ANALIZA: Kako „proširiti“ Horgoš pre proširenja?!
Granični prelazi ka Evropskoj uniji godinama su sinonim za čekanje koje se meri i danima. Na Horgošu su kolone odavno postale uobičajena slika. Kada se na „redovno stanje“ doda kraj godine i približavanje rokova, pa još novi korona propisi u susednim zemljama, rezultat znamo. Kamioni ovih dana na granici čekaju i po dan i po.
Zbog svega toga jasno je da je planirano i na sva zvona najavljivano proširenje Horgoša dobra vest za sve.
Rok za prijavu izvođača na konkurs za proširenje GP Horgoš koji je istekao krajem oktobra, u međuvremenu je produžen za još dve sedmice. Ukoliko ne dođe do novih pomeranja, izvođači radova biće uskoro izabrani. Procenjeno je da će projekat, koji podrazumeva izgradnju dvе dodatnе saobraćajnе trakе za tеrеtna vozila, nova parking mеsta za tеrеtna, putnička i autobuska vozila, kao i izgradnju novog teretnog terminala, biti završen 2023. godine.
U međuvremenu, postavlja se važno pitanje – kako rešiti goruće probleme koji ne mogu da trpe do završetka projekta? Privremena rešenja su neophodna, poručuju prevoznici.
Manji prelazi kao alternativa
Horgoš je u žiži interesovanja šire javnosti poslednji put bio krajem septembra, kada je situacija „buknula“ prevashodno zbog velikog broja turskih kamiona, koji su napustili pravac preko Rumunije. Iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport tada su apelovali da se domaćoj transportnoj industriji pomogne prelaznim rešenjem, budući da je za velike projekte – kakav je i planirano proširenje Horgoša – potrebno vreme.
Kao što je i bilo očekivano, problemi na ovom graničnom prelazu ka Mađarskoj nastavili su da se nižu.
Generalni sekretar udruženja Aleksandar Spasić potvrdio je prošlog četvrtka za PlutonLogistics da se situacija na Horgošu ne menja i da kamioni čekaju i do dan i po na granici.
Prevoznici ponovo predlažu da se za teška teretna vozila otvore drugi granični prelazi, koje je fizički moguće upotrebiti, ali da se dozvoljen prelaz svede na vozila srpske i mađarske registracije. Kao adekvatan primer navode GP Bački Breg, koji bi mogao da bude od pomoći barem do proširenja Horgoša.
Iz Uprave carina za portal PlutonLogistics navode da je takav poduhvat moguć, u slučaju da su obe strane – i srpska i mađarska – saglasne.
– Otvaranje “manjih prelaza“ prema Republici Mađarskoj za teretni saobraćaj uslovljeno je pre svega postojećom infrastrukturom, kao i tehničkim mogućnostima za obavljanje ove vrste transporta na granici. Na primer, preko GP Bački Breg koji ste pomenuli, već ide jedan vid teretnog saobraćaja, odnosno vozila do 3,5 tone, a kamioni većeg gabarita moći će da krenu tim putem kada bude izgrađena brza saobraćajnica Bački Breg–Kikinda koja je u planu i čiji se početak izgradnje očekuje – navode iz Uprave carina.
Mađari i preko Protokola u oktobru
Situaciju na GP Horgoš krajem septembra dodatno je otežavao usporeni rad pograničnih organa naših severnih suseda. Iz Uprave carina ističu da se to sada ne može reći, te da su u oktobru njihove mađarske kolege daleko efikasnije.
Kolege na mađarskoj strani u poslednje dve nedelje rade brže nego pre i za 20 do 30% premašuju dnevni kapacitet od 450 obrađenih kamiona koji je predviđen Protokolom između Srbije i Mađarske – objašnjavaju oni.
Iz Uprave carina podsećaju da je povećan broj kamiona na izlasku iz Republike Srbije pred kraj godine uobičajen, a neki od razloga su rokovi u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih obaveza. Situaciji doprinose i pooštrene epidemiološke mere u Rumuniji.
– Za tranzit kroz tu zemlju neophodan je negativan PCR test, odnosno potvrda o vakcinaciji. Zbog toga se veliki broj turskih prevoznika odlučuje na rutu preko Srbije, pa se u poslednjih 15 dana na GP Horgoš beleži preko 50% teretnjaka sa područja Republike Turske.
Do maksimalne propusne moći jedino saradnjom
Granični prelaz Horgoš je najopterećeniji od svih sedam prelaza ka Mađarskoj, te je stav Uprave carine i Carinarnice Subotica da ga je neophodno proširiti radi bržeg prometa putnika i robe.
Kako dalje navode, „najavljena rekonstrukcija će sasvim sigurno doprineti rasterećenju, pre svega putničkog saobraćaja, ali i teretnog jer je predviđeno da se naprave dve posebne trake za teretna motorna vozila i izlazni terminal, gde je predviđena i izgradnja parkinga sa sto parking mesta“.
Oni potvrđuju da se uporedo sa projektom intenzivno komunicira sa pograničnim organima susedne države, jer je saradnja neophodan element kako bi se ostvarila maksimalna propusna moć.
Foto: Uprava carina
