Šta bi Srbiji donela balkanska carinska unija?
Prednost balkanske carinske unije, za koju se zalaže premijer Srbije Aleksandar Vučić, bilo bi jedinstveno tržište na teritoriji zemalja koje bi bile njene članice, rekao je za Politiku Rasim Ljajić, ministar trgovine.
On je ocenio da bi takva unija omogućila bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, što bi uticalo na povećanje međusobne trgovinske razmene. Nametanje raznih internih pravila (recimo, uvođenjem visokih taksi za kontrolu robe na granici kao što se to nedavno dogodilo sa našim brašnom u Makedoniji) i pokušaji da se ograniči uvoz više ne bi bili mogući.
– Stvorili bismo jedinstveno tržište od 20 do 30 miliona potrošača, što bi svaku od zemalja učinilo privlačnijom za strane investitore – istakao je Ljajić.
Šta bi bila ekonomska prednost carinske unije u odnosu na već postojeći CEFTA sporazum kome je Srbija pristupila pre deset godina? Iako premijer nije do kraja razjasnio kojim je tačno državama poziv upućen, jasno je da bi takvom udruživanju mogle da se priključe samo balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, sa kojim Srbija i inače trguje bez ograničenja, carina i drugih dažbina i to upravo na osnovu sporazuma koji već pokriva tržište od oko 20 miliona stanovnika.
Ljajić priznaje da Srbija već ima sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini sa šest država i UNMIK Kosovom koje su članice CEFTA. Ali, kako kaže, među njima ipak postoje vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije efikasan.
– Značajna bi bila i politička korist koju bi carinska unija donela državama ovog regiona. Mislim da bi imala pozitivan uticaj na stabilnost. U zavisnosti od dogovorenog modela, članice bi mogle da imaju i jedinstven trgovinski režim prema trećim zemljama. Na primer, mogle bi da pregovaraju o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom – kaže Ljajić.
Carinska unija, po objašnjenju stručnjaka, značajnije je ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U svakom slučaju imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi, u takvim okolnostima, morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije.
Sagovornici Politike ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer se zvaničnici drugih balkanskih država još o tome nisu izjašnjavali. Sudeći po prvim reagovanjima ekonomskih stručnjaka iz regiona, Vučićev san o jedinstvenom tržištu zemalja sa Balkana ipak neće biti lako ostvariv. Najdirektniji u toj oceni bio je slovenački ekonomista Jože Mencinger.
On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je realizacija ove zamisli praktično nemoguća jer bi Hrvatskoj i Sloveniji, kao članicama EU, svako novo carinsko povezivanje morao da odobri Brisel. Složio se, ipak, da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije, ali da carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30% za neku robu.
– Sva tržišta su danas puna i ideja da se povećanjem tržišta odjednom dobija puno prostora uopšte ne važi. Sve se svodi na količinu tražnje koja postoji, a ne na ponudu – rekao je ovaj slovenački ekonomista.
