STROŽA kontrola srpskih prevoznika u Mađarskoj – Najavili „čišćenje“ tržišta i podršku domaćim firmama
Izgradnjom sigurnih parkirališta za kamione i smeštaja za vozače, ubrzanjem prelaska granice i „filtriranjem“ transportnog tržišta, ne samo da bi se konkurentnost mađarskih drumskih prevoznika mogla povećati, već bi i država mogla da ostvari dodatne prihode, smatra MLSZKSZ, jedna od vodećih mađarskih organizacija u oblasti transporta i logistike.
To udruženje pozdravlja planirane mere vlade, koje će uticati na sektor logistike, piše mađarsko izdanje trans.info platforme.
– Više od dva miliona teških teretnih vozila svake godine pređe Mađarsku, a naša zemlja bi mogla da ima znatno više koristi od ogromnog tranzitnog saobraćaja. Ukoliko bi se pružale kvalitetne dodatne usluge – na primer čuvanih parkinga i smeštaja, efikasnije proveravalo plaćanje putarine i posedovanje dozvola, ali i obezbedio brži prelazak granice, mađarska preduzeća i budžet mogli bi da ostvare značajan dodatni prihod – navodi MLSZKSZ.
U našoj zemlji sektor logistike čini više od pet odsto godišnjeg BDP-a, taj rezultat bi mogao da se udvostruči, ako bi Mađarska bolje iskoristila svoje geopolitičke mogućnosti, smatraju u ovoj organizaciji.
Mađarski teretni transport se decenijama bori sa mnogim unutrašnjim i spoljnim problemima, koji ometaju njegovu međunarodnu konkurentnost, naglašava Žolt Fulop, predsednik MLSZKSZ.
Kako ističe, od tranzitnog saobraćaja Mađarska je dosad profitirala samo kroz prihod od putarine, budući da u toj zemlji jedva da postoje ikakve dodatne usluge, kao što su bezbedna kamionska parkirališta, smeštaj za kamiondžije it., koje bi privukle dodatni saobraćaj i donele zaradu uslužnim delatnostima, a posredno i državi.
Osim toga, da bi zemlja bila atraktivna tranzitna ruta, potrebno je unaprediti procese prelaska graničnih prelaza, jer zbog dugog čekanja neki od prevoznika traže druge rute, dodaju iz organizacije.
Nadalje, pažnju treba posvetiti jačanju dodatnih usluga u vezi sa lancem snabdevanja, kao što je razvoj distributivnih centara namenjenih e-trgovini oko aerodroma u Budimpešti, jačanje regionalne distribucije kontejnerskog tereta koji stiže sa pomorskih ruta itd.
– Odličan primer stvaranja uslužne logistike je Holandija, koja je doživela orgoman ekonomski iskorak kontinuiranim razvojem dodatnih usluga u vezi sa pomorskim transportom – dodaje Zsolt Fulop.
Prepredeni strani prevoznici Mađarima oduzimaju posao?
Pomenuta asocija navodi da, pored nedostatka infrastrukture, ozbiljan problem predstavlja to što, prema procenama industrije, 40% transporta u Mađarskoj obavljaju firme iz trećih zemalja, odnosno zemalja van EU – kao što su Turska, Albanija, Srbija itd.
Oni uzimaju posao Mađarima, značajan deo njih bez dozvole, zaobilazeći međunarodne kvote/sporazume, tvrde.
Prethodni sistem inspekcije nije bio u stanju da efikasno deluje protiv vozača kamiona koji varaju sa dozvolama ili koji ne plaćaju putarinu. Ako nemađarski prevoznik isporučuje, onda nemađarski radnik obavlja posao, strana kompanija ne plaća porez, i na kraju, ako prekršilac nije uhvaćen na delu, onda mu ni vlasti ne mogu izreći sankcije. Sveukupno – ovo je loše posmatrano sa stanovišta nacionalne privrede u celini.
Položaj mađarskih drumskih prevoznika se može ojačati, što bi stvorilo značajan dodatni prihod za sve uključene strane, smatraju.
– Ministarstvo ekonomskog razvoja (GFM) sada planira da uvede niz mera i regulatornih promena u saradnji sa akterima sektora logistike. One će stvoriti uslove da se u mnogim delovima zemlje uspostave prošireni parkinzi, sa modernim i bezbednim smeštajnim kapacitetima, da se revidira praksa pograničnog saobraćaja koja utiče na kapacitet ključnih drumskih i železničkih graničnih prelaza, kao i da se uvede stroži sistem kontrole stranih vozila koja obavljaju prevoz bez dozvola. Pored toga, biće uvedena minimalna naknada za uslugu i e-tovarni list, maksimiziraće se broj podizvođača koji mogu biti uključeni u transport, kao i rok plaćanja za obračune između prevoznika (drumski, železnički, avio i vodni) – stoji u saopštenju organizacije.
Vlada već u narednim godinama računa na dodatni prihod od preko 100 milijardi forinti zbog povećanja putarina i uvođenja efikasnijeg sistema kontrole međunarodnog robnog saobraćaja, koji pretpostavlja dalje širenje saobraćaja.
MLSZKSZ smatra da su planirane mere, koje će doneti povećanje prihoda od tranzitnog saobraćaja, „čišćenje“ tržišta prevoznika i rast konkurentnosti mađarskih firmi, dobre. Kako navode u Udruženju, modernizacija regulative može biti dobra osnova za rešavanje višedecenijskih problema, ali su istovremeno neophodne dalje odluke za postizanje ciljeva.
Izvor: trans.info/hu
