Erich Cossutta, osnivač i predsednik Dragon Maritime – Intermodalni transport i digitalizacija su novi pravac logistike

Ekskluzivno za portal PlutonLogistics Erich Cossutta, osnivač i predsednik kompanije Dragon Maritime, koja posluje u sklopu njegovog holdinga Danubia, ukazuje na aktuelne trendove koji uveliko oblikuju globalnu logistiku i najavljuje investicije u dva nova intermodalna terminala u Zrenjaninu i Lapovu.

Premeštanje tereta sa drumskog na železnički transport postaje ključni faktor za budućnost transporta širom Evrope. Zahvaljujući intermodalnim terminalima, taj vid transporta – i inače ekološki prihvatljiviji, dostiže sve širi uticaj i postaje ključan izbor. Pored zaštite životne sredine kroz smanjenje količine izduvnih gasova kamionskih dizel motora, takođe i značajno anulira zastoje i gubitak vremena na graničnim prelazima, uz ključni faktor za kompanije: nižu cenu.

Domaća statistika jasno pokazuje da je ova transformacija transporta robe u toku: tokom 2023. godine, ukupno 2,95 milijardi neto-tonskih kilometara ostvareno je u teretnom železničkom saobraćaju. Od toga, čak 25,15% (742,3 miliona kilometara) bilo je realizovano kroz intermodalne operacije – segment koji je u prethodnim godinama bio znatno manje zastupljen. Takav porast je deo opšteg evropskog trenda, a prema najavama, u narednim godinama broj intermodalnih terminala u Srbiji značajno će se povećati.

Erich Cossutta smatra da je ulaganje u intermodalne terminale logičan korak ka modernizaciji i održivom razvoju logistike. Najavljujući izgradnju novih terminala u Zrenjaninu i Lapovu, kaže:

– Intermodal je novi trend železničkog transporta. Naša vizija je da razvijemo mrežu terminala koja će povezivati ključne tačke u regionu i omogućiti stvaranje održivih lanaca snabdevanja. To nije samo poslovni potez već je i doprinos održivoj budućnosti.

Ulaganje u intermodalne terminale je samo deo šireg projekta ka održivim lancima snabdevanja ove grupacije, o čemu smo takođe razgovarali.

PL: Jedna drugačija faza vašeg poslovanja u 2024. godini je prilično vidljiva. Na čemu ste zasnovali takvu promenu u poslovnoj filozofiji i kakve nam trendove najavljujete kroz naredne poteze?

– Ova godina je donela strateški zaokret u poslovanju i tehnološki napredak. Naša grupacija je prošla kroz transformaciju s fokusom na digitalizaciju i održivi transport. Glavni strateški pravac sada je razvoj železničke infrastrukture i intermodalnih terminala u Srbiji, uz paralelnu digitalizaciju lanaca snabdevanja. Najpre, aktuelan rast srpske privrede zahteva da napravimo nove proizvode i usluge koje ćemo moći da ponudimo tržištu.

Uspešno smo krenuli sa dve velike investicije u intermodalne terminale u Srbiji: u Lapovu, mestu strateški smeštenom na Koridoru 10, i u Zrenjaninu, u neposrednoj blizini važne fabrike Linglong. Ovi terminali su koncipirani tako da će biti otvoreni za saradnju sa različitim špediterima, brodarima i operaterima, što donosi fleksibilnu i konkurentnu ponudu tržištu.

PL: Dakle, za odabir Lapova je presudna bila njegova geografska pozicija, a za Zrenjanin nova kineska fabrika?

– Terminal u Lapovu, površine 50.000 m2, nalazi se u srcu Srbije, na jednoj od najvećih ranžirnih stanica između autoputa i železničke mreže na samom koridoru deset. Ova lokacija ima ogroman potencijal, posebno za tranzit robe ka Turskoj i Evropi, uz povezanost sa industrijom u tom delu zemlje. Sa visoko operativnim kapacitetima, Lapovo je ključni deo našeg plana za rasterećenje drumskog saobraćaja i povećanje efikasnosti transporta.

Terminal u Zrenjaninu, na površini od 23 hektara, osmišljen je kao inovativni logistički centar sa naglaskom na održivost.

Planiramo upotrebu električne i vodonične mehanizacije, dok zatvoreno skladište od 15.000 m² omogućava fleksibilnost u operacijama. Ovaj projekat je značajan ne samo za Linglong i industriju Banata već i za povezivanje sa Rumunijom i Mađarskom.

