Sunčica Savović, direktorka Udruženja Žita Srbije – Očekujemo izvoz 3 miliona tona kukuruza

U svetu je sve veća proizvodnja osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Iz godine u godinu se obaraju rekordi u proizvodnji pšenice i kukuruza zbog čega se mora ozbiljno pristupiti promociji naših mogućnosti izvoza na svim međunarodnim tržištima koja su veliki kupci, kao i otvaranju novih tržišta, kaže u razgovoru za PlutonLogistics Sunčica Savović, direktorka Udruženja Žita Srbije. 

– Tržište Egipta je uspešno otvoreno, pregovori sa Kinom za kukuruz su u završnoj fazi, a predstoji rad na otvaranju tržišta Malezije, Vijetnama i Indonezije – podseća naša sagovornica.

Sa direktorkom Žita Srbije razgovarali smo o tome koliko je od našeg prethodnog razgovora – pre nešto više od dve godine, do sada u Srbiji urađeno na poboljašnju efikasnosti domaće izvozne logistike, kao i o tome kako su transport i skladištenje žitarica funkcionisali pod vanrednim merama i okolnostima u proteklim mesecima, te o aktivnostima na koje će Udruženje biti usmereno u narednom periodu.

PL: Agroekonomisti iznose procene da će poljoprivreda ove godine dati veliki doprinos privrednom razvoju zemlje te da bi izvoz, i pored otežanih uslova, trebalo da iznosi oko 3 milijarde dolara. Kakav su rod ove godine ostvarile ratarske kulture? Kakav rezultat u izvozu žitarica i uljarica očekujete?

– U načelu ovo je dobra godina za poljoprivrednike, istovremeno neobična što se tiče vremenskih uslova. Imali smo sušu na kraju zime, odnosno početkom proleća, tokom marta i aprila, zatim idealne uslove do pred kraj avgusta, a onda ponovo sušu na kraju leta. Godina će biti upamćena po veoma dobrom rodu ječma, soje i kukuruza, solidnom pšenice i nešto nižem od očekivanja kada je suncokret u pitanju.

Kao što je svima poznato, Srbija proizvodi znatno više poljoprivrednih proizvoda od sopstvenih potreba. Ove godine rod pšenice bio je na nivou od oko 2,6 miliona tona sa prosečnim prinosima na nivou zemlje od 4,5 t/ha. Rod ječma bio je na nivou od 460.000 tona, uljane repice od 98.000 tona i rod suncokreta na nivou od 640.000 tona. Rod kukuruza očekujemo na nivou od oko 8 miliona tona, zatim oko 750.000 tona što se tiče soje.

U ekonomskoj 2020/21. godini očekujemo izvoz pšenice i brašna do 1,3 miliona tona, izvoz oko 3 miliona tona kukuruza, 350.000 tona soje, oko 100.000 tona suncokreta, 50.000 tona uljane repice i isto toliko ječma.

PL: Kakve izazove u transportu i skladištenju žitarica je donela pandemija korona virusa?

– I kada nema nikakvih otežavajućih okolnosti, logistika kod nas ne funkcioniše idealno. Kada govorimo o Srbiji, za okolnosti kakve smo imali od polovine marta do juna, situacija je bila prilično dobra jer je sve funkcionisalo, mada znatno sporijim tempom.

Kada je reč o kamionskom prevozu, formirane su kolone koje su sprovođene pod pratnjom policije do mesta utovara (istovara) i zatim nazad do granice. Naši vozači prelazili su granicu, formirali kolone koje su po istom principu išle na istovar i onda nazad u Srbiju. Kod ulaska u Srbiju, sanitarna inspekcija proveravala je zdravstveno stanje vozača.

Železnički transport obavljao se sa obaveznom zamenom lokomotive i posade na granici. Rečni prevoz funkcionisao je tako što su posade konvoja morale ostati na plovilu, bez iskrcavanja u našim lukama. Pored unutrašnjeg transporta tovarene su i barže, što je nama najvažnije, i izvoz je funkcionisao sa manje ili više problema.

U ekonomskoj 2019/20. rezultati su nam bili impresivni u izvozu soje, kukuruza i suncokreta, dok kod pšenice nismo uspeli zbog problema sa kvalitetom prošlogodišnjeg roda, pa je izvoz pšenice u ekonomskoj 2019/20. od samo 600.000 tona bio ispod očekivanja. Ove godine se možemo pohvaliti boljim kvalitetom i u ekonomskoj 2020/21. očekujemo izvoz od preko 1,2 miliona tona pšenice i brašna.

