Nemačka pionir u korišćenju rečnog transporta za robu visoke vrednosti

Iako se unutrašnji plovni putevi prvenstveno koriste za transport rasutih tereta – na koje odlazi čak 73% aktivnosti, evropskim rekama putuju i druge vrste robe. Jedan od naročito interesantnih primera, kako se navodi u izveštaju Međunarodnog saveta za čisti transport (ICCT), jeste Nemačka koja je „pionir“ u korišćenju vodnog rečnog transporta za robu visoke vrednosti, piše trans.info.

Prevoz robe unutrašnjim plovnim putevima prepoznat je kao ekološki prihvatljiva i energetski efikasna alternativa drumskom i železničkom transportu. ICCT izveštaj naglašava njegove prednosti, napominjući da ovaj vid transporta koristi samo 17% energije u odnosu na drumski i 50% u odnosu na železnički. Istraživanje, međutim, ne analizira izazove koji se javljaju u transportu unutrašnjim plovnim putevima.

Pregled transporta unutrašnjim plovnim putevima u Evropi

Rečni saobraćaj emituje značajno manje gasova sa efektom staklene bašte, što ga čini ključnim delom evropske strategije za smanjenje emisija. Kada je reč o obimu, izveštaj navodi da evropski unutrašnji plovni putevi pokrivaju oko 41.000 kilometara i povezuju 25 država članica EU. Osim toga, glavni industrijski centri širom Evrope dostupni su putem unutrašnjih plovnih puteva, što pokazuje integraciju ovog vida transporta u širu logističku infrastrukturu na kontinentu.

– U pogledu ključnih ruta, dominiraju reke Rajna i Dunav. Rajnom se prevozi oko 40% ukupnih količina tereta koji putuje rekom i to uglavnom između Bazela i Severnog mora, dok na Dunav odlazi dodatnih 18%. Na ove dve reke odvija se polovina ukupne aktivnosti na unutrašnjim plovnim putevima – navodi se u izveštaju.

Drum je veliki konkurent

Uprkos svojim ekološkim prednostima, izveštaj objašnjava da unutrašnji vodni saobraćaj učestvuje sa svega oko 2% u ukupnom teretnom transportu u Evropskoj uniji. Kako se navodi, razlozi su konkurencija drumskog i pomorskog transporta, kao i izazovi u rečnom saobraćaju, poput zavisnosti od vremenskih uslova i varijacije u nivoima vode.

Takođe, ICCT primećuje opadanje aktivnosti na rekama tokom poslednjih godina, sa oštrim padom od 9,8% procenata u 2022. Procenjuju da je takav rezultat izazvan faktorima kao što su niski vodostaji na Rajni i Dunavu, što je omelo kretanje osnovnih dobara, uključujući naftu i ugalj.

Izraženo u tonama, količina tereta prevezena unutrašnjim plovnim putevima u Evropi (uključujući EU, Švajcarsku, Srbiju i Moldaviju) opala je za 5,5% u 2022. godini, a količina prevezena na Rajni (od Bazela do Severnog mora) opala je za oko 6,8%.

Glavne luke i njihova uloga

Izveštaj takođe naglašava značaj četiri ključne luke – Roterdam, Antverpen, Konstanca i Hamburg – koje služe kao ključne tačke u sistemu unutrašnjeg vodnog saobraćaja.

U 2022. godini, luka Roterdam obradila je više od 151 milion tona tereta, od čega je gotovo polovina prevezena unutrašnjim plovnim putem.  Antverpen dolazi odmah nakon, sa sličnom integracijom unutrašnjeg vodnog saobraćaja u svoje operacije.

Vrste robe koja se transportuje

Među vrstama robe koja se najčešće transportuje rekom su najpre rude metala (23%), zatim proizvodi na bazi nafte (15%) i poljoprivredni proizvode (12%). Spori karakter unutrašnjeg vodnog saobraćaja čini ga idealnim za prevoz robe koja nije previše vremenski osetljiva.

Međutim, ističe se da je Nemačka pionir kada je u pitanju korišćenje unutrašnjih plovnih puteva za transport robe visoke vrednosti.

– Nemačka je imala visoke stope intermodalnog transporta koji uključuje vodni put, za robu kao što su tekstil i koža, zatim transportna oprema, mašine, proizvodi od drveta… Stope intermodalnog transporta koji se obavlja i unutrašnjim plovnim putevima su takođe visoke za vrednu robu kao što su računari, televizori i električne mašine, što praktično govori o tome da je Nemačka pionir u korišćenju intermodalnog transporta za proizvode visoke vrednosti – navodi se u izveštaju.

Politički pejzaž i budući ciljevi

Izveštaj objašnjava kako prevoz robe rekom može igrati važnu ulogu u ambicioznim ciljevima Evropske komisije prema Evropskom zelenom planu. Osim ukupnog cilja smanjenja CO2 emisija u sektoru transporta za 90% do 2050. godine, to uključuje i Strategiju održive i pametne mobilnosti za sektor transporta i mobilnosti.

Ciljevi EU podrazumevaju smanjenje emisija CO2 za 55% do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, podseća se u tekstu.

Foto: analogicus/pixabay.com, ilustracija