Sandra Vukić, CEO i suvlasnica kompanije Ferest Rail – Prevoz žitarica železnicom biće sve potrebniji

Naša pažnja je konstantno usmerena ka novim prilikama koje se mogu pojaviti na međunarodnom tržištu, uključujući i Srbiju, kaže u intervjuu za portal PlutonLogistics Sandra Vukić, generalna direktorka i suvlasnica kompanije Ferest Rail.

Ferest Rail, sa sedištem u gradu Udine na severu Italije, posluje u nacionalnom i međunarodnom železničkom transportu od 2011. godine kao deo Ferest Logistics Srl, a od 2019. godine kao nezavisna kompanija. Jedan su od najvažnijih evropskih igrača i vodeća italijanska firma u oblasti železničkog transporta žitarica, a njihovim vagonima na Apeninsko poluostrvo putuje i srpsko žito.

Sa Sandrom Vukić razgovarali smo o razvoju međunarodnog železničkog tržišta, ulaganjima koja planiranju, uticaju infrastrukturnih radova na poslovanje operatera, kao i o detaljima njenog karijernog puta koji je – nakon formalnog obrazovanja u oblasti medicine – iz Beograda odveo na sever Italije.

PL: Ferest Rail je tokom poslednje dve godine ostvario značajan rast kako prevezenih tona, tako i prihoda. Na polovini smo 2023. – kako ocenjujete ovu godinu i kakva su očekivanja u narednim mesecima?

– Tako je, u 2021. promet je iznosio 20 miliona evra, uz prevezenih 850.000 tona, da bi već 2022. on porastao na 30 miliona i 1,2 miliona tona.

Prva polovina 2023. je takođe dala odlične rezultate. Prihod je, u odnosu na isti period 2022, porastao za 40%, a broj prevezenih tona za 15%. Očekujemo da će i druga polovina godine biti završena sa istim porastom. Ukupno, u 2023. predviđamo promet od 40 miliona evra i 1,4 miliona prevezenih tona.

PL: Na kojim ste sve rutama aktivni? Koje kategorije roba, uz žitarice, su deo vašeg portfolija?

– Ferest Rail je tokom godina razvio niz internacionalnih ruta, pretežno se radi o uvozu u Italiju – oko 75% ukupno prevezene robe – iz Mađarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovačke, Češke, Poljske, Francuske, Ukrajine i Bugarske. Destinacije robe u izvozu iz Italije su pretežno Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Srbija, BiH i Bugarska.

Žitarice čine oko 75% ukupne količine, a ostale kategorije su jestivo ulje, LPG, glina, automobili, proizvodi od gvožđa i čelika.

PL: Zanimljiva vest privukla je ovog proleća pažnju naših čitalaca – na relaciji Hrvatska-Italija vozom je prevezena „mega-pošiljka“ žitarica – 1.800 neto, odnosno 2.500 bruto tona. Šta je preduslov za realizaciju tako velikih pošiljki? Koji su najveći izazovi za železničku kompaniju u obavljanju jednog ovakvog transporta?

– Ferest Rail je prvi „teški“ voz sa 1.800 tona neto i 2.500 tona bruto prevezao 2020. Drugi rekord nam je bio „teški“ voz za stanicu Racconigi, a vest koju ste primetili ovog proleća je bio prvi „teški“ voz za stanicu Fossano, takođe u regiji Pijemont.

Velike pošiljke je moguće organizovati sa vagonima nove proizvodnje koji su kraći, lakši i imaju veću zapreminu u odnosu na stare vagone nacionalnih železnica. Samim tim su performantniji, te omogućavaju prevoz većih količina robe.

Najveći izazov je detaljna organizacija transporta na celoj ruti. Pre početka otpreme teških vozova, zajedno sa našim internacionalnim partnerima, uradili smo detaljan projekat za testiranje izvodljivosti na celoj ruti.

PL: Kako biste ocenili trenutne prilike, ali i buduće perspektive na tržištu železničkog transporta žitarica? Koje su glavne prepreke sa kojima se operateri suočavaju? Koliko je rat u Ukrajini uticao na vaš rad?

– Za Italiju, naše referentno tržište, prevoz žitarica železnicom biće sve potrebniji. Uvoz žitarica svih vrsta u Italiju u 2022. porastao je 7,5% u odnosu na godinu ranije, dosegnuvši 17 miliona tona.

Prepreke se uglavnom odnose na infrastrukturne radove. Trenutno se u celoj Evropi, uključujući Italiju, radi na proširenju i rekonstrukciji železničke mreže. Sa jedne strane, to je pozitivna situacija jer ćemo po završetku radova imati na raspolaganju efikasnije pruge. Sa druge, železnički operateri trpe posledice ovih radova što dovodi do kašnjenja, usporavanja i vrlo skupih obilazaka.

