Snaga mišića, vetra i pare – Šta je prethodilo kamionima kakve poznajemo?
Kroz istoriju, s vremena na vreme, ljudi su pokušavali da naprave vozila koja neće zavisiti od životinja. U nemačkoj već 1447. godine u Memingenu, a pre toga 1504. u Pirni, napravljeno je vozilo koje su osobe u njemu pokretale uz pomoć rotacionog mehanizma. Međutim, ovo vozilo je napredovalo samo na dobro napravljenim stazama.
Godine 1599. holandski matematičar Sajmon Stevin izumeo je vozilo koje je imalo jedra, a koje je pokretala snaga vetra. Princ Vilim Oranski (Willem van Oranje-Nassau), tadašnji guverner Holandije, voleo je da putuje u ovom automobilu koji je išao na vetar.
Francuska vojska naručila je prvo vozilo na parni pogon. Finansirani od strane francuskog vojnog ministra, prvi kamioni na parni pogon izgrađeni su između 1770. i 1801. godine, a projektovao ih je inženjer Nikola-Žozef Kinjo. Vozilo koje i dan danas postoji – dužine 7,25 metara, sa ogromnom bakarnom parnom kabinom na prednjoj strani i bruto težinom od osam tona – koštalo je približno nekih 400.000 evra. Svojevremeno je upotrebljavano za transportovanje topova; danas je to jedna od atrakcija Muzeja umetnosti u Parizu.
I u drugim zemljama je bilo dosta pronalazača i onih koji su eksperimentisali. Izvesni major Ajzak de Rivaz, koji je služio vojsku u tadašnjoj švajcarskoj republici Vale, koristio je plinski uređaj kao pogonsku jedinicu početkom 19. veka. Gasna mešavina palila se u uspravnom cilindru, a točkovi su se pokretali uz pomoć kabela i zupčastog točka.
Godine 1864. Sigfrid Samjuel Markus, elektroinženjer rođen u Meklenburgu, pustio je u pogon prvo vozilo koje je radilo na benzin i naftu.