PL: Pomenuli ste i digitalizaciju kao neizostavan deo novih trendova u logistici. Na koji način ona sad postaje sve više primenjiv “alat” u ovoj oblasti?

– Digitalizacija u ovom poslu nije samo uzrokovana tehničkim mogućnostima koje nam sve više stoje na raspolaganju već i promenama u uzrastu klijenata i navikama koje ti novi klijenti imaju. Jer, to su već generacije koja su odrasle u post-COVID eri, mladi ljudi koji su diplomirali tokom pandemije i to kroz onlajn studije. Oni danas postaju naši ključni korisnici.

Ti klijenti ne žele da se upuštaju u “tradicionalnu” komunikaciju sa špediterima. Neće podići telefon da bi jurili nekog da mu kaže gde su im kamioni. Oni očekuju digitalno iskustvo, nalik onome kada naručuju obrok putem aplikacija Wolt ili Glovo, u par “klikova”, jednostavno, transparentno i efikasno.

Zamislite da želite da dopremite kontejner iz Kine. Očekujete da u svakom trenutku znate gde se on nalazi, da kroz automatizovane procese možete jednostavno dodati potrebna dokumenta i da automatski dobijete obaveštenja o tome da li kontejner stiže na vreme ili kasni.

Kao što aplikacija obaveštava korisnika da je njegov doručak spreman, krenuo na put, stiže, ili da će kasniti, tako će i moderni logistički operateri nuditi potpuno digitalizovanu uslugu. Automatizacija i digitalizacija transformisaće logistiku, donoseći transparentnost i brzinu kakvu današnji klijenti s pravom očekuju.

Posredništvo neće nestati, ali će se značajno specijalizovati, prilagođavajući se potrebama ovog novog, tehnološkog sveta. Naš posao se ubrzano menja, a budućnost leži u prilagođavanju takvim novim zahtevima tržišta. Mi smo to na vreme razumeli i zato smo krenuli u tom smeru.

PL: Uočljivo je i da se u zemljama sa kojima se graničimo sve više koristi intermodalni transport, odnosno, da je održivi transport i kod njih ključna fraza…

– Strategija moje kompanije ima kao svoj cilj podršku dekarbonizaciji i rasterećenju drumskog saobraćaja, što je od ključnog značaja za Srbiju. Inspirisani zahtevima nemačke industrije za održivim lancima snabdevanja, težimo usklađivanju sa evropskim standardima. Pored toga, ubrzani rast investicija u Srbiji nameće potrebu za većim logističkim kapacitetima, koje ćemo obezbediti razvojem železničke infrastrukture. Održivi transport je tako naša vizija budućnosti.

A regionalna povezanost i globalni standardi vode ka ostvarenju ove vizije.

U poređenju sa razvijenim tržištima u Rumuniji i Mađarskoj, intermodalni transport u Srbiji tek sada dolazi do izražaja i priključićemo se uskoro regionalnom nivou razvoja. Naša vizija uključuje širenje usluga i ka severnim evropskim lukama poput Hamburga, Roterdama i Antverpena, kako bismo omogućili efikasniji transport robe iz Srbije ka udaljenim destinacijama.

PL: Na nedavno održanoj Cargo Conference Belgrade najavili ste i razvoj još dva brenda.

– Kao sto sam pomenuo, prošli smo kroz transformaciju grupacije i rebrendirali smo postojeće kompanije.

LogMax je naslednik Depolinka, ali sada sa proširenim spektrom usluga, s obzirom na to da se ulazi i u terminalistiku, kao i u kompletnu lokalnu distribuciju.

Kombi Pro je brend vezan za organizaciju i koordinaciju železničkih servisa. U ovom trenutku prisutan je na koridorima za luke Rijeku i Bar, a u narodnom periodu fokusiraće se i na Zapadnu Evropu i Tursku.

LogMax i Kombi Pro će igrati ključnu ulogu u terminalistici, lokalnoj distribuciji i železničkim servisima. Digitalizacijom operacija korisnicima ćemo, kao što sam prethodno objasnio, ponuditi iskustvo nalik aplikacijama za naručivanje hrane, obezbeđujući im transparentnost, brzinu i efikasnost. Automatizacija će omogućiti klijentima da prate svoje pošiljke u realnom vremenu, uz minimalnu potrebu za tradicionalnim posredovanjem.

Sve navedeno predstavlja priliku da se Srbija pozicionira kao lider u održivom transportu u regionu. Sa strateški lociranim terminalima, modernom infrastrukturom i fokusom na održivosti i digitalizaciji, naš poslovni model je spreman da bude integrisan deo globalne logistike i privuče kapital za dalji rast.