PRVI KAMION NA SVETU – Inovativni napredak već od 1897! (FOTO)

Prvi kamion na svetu osmislio je tvorac automobila nemački inženjer i inovator Gotlib Dajmler. Posle nekoliko probnih rešenja, kamion je 1897. godine konačno dobio onaj izgled koji ga je jasno razlikovao od automobila i otvorio put ka sve većoj proizvodnji i korisnoj nosivosti. Motor je pronašao svoje tradicionalno mesto na prednjoj strani, ispred osovine za upravljanje i prenosio je svoju snagu preko četvorostepene menjačke kutije i uzdužne osovine pune dužine i zupčanika na zadnje točkove, koji su i dalje bili obloženi gvožđem.

Izumitelj Gotlib Dajmler poboljšao je ne samo pogonski sistem već i motor. Sistem za paljenje sa žarnom cevi zamenjen je novim niskonaponskim magnetnim paljenjem kompanije Bosch. Motor, povećan na 2,2 litra, palio je na mešavinu benzina i vazduha. Usvojen je potpuno novi princip dizajna sistema za hlađenje. U aprilu 1897. godine, Viljem Majbah je završio svoja revolucionarna ispitivanja sa cevastim hladnjakom, što je predstavljalo inovativni napredak sistema za hlađenje – neophodan preduslov za veću izlaznu snagu.

Prvi kamion na svetu  – ispitivanje u ciglani

Ali sigurno se i Gotlib Dajmer osećao pomalo uplašeno, imajući u vidu toliki broj inovacija za tako kratko vreme. Zato je nešto pažljivije nastavio da radi pre nego što je lansirao novi kamion nosivosti od pet tona (u to doba tonaža se uvek odnosila na nosivost, a ne na bruto težinu). Bez daljeg odugovlačenja, predao je kamion, koji je po tadašnjim standardima bio izuzetno napredan, ciglani u Hajdenhajmu, gde su u svakodnevnom radu sistematski identifikovane njegove slabosti – a zatim i eliminisane.

Sa promocije u Parizu

Nakon tog perioda, međutim, Dajmler je uradio sve što je mogao kako bi reklamirao svoje kamione. Sa kamionom nosivosti od pet tona otputovao je u Pariz da predstavi ovaj novi kamion zajedno sa automobilom sa četiri konjske snage i pogonskim kaišem. U ovoj živahnoj metropoli, nakon takmičenja koje je organizovao Francuski automobilski klub, održan je salon automobila u vrtu Tuileries, gde je Dajmler izložio svoje najnovije izume.

Velika gužva, mnoštvo vozila svih vrsta – naš kamion i automobil privlače veliku pažnju, zabeležila je Dajmlerova supruga Lina 15. juna 1898, zadovoljna uspehom svog supruga.

Ipak, oni koji su sumnjičavo gledali na kamion sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem činili su većinu još dugo vreme. U Evropi se generalno pretpostavljalo da su motori sa unutrašnjim sagorevanjem pogodni za putničke automobile, a parni i električni motori za komercijalna vozila. Strahovi su i dalje bili preveliki. Ljudi su bili rezervisani ne samo zato što je benzin trebalo kupiti u apoteci. Malo ljudi je razumelo mašineriju koja, usput rečeno, nije bila u stanju da se nosi sa svim načinima na koje su putevi u to vreme nanosili štetu vozilima. Kupci prvog autobusa Karla Benca, na primer, vratili su mu vozilo u zimu 1895/1896, zbog toga što su imali poteškoće u vožnji na kolosecima na kojima su teška zaprežna kola pravila brazde.

Priprema terena za kamion

Još jedan opšti problem bila je činjenica da su drveni točkovi sa žbicama, koji su se tada često upotrebljavali, u određenim okolnostima počeli da tinjaju ili bi se čak i zapalili. Konvencionalna kombinacija dela osovine i izolacione cevi se često lomila na ivicama, što je dovelo do tragova opekotina na šupljem prenosniku. I da stvari budu još gore, gvozdeni točkovi imali su slab sistem protiv proklizavanja, dok nije postojalo ništa što bi sprečilo da se čvrste gume tope ili raspadnu pod udarom toplote. I do 1920-ih, pneumatske gume bile su pogodne samo za mala opterećenja.

Ipak, teren za kamion je pripremljen. Industrijska revolucija je uzela maha, a masovni proizvodi su preuzimali tržište. Potražnja za distribucijom je rasla. Carinske barijere u Nemačkom rajhu srušene su već 1871. Istorija drumskog transporta tesnije je povezana sa istorijom trgovine i izgradnje puteva nego što se to generalno pretpostavlja. Drumski transport je cvetao u vreme Rimljana koji su koristili dobro uređenu mrežu puteva za svoje trgovačke aktivnosti, a trgovina je opala kada putevi više nisu bili održavani. Sekcionizam i carinske barijere takođe su doprineli ovakvom razvoju situacije.

Izvor/Foto: Daimler

Nastavak:

 

 

Pridružite se

Saznajte prvi najvažnije vesti, budite informisani. Pridružite se našoj Viber zajednici i prijavite za newsletter.