Još jedan sastanak u vezi SRPSKO-HRVATSKE granice – Ovo su prioriteti za rasterećenje GP Batrovci-Bajakovo!
Kraći lanci snabdevanja i jačanje saradnje u sektorima trgovine i poljoprivrede između Hrvatske i Srbije imaju veliku ulogu u razvoju obe ekonomije, poruka je sa sastanka predstavnika Hrvatske gospodarske komore i Privredne komore Srbije (PKS) održanog u Vinkovcima uz predstavnike Vukovarsko-sremske županije, Carinske uprave i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, prenosi Privredna komora Srbije.
– Smatramo da je skraćivanje dobavljačkih lanaca, „nearshoring“, nužno za ostvarivanje punih potencijala saradnje naše dve zemlje. Analizirali smo statističke podatke po kojima teretna vozila na ulazu i izlazu iz Srbije u čekanju stvaraju godišnje višemilionski trošak u evrima. Naglašavam stoga da postoji zajednički interes kompanija za izgradnju železničke granične kontrolne postaje. Naše dve komore radiće na pronalaženju alternativnih rešenja kako bismo maksimalno unapredili privredne odnose – rekao je Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKS.
– Optimizacija saobraćaja na graničnim prelazima, posebno kada su u pitanju veterinarski i fitosanitarni pregledi, prioritetno je pitanje za poslovne zajednice dve zemlje. Na granici sa Srbijom postoji samo jedna granična kontrolna stanica, i to drumska na Bajakovu, što opterećuje promet i rezultira time da su preduzetnici s obe strane granice suočeni s dugim čekanjima – pojasnila je Mirjana Čagalj, potpredsednica HGK za građevinarstvo i saobraćaj.
Za izgradnju granične kontrolne stanice za železnički prevoz kao lokacija razmatra se prelaz Tovarnik-Šid. Iako su Carinska uprava i MUP pokazali dobru volju i potvrdili je na sastanku, zeleno svetlo daće Evropska komisija.
– Saradnja dve komore i nadležnih tela, jasan je znak koliko je pitanje olakšanja trgovine i prometa robe važno za dve zemlje, ali i cele regije. Svakako nam je važno rasteretiti Bajakovo koje je sada mnogim privrednicima jedina ulazna tačka – rekla je Čagalj.
Na sastanku se razgovaralo o aktuelnoj zabrani uvoza hrvatske svinjetine u Srbiju zbog afričke kuge, o daljoj saradnji na projektu „Smart Agro 2023“ čiji cilj unapređenje tržišne pozicije poljoprivredne proizvodnje u obe zemlje, kao i o saradnji u sektoru građevine i značaju arbitraže kao mehanizmu za rešavanje sporova u građevini.
Sektor energetike i plasman naftnih derivata, hemijske i metaloprerađivačke industrije kao i transport definisani su kao sektori sa najvećim potencijalnom za buduću saradnju, dok povezanost, trgovina i poljoprivreda ostaju najveći prioritetiza bilateralne odnose.
Hrvatska je Srbiji osmi po veličini ekonomski partner. Ukupna robna razmena Hrvatske i Srbije, za 10 meseci prošle godine iznosila je oko 2 milijarde evra.
