Razgovori brodara Srbije i Nemačke
U Privrednoj komori Srbije (PKS) u organizaciji Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije PKS, održan je sastanak srpskih preduzeća rečne privrede sa predstavnicima Nemačke brodarske asocijacije. Razgovaralo se o opštim uslovima plovidbe u Srbiji i Evropskoj uniji, zakonima koji regulišu rečno brodarstvo, policijskom i lučkom pravilniku za rečno brodarstvo, smetnjama kod deklaracije o tovaru i deklaracije o robi, rečnom koridoru Rajna – Dunav, nadzoru brodarstva preko AIS, osiguranju…
Govoreći o stanju brodarstva u Srbiji, Milica Dubljević, sekretar Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije PKS, između ostalog je rekla da Srbija trenutno pod svojom zastavom ima 939 plovila od kojih je stalno ili povremeno aktivno 643, a važeću dozvolu ima 311 brodova od kojih je 133 samohodnih plovila kapaciteta oko 403.833 tone. Preko 77% čine plovila za prevoz suvog tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnog tereta. Kod potiskivača samo je 7,1%, a kod tegljača 5,7% plovila izgrađeno u poslednje dve decenije. Kod samohodnih brodova ovaj postotak iznosi 1,4.
Pomoćnik izvršnog direktora „Jugoslovenskog rečnog brodarstva“ (JRB) Mladen Grujić je naglasio da se JRB bavi eksploaacijom brodova – potiskivača i barži. Prema njegovim rečima, JRB je najveći domaći prevoznik, koji poseduje 107 plovila za razane namene, ukupnog kapaciteta nosivosti oko 180.000 tona, od čega dve trećine čine plovila za suvi teret.
– Srpska rečna flota trenutno ima prosečnu starost plovila oko 40 godina. Loše tehničko stanje flote posledica je trenutne krize i nedostatka novca za investiranje u obnovu, kao i činjenice da se brodari suočavaju sa visokim troškovima eksploatacije i nemogućnošću da ispune sve standarde koji su neophodni za obavljanje njihove delatnosti, što bi se moglo prevazići gradnjom novih brodova.
Govoreći o stanju ove delatnosti u Nemačkoj, Andrea Bekšefer iz Nemačke brodarske asocijacije ukazala je na prevelike kapacitete u ovoj privrednoj grani.
– Mnogo više ima kapaciteta i brodova za prevoz nego što trenutno postoji potreba. Ova grana u Nemačkoj je podeljena u dve grupe – na male i velike brodske kompanije – naglasila je Bekšefer.
Ona je objasnila da su preveliki kapaciteti izgrađeni od 2002. do 2012. godine, kada su banke davale povoljne kredite, a bilo je i znatno više potreba za rečnim transportom. To se posebno odnosi na transport uglja. Inače, i nemačka flota ima puno starih plovila, ali se ona veoma dobro održavaju.
Andrea Bekšefer se osvrnula i na propise za ovu delatnost, koji su jedinstveni u različitim državama, ali je naglasila da se oni donose uz mišljenje i konsultacije sa brodarima. Rajnske propise u ovoj oblasti treba prilagoditi i situaciji i specifičnostima zemalja kroz koje protiče Dunav, zaključeno je na skupu u PKS.