PL: Ako ne govorimo o ovim vanrednim okolnostima, već o prilikama koje su inače aktuelne u našoj zemlji, šta su danas najveće prepreke za efikasan transport žitarica?

– Prepreke za efikasan transport žitarica identične su kao i pre dve godine. U drumskom, odnosno kamionskom prevozu žitarica veliki problem i dalje su manjkovi. Kada je u pitanju železnički transport onda je to nedostatak i stanje pruga, dok je situacija sa vagonima za prevoz rasute robe nešto bolja. Što se tiče rečnog transporta najveći problemi su nedostatak silosa na vodi i dugo čekanje na utovar barži zbog udaljenosti silosa od mesta utovara. Tokom prethodne dve godine nismo dobili nijedan novi silos na vodi. Za unapređenje rečnog transporta i dalje su neophodna ulaganja u skladišnu infrastrukturu, odnosno izgradnja silosa na rekama, zatim ulaganja u lučku infrastrukturu – izgradnja i rekonstrukcija luka, razdvajanje terminala za utovar robe, obnova rečne flote.

PL: Nedavno smo saznali da bi na proleće 2021. trebalo da počne dugonajavljivani razvoj luke u Sremskoj Mitrovici – izgradnja lučke infrastrukture, silosa za žitarice itd, od kojeg se prvenstveno očekuje da poboljša uslove za plasman domaćih agrarnih proizvoda na ino tržišta. Koliki je, prema vašem mišljenju, značaj ovog projekta?

– Nas raduje čak i najava mogućnosti za rekonstrukciju, nadogradnju postojećih ili izgradnju novih luka. Što budemo imali više luka ili privremenih utovarnih mesta, kako je to uobičajeno u Evropi za rasute terete, i mi ćemo moći da smanjimo troškove dopreme robe do luke/utovarnog mesta i da time postanemo konkurentniji na izbirljivom svetskom tržištu. Prema informacijama kojima raspolažemo u Udruženju, trebalo bi očekivati razvoj luka u Sremskoj Mitrovici i Bogojevu.

Ono na čemu Udruženje insistira je izdvajanje terminala za utovar žitarica i uljarica što je još važnije u slučaju pojave pandemije kao što je trenutno slučaj sa koronom.

PL: Kažete da su nedosatak silosa na vodi, te posledično dugo čekanje na utovar barži, i dalje glavne prepreke za razvoj rečnog transporta žitarica. Da li je u međuvremenu taj segment barem delimično unapređen, ima li pozitivnih primera?

– I dalje nam je najozbiljniji problem nedostatak silosa na vodi i dugo čekanje na utovar robe što često krcatelje dovodi u situaciju da plaćaju dangube. Utovar u lukama se vrši po redosledu prispeća plovila i tu je potrebno uspostaviti bolju komunikaciju između luka i krcatelja kako bi se izbegle enormne gužve i čekanja i po nekoliko konvoja na utovar. Boljom komunikacijom konvoji bi mogli biti preusmereni na luke koje trenutno imaju manju gužvu. U proteklom periodu nije izgrađen nijedan novi silos na vodi, a kako stvari trenutno stoje malo je verovatno da će tu biti nešto značajnije urađeno u narednih 5 godina.

Pozitivan primer svakako bi mogla da bude luka Dunav u Bogojevu u kojoj je dosta urađeno na sređivanju obale, izgradnji novog utovarnog mesta koje bi trebalo da bude u funkciji već krajem septembra, kao i dovođenje špedicije i carine u prostor luke.

U našim lukama i dalje se pretežno tovari roba direktnom manipulacijom iz kamiona preko levka, gde brzina utovara zavisi od kamionskog transporta. Zanimljivo je da i tamo gde postoji silos izvoznici često biraju, zbog uštede, direktnu manipulaciju što usporava utovar.