Količine robe iz Ukrajine, izvezene morem pre rata, pretrpele su početnu blokadu, a kasnije i delimičan oporavak. To je značilo da su domaći izvoznici morali tražiti druga logistička rešenja – naročito u železničkom sistemu, s pozitivnim efektima za operatere u tom sektoru.

PL: Očekujete li da će železnica imati značajniji udeo u transportu ove robe u godinama koje dolaze i šta će biti njen najjači adut u odnosu na druge vidove transporta u Evropi?

– Da, verujem da će se nakon infrastrukturnih poboljšanja povećati železnička kvota. Železničke pošiljke garantuju dosta brže vreme transporta u odnosu na pomorsku i rečnu alternativu, pored faktora ekološke održivosti s velikim smanjenjem emisije CO2.

PL: Koliko je i na koji način Ferest Rail danas prisutan na srpskom tržištu? Sa kojim kompanijama sarađujete, ko su vaši najvažniji partneri, ko najznačajniji klijenti?

– Kao sto sam već spomenula, na srpskom tržištu smo prisutni u tranzitu, izvozu i uvozu. Radi se o manjim ukupnim količinama ali nadamo se da će se po završetku infrastrukturnih radova znatno povećati.

Kada je reč o železničkim operaterima, naš partner već nekoliko godina je Kombinovani prevoz. Što se tiče klijenata, imamo dugogodišnju uspešnu saradnju sa firmama Panšped, Lokomotiva i Milšped.

PL: Da li vidite dalji potencijal za rast i širenje, veći transport robe iz Srbije, nove saradnje? Može li železnica da u budućnosti bude jači adut srpske izvozne logistike, kada govorimo o plasmanu žita?

– Pažnja nam je konstantno usmerena ka novim prilikama koje se mogu pojaviti na međunarodnom tržištu, uključujući i Srbiju. Verovatno će doći do novih ekspanzija ka italijanskom tržištu u sektoru sirovina.

Infrastrukturni radovi koji uključuju, između ostalih, i srpsku mrežu, trenutno su veliki problem za rast sektora, ali kada radovi budu završeni očekujemo snažno ponovno pokretanje srpskog tržišta.

PL: Ferest Rail nedavno je realizovao veliku nabavku vagona, a najavili ste i da je cilj da flota bude potpuno obnovljena. O kom roku je reč?

– Trenutno se nas vozni park sastoji od 1.200 vagona za žitarice, od kojih je oko 40% starije proizvodnje. Planiramo da ih zamenimo novim vagonima u naredne 3-4 godine.

 

PL: Kako vidite razvoj vaše kompanije u petogodišnjem periodu i šta su najznačajniji ciljevi koje ste postavili?

– Za našu kompaniju je od suštinskog značaja da konsolidujemo svoje prisustvo na međunarodnom tržištu. Računamo da ćemo u narednih pet godina uspeti da ostvarimo dalji rast od oko 30-40% u prevezenim količinama, takođe zahvaljujući otvaranju novih tržišta – Nemačka, Holandija, Poljska.

Školovanje u Beogradu, karijera u Italiji

Sandra Vukić u svet železnice stigla je zahvaljujući poznavanju srpskog jezika.

– Završila sam Višu medicinsku školu u Beogradu, profil dijetetičar-nutricionista. Prvo radno iskustvo, odmah posle diplome, bilo je u privatnoj firmi koja je snabdevala bolnice, klinike i laboratorije potrošnim materijalom i aparatima za razne analize. Posle toga sam radila u još dve firme iz istog sektora do kraja 1995, kada sam odlučila da dođem u Italiju.

U železnički svet sam ušla zahvaljujući znanju jezika – firma koja se bavila železničkim transportom je tražila osobu koja pored italijanskog govori i srpskohrvatski i engleski. Počela sam u operativnom odeljenju, posle par godina sam prešla u komercijalu. Početkom 2011. mi je ponuđeno da probam da razvijem železnički transport u firmi koja se do tada bavila samo drumskim saobraćajem. Taj izazov mi se vrlo dopao, tako da sam rado prihvatila ponudu. Posao je konstantno rastao i ubrzo sam došla do pozicije CEO železničkog sektora. U međuvremenu, železnički sektor je nadmašio drumski, tako da smo odučili da ga „odvojimo“ – 1. aprila 2019. izvršen je demerger proces i osnovali smo novu firmu Ferest Rail. Od osnivanja imam funkciju generalnog direktora i člana upravnog odbora – kaže naša sagovornica.

Foto: promo i lična arhiva