Bugarski i rumunski prevoznici željno iščekuju prestanak kontrole na šengenskoj granici
Dugo iščekivana najava da će se Bugarska i Rumunija konačno pridružiti šengenskoj zoni još ne donosi tako želeljeno olakšanje transportnoj industriji u ove dve zemlje. Potvrđeno je da će se kontrole na granici nastaviti do daljnjeg, zbog čega predstavnici transportnih preduzeća glasno negoduju, piše trans.info.
Savet Evrope, podsetimo, doneo je 30. decembra 2023. jednoglasnu odluku da poželi dobrodošlicu u šengenski prostor Rumuniji i Bugarskoj, a ukidanje kontrola na vazdušnim i pomorskim granicama počelo je u martu ove godine. Kada je reč o kopnenim granicama, još se ne zna tačan datum prestanka kontrole, a a upravo to muči prevozničke kompanije koje i dalje trpe velike gubitke zbog višečasovnog čekanja kamiona na granicama.
Povodom ovog pitanja, iz Evropske komisije izjavili su da će se pregovori o datumu mogućeg ukidanja kontrola na unutrašnjim kopnenim granicama nastaviti, kao i da očekuju Savet donese odluku u razumnom roku.
Hristo Hristov, generalni direktor najveće bugarske kompanije za drumski transport – Discordia, rekao je za trans.info da ova inicijativa predstavlja pozitivan korak napred, ali da je zabrinut što se ne zna tačan datum kada će biti implementirana.
– Do tada će naša industrija i mnoge druge trpeti velike gibitke. Na primer, u oktobru i novembru vreme čekanja na bugarsko-rumunskoj granici u Vidinu je bilo između 9 i 12 sati, što je skoro celokupno radno vreme vozača. Nekim danima red se čekao i 24 sata. Za isti period na rumunsko-mađarskoj granici u Nadlacu, vreme čekanja je 4-5 sati, što vozača košta oko pola radnog dana – kaže Hristov.
– Ovo dovodi do značajnih gubitaka za našu industriju, a osim toga negativno utiče na krajnje korisnike. Štaviše, ovi uslovi stavljaju Bugarsku u nepovoljan položaj u pogledu privlačenja stranih investicija i konkurentnosti njenih izvozno orijentisanih industrija. Najgore je što su dugo čekanje i nehumani uslovi rada za vozače u međuanrodnom transportu potpuno u suprotnosti sa ciljevima Paketa mobilnosti.
I u Rumuniji je reakcija među prevoznicima bila slična. UNTRR, najveće transportno udruženje u toj zemlji, nedavno je istaklo da je efikasnost rumunskih drumskih prevoznika ozbiljno ugrožena dugim čekanjima na granici.
Naveli su i da administrativne i logističke prepreke za industriju drumskog transporta znače ukupne gubitke od 2,41 milijarde evra.
– Tražimo hitno utvrđivanje fiksnog datuma za ulazak Rumunije u Šengen i na kopnenim granicama, a ako postoje posebni zahtevi, oni treba da budu jasno navedeni. Kriterijumi koje druge članice EU postavljaju Rumuniji i Bugarskoj ne smeju prevaziđu opšti okvir i tehničke uslove za pristup šengenskom prostoru – rekao je Radu Dinesku, generalni sekretar UNTRR.
Uprkos željama Rumunije i Bugarske za brzo pristupanje punom Šengenu, kako trans.info piše, političke barijere mogle bi se pokazati teškim za prevazilaženje u kratkom roku. Zapravo, mnogobrojne evropske zemlje počele su da sprovode kontrole na kopnenim granicama Šengena u pokušaju da se bore protiv ilegalne migracije, a može postojati bojazan da bi pristupanje Bugarske i Rumunije Šengenu moglo da pogorša problem. Poslednjih godina mnogi migranti su se zaustavili na granici Bugarske/Rumunije i Rumunije/Mađarske, često se krijući u komercijalnim vozilima.
Prema podacima Frontex-a (evropske agencije za graničnu i obalsku stražu), tokom 2023. godine došlo je do značajnog porasta broja neregularnih graničnih prelaza – njhov broj bio je 17% viši u prvih 11 meseci, dostigvaši 355.300. Do sredine decembra, taj broj je već premašio ukupan rezultat iz 2022, što predstavlja najveći skok od 2016. godine. Sa druge strane, Frontex navodi i da je zapadnobalkanska ruta prošle godine zabeležila najveći godišnji pad među glavnim migratornim rutama, pri čemu je broj neregularnih prelaza pao za 28%, na 98.600, što pokazuje da je ilegalna migracija u i kroz Rumuniju i Bugarsku u opadanju. Uprkos tome, zapadnobalkanska ruta je i dalje druga najpopularnija ruta pored centralnomediteranske rute kroz Italiju, što je neizbežno čini predmetom pažnje.