Ozbiljan problem u unapređenju našeg izvoza su i manjkovi koji se još jedino javljaju kod nas na Dunavu. Ono što smo mislili da je ostalo iza nas, na svu žalost i dalje se dešava. Roba se krade sa već utovarenih i zapečaćenih plovila koja najčešće na vezu čekaju formiranje konvoja. Krade se profesionalno i neuočljivo na prvi pogled sve dok se plovilo ne otvori u luci prispeća. Svakako da tu očekujemo veću pomoć od rečne Kapetanije, kao i bolju saradnju rečnih kapetanija i luka. Ova pojava navela je kupce naših žitarica i uljarica da već manjkove ugrađuju u kalkulaciju, zbog čega postižemo nižu cenu u odnosu na konkurente, što dalje posledično uzrokuje manju cenu za proizvođače, manji devizni priliv za zemlju.

Skoro je neverovatno da se u eri napretka i razvoja svih mogućih tehnologija koje nam omogućavaju nadzor i praćenje ovoj pojavi nije stalo na kraj, a to se svakako mora učiniti da ne bismo bili jedina „crna rupa“ na Dunavu u izvozu žitarica.

PL: Kakva je situacija u transportu železnicom i koliko se ovaj vid prevoza koristi?

– U unutrašnjem transportu žitarica i uljarica železnica je „zaboravljeni“ način prevoza. Osnovni razlog je svakako nepovezanost prugama prodavaca i kupaca, a tamo gde postoji pruga – sporiji način utovara i prevoza.

Kada je reč o međunarodnom transportu, odnosno izvozu, i dalje je problem nedostatak lokomotiva, ali nam i infrastrukturni radovi na našoj železnici dodatno ograničavaju i usporavaju prolaz kamiona sa robom.

Ovome treba dodati i da je pravac prema Baru veoma malo u upotrebi što je šteta, kako za železnicu tako i za izvoznike, posebno imajući u vidu luku i silos od 30.000 tona u Baru koji su znatno povoljniji sa troškovima pretovara u odnosu na druge morske luke.

PL: Od velikog je značaja što je projekat „Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19“ uspešno realizovan u zaista kratkom roku. Šta je sve on obuhvatio?

– Devetog jula ove godine potpisan je novi Sporazum o saradnji u okviru zajedničkog Projekta pod nazivom „Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19“, između Udruženja Žita Srbije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Projekat se temelji na uspešnoj saradnji FAO, EBRD i Udruženja Žita Srbije u periodu 2018-2019. i njime je planirana izrada smernica za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19 uz njihovo prezentovanje i obuka u najboljim uslovima koje trenutna situacija dozvoli, kao i distribucija smernica u elektronskom i štampanom obliku u periodu jul-oktobar 2020.

U najkraćem mogućem periodu, odabrani autorski kolektiv sastavio je Smernice za rad u uslovima pandemije COVID-19, predstavnici Udruženja održali su obuku u silosima u najbezbednijim uslovima za date okolnosti, smernice su distribuirane elektronskim putem članicama Udruženja Žita Srbije, svim saradnicima iz žitarskog sektora, svim silosima i mlinovima čiji podaci za kontakt su javno dostupni, kao i svim ostalim zainteresovanim stranama.

U elektronskom obliku, Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19 mogu se preuzeti sa sajta Udruženja, gde je moguće pronaći i propratni video materijal.

PL: Na čemu će biti fokus Udruženja u narednom periodu, imajući u vidu sve okolnosti koje nam je donela ova godina?

– U narednom periodu posvetićemo posebnu pažnju promociji mogućnosti našeg izvoza, posebno imajući u vidu da smo drugu Konferenciju SERBIA GRAIN, koja će, nadamo se, postati tradicionalno mesto okupljanja kompanija članica Udruženja Žita Srbije sa predstavnicima najvećih internacionalnih kompanija koje su kupci naših žitarica i uljarica, kompanija za kontrolu kvaliteta, agencija za organizaciju transporta i špediterskih usluga u Srbiji kao i srpskih proizvođača, trgovaca i izvoznika žitarica i uljarica, morali pomeriti za iduću godinu zbog trenutnih okolnosti nastalih usled globalne pandemije COVID-19.

U svetu je sve veća proizvodnja osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Iz godine u godinu se obaraju rekordi u proizvodnji pšenice i kukuruza zbog čega se mora ozbiljno pristupiti promociji naših mogućnosti izvoza na svim međunarodnim tržištima koja su veliki kupci, kao i otvaranju novih tržišta. Tržište Egipta je u međuvremenu uspešno otvoreno, pregovori sa Kinom za kukuruz su u završnoj fazi, a predstoji rad na otvaranju tržišta Malezije, Vijetnama i Indonezije. Insistiramo i dalje na unapređenju logistike.

Autor: Milica Milosavljević