Željko Šaravanja, menadžer logistike i usluga u kompaniji „PepsiCo“ za Zapadni Balkan – Potrebe kupaca diktiraju trendove u distribuciji

Kompanija „PepsiCo“ je nakon akvizicije „Marbo Product„-a, tokom deset godina poslovanja na tržištu Zapadnog Balkana, investirala u nove proizvodne linije, povećanje kapaciteta i proširenje portfolija, uslove rada i zaposlene, kao i platforme za zaštitu životne sredine. Ukupan prihod od prodaje je uvećan za 96%, dok je izvoz ka zemljama Evropske unije povećan za 67%. Na tržištima Srbije i Bosne i Hercegovine, „PepsiCo“ se izdvojio kao jedan od najznačajnijih proizvođača slanih grickalica, a brendovi Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud postali su deo globalnog „PepsiCo“ portfolija. Implementiran je veliki broj inovacija u portfoliju lokalnih brendova, a u porodicu „PepsiCo“ brendova na Zapadnom Balkanu uvedeni su i globalni brendovi: ovsene pahuljice Quaker, kao i brend Lay’s koji se u Magliću proizvodi i plasira na tržišta Slovenije, Hrvatske i širom regiona.

Željko Šaravanja, menadžer logistike i usluga u kompaniji „PepsiCo“ za tržišta Zapadnog Balkana bio je naš sagovornik. Sa njim smo razgovarali o logistici u proizvodnji hrane, distribuciji i skladištenju robe, kao i o ključnim resursima u lancu snabdevanja.

PL: Kakva je pozicija kompanije PepsiCo na regionalnom tržištu i koja su danas najaktuelnija izvozna tržišta?
– Već deset godina poslujemo kao deo globalne kompanije „PepsiCo“ i danas se možemo pohvaliti da je kompanija „PepsiCo“ Zapadni Balkan jedan od lidera u regionu kada je reč o kategoriji slanih grickalica. Lokalni brendovi Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud postali su deo globalnog „PepsiCo“ portfolija, dok smo porfolio brendova dostupnih potrošačima u regionu proširili brendovima ovsenih pahuljica Quaker, kao i svetski poznatog brenda Lay’s, koji plasiramo na tržišta Slovenije i Hrvatske.

Osim toga, u našoj fabrici u Magliću, na jednoj od najsavremenijih proizvodnih linija instaliranih u „PepsiCo“ fabrikama, proizvodimo krompirov kreker koji je namenjen tržištima država Zapadne Evrope – Velike Britanije, Francuske, Belgije, Holandije, Luksemburga, Španije i Portugalije. Pored toga, beležimo i značaja obim izvoza domaćih brendova, pa je na primer brend Pardon dostupan na tržištu Bugarske, dok je Gud dostupan na tržištu Rumunije. Sve ove aktivnosti ilustruje podatak da smo u prethodnih deset godina ostvarili rast obima izvoza u zemlje Evropske unije za čak 67%.

PL: Da li su u planu i neka sasvim nova izvozna tržišta? Koje su najveće prepreke prilikom osvajanja novih tržišta i na koji način uspevate da ih prevaziđete?

– Naša kompanija trenutno izvozi proizvode u 16 država u Evropi – od Rumunije do Velike Britanije. Zahvaljujući decenijskom iskustvu u osvajanju novih izvoznih tržišta znamo da je neophodno poznavati makroekonomsku situaciju, ali i prilike i kulturu zemlje, a na osnovu svega toga treba proceniti kako se prilagoditi krajnjem potrošaču.

PL: Na koji način ste organizovali logistiku?

– U našoj kompaniji se uvek vodimo time da je kupac, odnosno potrošač uvek na prvom mestu, što znači da se mi prilagođavamo potrebama kupaca i trudimo da budemo brzi, efikasni, precizni i naravno prilagodljivi. U Srbiji se naša fabrika nalazi u Magliću, u opštini Bački Petrovac, dok su naši logistički centri u Novom Sadu, Kovinu, Beogradu, Nišu i Čačku. U Bosni i Hercegovini se naša fabrika nalazi u Laktašima kod Banja Luke, dok su logistički centri u Tuzli, Laktašima, Sarajevu i Mostaru. Kompanija globalno koristi uglavnom SAP program dok pored sjanog lokalnog IT tima, imamo i izuzetnu globalnu podršku.

PL: Kakvi su najnoviji trendovi na polju distribucije i koliko je važno konstantno uvođenje najnovijih tehnologija? Koja znanja i primere dobre prakse iz inostranstva donosite u Srbiju?

– U skladu sa promenama kod potrošača i kupaca, menjaju se i trendovi distribucije. Kako bismo ostali konkurentni na tržištu, naš servis mora da funkcioniše besprekorno sa stalnim inovacijama. Trenutno smo u fazi implementacije i nadogradnje softvera za dinamičko rutiranje, koje će nam doneti bolju optimizaciju do kupaca, fleksibilnost i naravno na kraju i uštedu. To je jedno od globalnih „PepsiCo“ rešenja koja možemo da implementiramo lokalno, a na primer na ovom projektu sa nama rade kolege čak iz Arizone.

PL: Koje su poslednje inovacije koje ste implementirali i šta još je u planu na tom polju?

– U toku ove i naredne godine, pokrećemo inicijativu globalnog rešenja za veliki transport, takozvani gTMS sistem koji je trenutno zaživeo u Poljskoj, dok bi do kraja godine trebao da bude implementiran i na Zapadnom Balkanu. Deo inovacija koji očekujemo u toku sledeće godine je popis magacina gotove robe sa dronovima, ali je to zasada u razvojnoj fazi.

PL: Koji deo logističkih i transportnih operacija radite sami, a koji autosorsujete?

– Posao koji je vezan za sistem skladištenja, planiranje proizvodnje i nabavke, predviđanje prodaje i odnose sa kupcima radimo sami s obzirom na lokalnu ekspertizu tima, kao i globalnu podršku „PepsiCo“ multinacionalnog sistema, dok su transport i distribucija podeljeni u odnosu 60:40, gde 40% pokrivamo voznim parkom u našem vlasništvu, a za 60% usluge angažujemo spoljne saradnike.

PL: Koje standarde moraju poštovati kompanije koje žele da rade sa vama? Na koji način birate kompanije sa kojima sarađujete u oblasti transporta i logistike?

– Mi, u kompaniji „PepsiCo“, poslovanje baziramo etički, odgovorno i u skladu sa svim zakonima bez obzira gde u svetu poslujemo. Naš prioritet je da smanjimo opasnost od koruptivnih radnji u našim poslovnim poduhvatima, uključujući i naš lanac snabdevanja. Kompanija „PepsiCo“ zabranjuje sve oblike podmićivanja i korupcije i očekujemo da se naši dobavljači i pružaoci usluga vode istim principima.

Prilikom procesa odabira „PepsiCo“ dobavljača, naša uobičajena praksa je da sprovedemo sveobuhvatnu analizu kompanija koje žele da posluju sa nama. Vrlo je bitno da radimo sa zdravom kompanijom koja pre svega posluje u skladu sa visokim „PepsiCo“ standardima, može da isprati naše potrebe i tržišne trendove, svakako je važna ali ne i presudna konkurentna cena, a pre svega dobar kvalitet usluge. Tendere za usluge transporta, odnosno odabir partnera organizujemo svake godine, uz jasno definisane kriterijume kao i uslove saradnje.

PL: Koji su ključni resursi u sektoru lanca snabdevanja?

– Dobri, kvalitetni i pošteni ljudi.

PL: Kako digitalna rešenja utiču na industriju u kojoj poslujete i na kompaniju? Kako vidite budućnost posla kojim se bavite?

– Digitalna rešenja su svakako budućnost posla kojim se bavimo, ali svakako dok je sveta i trgovine, logistika i lanac snabdevanja će uvek postojati. Trendovi u prodaji idu sve više ka on-line trgovini, ali pre svega uvek mora da se planira, skladišti, preveze i isporuči, te bez logistike se nikako ne može sada, pa ni u budućnosti.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Ferenc Lajko, direktor kompanije „Waberer’s ... Osmi po redu TRANSLOG Connect kongres u Budimpešti se približava. U glavnom gradu Mađarske 13.  i  14. novembra okupiće se mnogobrojni profesionalci. ...
Alexey Tikhonov, Supply Chain Manager South East M... Ljudima će i dalje biti potrebna dobra kako bi zadovoljili svoje potrebe, i u tom smislu sistem lanca snabdevanja u klasičnom razumevanju će i dalje ...
Sunčica Savović, Udruženje Žita Srbije – Bol... Prolećni usevi u ovoj fazi vegetacije su u odličnom stanju i to podjednako važi za kukuruz, suncokret i soju. Želja Udruženja Žita Srbije je izvoz  5 ...
Predrag Pešić, Operations Manager „Knauf Ins... Od momenta kada je fabrika u Surdulici postala deo "Knauf" porodice, 2005. godine, konstantno se unapređivala proizvodnja, a  povećavali su se i kapac...
Igor Erić, direktor logistike u kompaniji „H... Tokom proteklih 15 godina, kompanija "Henkel" sprovela je brojne projekte modernizacije i unapređenja proizvodnih pogona, uvođenjem najnovijih tehnolo...
Danijel Banek, izvršni direktor centralne nabavke ... Danijel Banek, izvršni direktor centralne nabavke u "Atlantic Grupi", jedan je od govornika na konferenciji  TRANSLOG Connect-u 2017, koja će biti odr...
Miloš Tomić, direktor Uprave carina – 2014. ... Carina Srbije 2014. godine uplatiće u budžet čak 300 miliona evra više nego 2013. Tako je osnovni zadatak ove službe, ostvarivanje prihoda za državu –...