Dostava robe dronom, plaćanje kriptovalutama, vozila bez vozača – Daleka budućnost ili realnost u Srbiji
Naručivanje robe preko aplikacije, a plaćanje kriptovalutom, automatizovani kamioni bez vozača koji pakuje, utovara i distribuira robu, kao i smanjenje emisije štetnih gasova bile su teme panela „Logistika kao pokretač privrede“ održanog na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Panel je vodio profesor Slobodan Aćimović, a o budućnosti logistike i primeni novih koncepata u Srbiji govorili su predstavnici kompanija „Nelt„, DHL, „Milšped“ i DTS.
– U ovim danima kada slavimo 81. rođendan Ekonomskog fakulteta imali smo još razloga da organizujemo panel, prvenstveno što je danas logistika ozbiljna, analitička i svakodnevna delatnost u kojoj radi mnogo ljudi. Takođe, razlog našeg okupljanja jeste i da saznamo kako to logistika pokreće biznis iz ugla stručnjaka, a cilj jeste u smanjenju troškova kako kompanija tako i klijenata- istakao je Aćimović.
Logistički troškovi u Srbiji učestvuju duplo više u ceni proizvoda u odnosu na razvijene zemlje Zapada, što ostavlja puno prostora za optimizaciju, dok je sinonim za reč logistika upravo reč promena. Direktor kompanije DHL u Srbiji Darko Babić rekao je da su ekonomija, tehnologija i zakonodavstvo tri glavna faktora koja najviše utiču na logistiku.
– Logistika je industrija „teška“ 2.300 milijardi dolara, a činjenica je da će zakonodavstvo dodatno uticati da značaj klimatskih promena i povećanje ekološke svesti bude bitnija strana poslovanja u ovoj grani privrede. U osnovi svega je posvećenost, brzina i, ono što je najvažnije, kvalitet. Naša misija sada pa do 2050. godine jeste da uopšte ne proizvodimo štetne gasove, tačnije, da emisiju svedemo na 0% – istakao je Babić.
Očekuje se da će aktuelni svetski trendovi ubrzo stići i u Srbiju – digitalizacija, robotizacija i automatizacija čitavog procesa. Bliska budnoćnost je i prenos robe dronom. Ovaj vid dostave robe posebno će zaživeti u farmaceutskoj industriji, pa se očekuje da će se u narednih 20 godina većina lekova dostavljati posredstvom dronova, u vrlo kratkim vremenskim intervalima.
– Činjenica je da bespilotna vozila postaju realnost, ali će to biti isključivo prevoz robe od tačke A do tačke B. Sa druge strane, očekuje se veliki udar na autoindustriju gde se vozač, kao resurs, više ne bi koristio. Gradska dostava dronovima ima jedno veliko „DA“ sa naše strane jer se može dostaviti mnogo veća količina robe. Svedoci smo da se logistika ubrzano kreće i nikad ne spava. Zanimljivo je da, na primer, u Velikoj Britaniji ima više od 5% zaposlenih u sektoru logistike i da je ona u toj zemlji jedna od intenzivnijih grana – objasnio je Vojin Milić, generalni direktor kompanije DTS.
Još jedan od nastupajućih trendova je blockchain sistem, koji će omogućiti procesima koji u tradicionalnoj logostici traju 7 dana, da započnu i završe se u jednom trenutku, jednim klikom. Rade Stojisavljević, iz kompanije „Milšped“ istakao je da sve to smanjuje troškove, ubrzava procese i podstiče razvoj. On je, takođe, najavio i letnju praksu za studente u njihovoj kompaniji.
– Studenti sa Ekonomskog, Saobraćajnog, kao i Fakulteta organizacionih nauka uvek su dobrodošli. Krajem aprila preko našeg sajta zainteresovani mogu da se prijave, a dosadašnja praksa je pokazala da veliki procenat studenata kasnije postaju naše kolege. Ponosan sam i na to što kompanija ove godine ima u planu da se proširi na teritoriju Kine i Sjedinjenih Američkih Država što može biti i dodatna motivacija.
U Srbiji seposlednjih godina prati trend outsource logistike, koji kompaniji ostavlja mogućnost da u fokusu bude samo proizvod i proizvodni proces. Loša infrastruktura obara logističke performanse Srbije, povećava cenu proizvoda, jer ovakvi troškovi učestvuju u ceni dvostuko više nego u zemljama Zapada.
Ivan Milićević, menadžer operacija i razvoja u kompaniji „Nelt“ podsetio je da je Srbija, upravo zbog nedovoljno razvijene infrastrukture, pala na 76 mesto po logističkom indeksu Svetske banke.
Međutim, ono što je prednost domaće privrede je dobar geografski položaj i taj potencijal treba iskoristiti, zaključak je stručnog panela na Ekonomskom fakultetu.
Foto: Ekonomski fakultet, Univerzitet Beograd.
