi od „plavih autoputeva“ mogao biti ostvaren puni doprinos, podrazumeva se da će se morati značajnije koristiti ne samo resursi pomorskog saobraćaja, nego i potencijali železničke i putne infrastrukture, kao i unutrašnji plovni putevi, kao neizostavni delovi integrisanog transportnog lanca.
Četiri koridora
Za postavljanje ovog projekta od evropskog interesa određena su četiri koridora. Prvi – „autoput Baltičkog mora“, koji povezuje države članice Baltičkog mora sa zemljama članicama srednje i zapadne Evrope, uključujući put preko kanala Severno more/Baltičko more. Drugi je „pomorski autoput zapadne Evrope“ koji vodi od Portugala i Španije preko Atlantskog luka do Severnog i Irskog mora. Crna Gora je obuhvaćena trećim pomorskim koridorom.
„Pomorski autoput jugoistočne Evrope“ povezivaće Jadransko more sa Jonskim morem i istočnim Sredozemljem, uključujući i Kipar. Četvrti je „pomorski autoput jugozapadne Evrope“, kojim je obuhvaćeno zapadno Sredozemlje, a on će spajati Španiju, Francusku, Italiju, uključujući Maltu i povezuje se sa „pomorskim autoputem jugoistočne Evrope“, uključujući veze s Crnim morem.
Pomorski prostor bez prepreka
Smernice TEN-T5 iz 2013. godine (Uredba Evropske unije) redefinišu „plave auto-puteve“ kao morsku dimenziju transevropske saobraćajne mreže koja će doprineti postizanju evropskog pomorskog prostora bez prepreka.
Crna Gora je prihvatila i Integrisanu pomorsku politiku Evropske unije, koja predstavlja koherentan pristup svim politikama koje se odnose na more, a podrazumeva pojačanu koordinaciju između različitih i raznovrsnih sektora i oblasti kao što su brodarstvo, luke, životna sredina, istraživanje mora i podmorja, proizvodnja energije iz izvora koji potiču od mora, brodogradnja, druge prateće delatnosti u pomorskom saobraćaju, pomorski i priobalni turizam, ribarstvo i marikultura, zapošljavanje, razvoj obalnog područja, kao spoljnu politiku koja se odnosi na pomorstvo.
Osnovni ciljevi Integrisane pomorske politike su postizanje održivosti u iskorišćavanju mora kako bi se omogućio ekonomski rast priobalnih područja u segmentima brodskog prevoza, morskih luka, brodogradnje i brodoopravljanja, životne sredine, upravljanja živim resursima mora. Takođe i podsticanje istraživanja i inovacija i jačanje naučnih kapaciteta i znanja, kao i unapređenje kvaliteta života u priobalnim područjima i položaja i porepoznatljivosti Evropske unije u globalnoj pomorskoj industriji.
Izvor: aktuelno.me
Strategija razvoja pomorske privrede 2020-2030. godine sa Akcionim planom, dostupna je na stranici crnogorskog Ministarstva saobraćaja i pomorstva, u rubrici Strategije.
Među projektima koji su definisani tim dokumentom jeste i izgradnja novog kontejnerskog terminala u Luci Bar, po principu javno-privatnog partnerstva ili koncesije. Više tome, pročitajte OVDE.
