Vozač kamiona u Americi: Povezao sam 7.200 milja

Zapravo postoji legenda o dvojici koji su se smenjivali za volanom, bez stalnog prebivališta, bez redovnih obroka i bez sna, znatno duže od Diznilenda i njegovog partnera.

Jedan od njih je Rekorder, ali dok je on vezivao veliki broj milja nakon raskida saradnje, njegov dotadašnji partner odlučio je da se posveti osvajanju milja mnogo pragmatičnije, držeći jedan tempo, bez odmora, danima, nedeljama, mesecima.

Nijednom nije prespavao u hotelskoj sobi, nije izašao u grad, nije se hranio neumereno.

Posle samo godinu dana bio je spreman da se vrati kući i da zauvek siđe sa točkova.

Razgovori sa ljudima udaljenim dva okeana pomute um i orijentaciju u vremenu, pa me tako bezrazložno začudi duga zvonjava telefona bez odgovora.

Posle više desetina sekundi, čuje se promuklo: „Halo, ko je to?”

Uredno se predstavljam i posle nekoliko trenutaka shvatam da sam grdno pogrešio. U Srbiji je četiri ujutru, a Rekorder se vratio kući.

„Nema problema, druže, ionako sam gledao NBA. Rekli su mi da ćeš zvati, pa sam se spremao da ti sve ispričam sutra (smeh). U stvari, nema tu šta da se kaže. U sistemu gde svi poštuju pravila pojavi se par ljudi koji provale foru i kada se to uspostavi, onda je samo pitanje ko je luđi. Ja sam se zainatio da ću voziti do krajnjih granica izdržljivosti i tako je i bilo. Uspeo sam da povežem 7.200 milja. Kroz kakve sam sve faze prolazio, rečima ne umem da opišem. Od halucinacija, zombija, naglog kočenja iako nikog nema ispred mene, do borbe sa snom i odlascima u toalet. Posle nekog vremena shvatiš da ništa od toga nije vredno ma kakvog novca i da priča o kamiondžijama u Americi više liči na crtani film nego na realnost. Od toga je više napravljen mit, a malo ko zna koliko je to naporan i zahtevan posao”, objašnjava Rekorder.

Rastali smo se prijateljskije no što smo počeli.

***

Čarli je ostao na jedan semestar od profesorskog zvanja, vozi u uniformi svoje firme, ispeglanoj na ivicu, ne puši, a šoferska kabina liči na apoteku. Možda je zato i zajebao sistem.

Diznilend je u Ameriku došao malo kasnije, i pre nego što je uopšte pomislio da će završiti u kamionu, potrošio je sav novac koji je imao.

Rekorder je nadimak stekao tako što je držao tempo, bez odmora, danima, nedeljama, mesecima. Nijednom nije prespavao u hotelskoj sobi, nije izašao u grad. Samo je terao točkove.

Izvor: Ispovest srpskih kamiondžija u SAD objavio je Nedeljnik

Podeli na društvenim mrežama: