Železnički transport robe u Srbiji – Velike privatne investicije, razvoj infrastrukture i intermodal u fokusu
Jeftinije, brže, ekološki prihvatljivije i količinski nenadmašno – prevoz dobara železnicom dobija na sve većem značaju i u Srbiji. Dok resorno ministarstvo najavljuje veća ulaganja u infrastrukturu za transport robe železnicom, kao i snažniju podršku sektoru, kompanije ističu prednosti ove vrste prevoza,
– Svako unapređenje saobraćajnih veza olakšava trgovinu. Saobraćajne veze su krvotok globalne ekonomije. Sa druge strane, železnički transport je jedan od ekološki prihvatljivijih vidova transporta, uz određene preduslove – kaže generalni direktor kompanije Milšped Nebojša Krivokuća.
Krivokuća ističe da je strateško opredeljenje Milšped Grupe da se prebaci na zelenu logistiku, a jedna od aktivnosti koja je ključna na tom polju jeste prelazak na železnički i intermodalni transport.
I iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominju da kargo-saobraćaj biti u sve većem fokusu u narednom periodu.
– To je budućnost Srbije. Mi smo tranzitna zemlja i možemo mnogo više da zaradimo na kargo saobraćaju – kaže resorni ministar Goran Vesić.
Uslov za razvoj železničkog kargo transporta je poboljšanje stanja železničke infrastrukture i propusne moći pruga. Ulaganje u modernizaciju srpske železnice doprinelo je većem interesovanju privatnih kompanija.
Zamenik izvršnog direktora METRANS Grupe Martin Koubek podseća da su u poslednje vreme sve veći zahtevi prema srpskom tržištu koje se brzo razvija, kako iz mnogobrojnih evropskih zemalja, tako i iz Kine.
– Uvideli smo mogućnosti kargo železničkog transporta i zato smo počeli da investiramo. Kao deo Evrope, Srbija ima veliki potencijal koji sada razvijamo i povezujemo u našu mrežu – ističe Koubek.
Ministar Vesić istakao je da je vreme i da državna kompanija bolje posluje i naveo kako očekuje „da ćemo uz partnera koga ćemo naći, uz to da većinsko vlasništvo ostane državno, moći da podignemo naš domaći kargo i da budemo konkurentni“.
– Želimo da uđemo i u projekte u regionu i da se napravi simbioza sa drugim kargo preduzećima u regionu – naveo je Vesić.
Studija razvoja intermodalnih terminala
Saobraćajni fakultet u Beogradu radi na studiji razvoja kargo železničkog saobraćaja sa predlogom gde treba da se grade intermodalni terminali u Srbiji. Nakon njenog usvajanja na sednici Vlade, ta studija biće plan razvoja i izgradnje intermodalnih terminala u zemlji.
– Srbija je za nas raskršće, ima stratešku poziciju. Naši vozovi koji dolaze iz Turske ili luke u Rijeci, prolaze kroz Srbiju, dolaze ovde u Inđiju i nastavljaju našom mrežom ka Budimpešti. Realno gledajući, moramo da prođemo kroz Srbiju iz nekoliko različitih pravaca i zato je ona interesantna i važna na toj evropskoj ruti – napominje Martin Kubek.
Ukupna dužina pruga normalnog koloseka kojim upravlja Infrastruktura železnice Srbije je 3.350 kilometara, od čega je elektrificirano više od trećine, ali to je i dalje ispod evropskog proseka. Na mreži pruga ima 749 službenih mesta, od čega je 700 stanica za prijem i otpremu putnika i robe, kao i šest železničkih čvorova, od čega su četiri velika.
Izvor: RTS
Foto: PlutonMedia/Pixabay
