POSAO VOZAČA KAMIONA: Zašto su žene u Nemačkoj sve češće za volanom?

Svake godine u Nemačkoj u penziju ode 30.000 vozača kamiona. Špedicije očajnički traže radnike, ali na tržištu ih nema. Sada se javlja ideja da žene popune tu prazninu, a evo kako bi to izgledalo.

Žena koja hoće da profesionalno vozi kamion možda to ne može da radi ako nema nonšalanciju jedne Kati Radke. Ona od ranog jutra električnim viljuškarom poput mrava vijuga kroz tesne prolaze između rafova skladišta špedicije u Ešvajleru kod Ahena. Svuda oko nje su brda paketa na drvenim paletama, piše Dojče vele.

– To je sada moje vreme, moj hobi – objašnjava ova majka četvoro dece i pali motor kamiona.

Kati Radke je već dugo na nogama. Prvo je probudila svoju decu staru četiri, sedam, devet i 16 godina, pripremila im doručak i sendviče „za kasnije“, pa ih odvezla u vrtić i školu. Mnogi drugi bi se žalili zbog toliko obaveza, ali Radkeova ne zna za žalopojke.

– Žena ne sme da dozvoli da je ubede da ne može da spoji obaveze i porodicu. Treba da istera svoje i da se ne obazire na ono što drugi pričaju – kaže, ne bez ponosa.

Danas ona prevozi metalne rešetke, gumene bombone za jednu prodavnicu i 1.200 kilograma specijalnog lepka. Radke živi svoj san.

– Neka deca su se igrala Lego-kockicama, a ja sam se igrala kamiončićima –  priseća se ova vredna radnica.

Sedenje za volanom joj je, kaže, uvek davalo osećaj slobode. Mir, talenat za organizaciju i ljubaznost su osobine bez kojih se ne može ako čovek želi da se bavi tim poslom. A najvažnije je da se posao mora voleti, u suprotnom je čovek na pogrešnom mestu. Problem sa branšom je u tome što sve manje ljudi voli taj posao i nedostatak radne snage stvara velike probleme.

Očajnički tražeći vozača

To najbolje znaju ljudi kao što je Hajdi Radler. Kada je 1999. počela da radi u špediciji Hincen, to je bila mala porodična firma sa malom kancelarijom i osmoricom vozača. Dvadeset godina kasnije, ima 90 vozača koji krstare po širokoj oblasti oko Kelna. No, vozače je sve teže naći: „Konkurencija je oštra, teško je naći pouzdane ljude, a teško je i sačuvati dobre vozače“, žali se asistentkinja direktora.

Trećina vozača kamiona u Nemačkoj je starija od 55 godina. Prema jednom istraživanju Svetske banke, za deset godina bi ovoj zemlji moglo da nedostaje oko 150.000 vozača i to je rupa koju ne mogu da popune ni vozači iz Istočne Evrope. Branša ima akutan problem sa podmlatkom.

Ranije je nemačka vojska obučavala vozače kamiona, i oni su odmah posle toga mogli da počnu rad u nekoj špediciji. Toga više nema. „Morate da se školujete tri godine ili da privatno platite vozačku dozvolu. To košta između 4.000 i 5.000 evra, ko ima toliko novca?“, pita Radlerova. A i budućnost vožnje kao takve je neizvesna, mnogo se govori o takozvanim autonomnim vozilima. Već za nekoliko godina bi na nemačkim putevima moglo da bude mnogo kamiona bez vozača.

Bez vozačica kao što je Kati Radke, Nemačka ne bi funkcionisala. Oni su mali, ali važan zupčanik u gigantskoj logističkoj mašini u kojoj se kupovina preko interneta stalno povećava, jer svako želi da dobije paket što pre, ako može, čim se porudžbina potvrdi klikom miša!

I pored toga, vozači nemaju dobar imidž.

„Poziv vozača teretnog vozila nije priznat“, kaže i Hajdi Radler, to znači da ih na autoputevima svi smatraju smetnjom i nečim što samo proizvodi zastoje i zagađuje životnu sredinu. Zato je njena špedicija odlučila da obuči jednu ženu za taj posao i zaposli je, iako ona ima četvoro dece.

Tekst objavljen u listu Blic

OVDE PROČITAJTE KOLIKE SU ZAISTA PLATE U NEMAČKOJ

Podeli na društvenim mrežama: