ŽENE U LOGISTICI: Pet pitanja za Anu Domanović, „TimoCom“

Ana Domanović, Country Manager South-Eastern Europe u kompaniji „TimoCom„,  odgovara na pitanja „PlutonLogistics„-a o učešću polova u branši i posebnim izazovima za žene. Osim toga ona nam otkriva kako se usklađuju porodične obaveze i karijera u najvećoj evropskoj transportnoj platformi i koju ulogu pri tome igra „TimoCom“. Inače, ta kompanija sprovodi kampanju „Žene u logistici„, koja nas je motivisala da takve primere predstavimo i u ovom regionu.

PL: U Srbiji je veoma mali broj žena na rukovodećoj poziciji u transportnoj i logističkoj industriji. „TimoCom“ je pokrenuo kampanju „Žene u logistici“. Da li to znači da je situacija u zemljama Zapadne Evrope slična?

– Da, situacija u zapadnoevropskim zemljama se definitivno može uporediti sa onom u Srbiji: Žene u logistici znatno ređe zauzimaju rukovodeće pozicije od muškaraca. Jedna Studija Saveznog udruženja logistika e.V. (BVL) pokazuje da npr. u Nemačkoj žena zauzima samo jednu od deset rukovodećih pozicija. Izazov se trenutno sastoji u tome da se kod žena probudi motivacija za preuzimanjem rukovodećih poslova u logistici. Jer iako se granice među polovima sve više brišu, upravo u branši kao što je naša postoje „tipično muška“ i „tipično ženska“ zanimanja.

PL: Šta kažu vaše sagovornice, koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju?

– Jedan od najvećih izazova za mnoge je biti prihvaćena i poštovana kao ravnopravan stručnjak u branši u kojoj dominiraju muškarci. Ovaj izazov naravno postaje još veći kada ta žena zauzima ili treba da zauzme rukovodeću poziciju. Dok se podrazumeva da muškarci izlaze u susret drugim muškarcima, žene u logistici često moraju da se dokazuju dugotrajnim radom.
Osim toga, sa teškim fizičkom radom koji neka zanimanja sa sobom nose i dalje se pre povezuju muškarci. Žene, međutim, lagano sve više ulaze npr. u zanatske struke i dokazuju se. Ovaj stereotipni način razmišljanja će tokom vremena sigurno biti odbačen i u logistici, a sa njim i postojeće rezerve u odnosu na žene u određenim zanimanjima.

PL: Evropska komisija je pokrenula niz projekata za osnaživanje žena u ovoj branši. Između ostalog pokrenuto je i istraživanje o ženama vozačima kamiona. Kakvo je vaše mišljenje o tome? U Americi ima mnogo žena za volanom, a u Evropi?

– O tome postoji aktuelna studija Statiste. Ona pokazuje da u Nemačkoj pola miliona ljudi obavlja zanimanje vozača kamiona, od čega je manje od 10.000 žena. Neizbežno se postavlja pitanje zašto. Zašto se još uvek tako malo devojaka i žena odlučuje na taj korak i postaje profesionalni vozač?
Naravno postoji pre svega imidž tipičnog muškog zanimanja: težak fizički posao. Uz to dolaze mnogi prekovremeni sati i okolnost da se u zavisnosti od rute ponekad ostaje i više dana zaredom na putu i ne dolazi kući nakon radnog vremena. Ovo naravno zavisi od toga da li vozite sopstveno vozilo ili ste zaposleni vozač. A kada se radi u lokalnom i „šatl“ saobraćaju postoji mogućnost da se vreme nakon posla provede kod kuće. Ovi modeli bi trebalo da postanu poznatiji jer u javnoj percepciji kamiondžije su oni koji svaku noć provode na nekom drugom prepunjenom parkingu za kamione na autoputu. A što se tiče teškog fizičkog posla, ima mnogo žena koje su fizički u stanju da ih obavljaju. To i činjenica da npr. prekovremeni sati i poslovna putovanja postoje i u mnogim drugim zanimanjima koje žene znatno češće obavljaju, čine da „tipično muško“ na poziciji profesionalnog vozača izbledi. Neke špedicije su to prepoznale i preduzimaju akciju tako što obrazuju i zapošljavaju žene.

PL: Vi ste u „TimoCom“-u na važnoj poziciji. Kako je tekla vaša karijera?

– Nakon završenog fakulteta došla sam u Nemačku. Nakon što sam naučila jezik, napisala sam samo jednu prijavu za posao – „TimoCom“-u. Od tada je prošlo deset godina i sada moram reći da imam veliku sreću da sam direktno našla utočište kod poslodavca kakav je „TimoCom“. Tada sam bila prva zaposlena u korisničkoj podršci za bivšu Jugoslaviju i brinula sam se o klijentima do 2012. godine. Raznovrsni zadaci su mi veoma pomogli da upoznam ne samo klijente već osim toga i branšu, a posebno, naravno, tržište moje klijentele.

Ovo znanje me je na kraju kvalifikovalo da mogu da radim kao Country Manager South-Eastern Europe. I to uprkos jednogodišnjoj pauzi kada je rođena moja ćerka i kada sam se potpuno koncentrisala na moju malu porodicu. Imam mogućnost rada od kuće, kao i skraćeno radno vreme. „TimoCom“ podržava ovaj model sa velikom fleksibilnošću i dobar je primer za usklađivanje porodice i karijere.

PL: Zašto bi na vodećim pozicijama u logistici trebalo da bude više žena?

– Svaka branša na kraju krajeva profitira od raznovrsnosti. Pod tim se podrazumeva i ravnoteža između muškaraca i žena – upravo na rukovodećem nivou. Generalno poslovi u logistici zahtevaju izražen analitički način razmišljanja, načelno dobre komunikacione sposobnosti i znanje stranih jezika, posebno engleskog. Žene i muškarci podjednako ispoljavaju ove osobine. Ono čime žene često vrhunski mogu doprineti su soft skills, ko što su diplomatsko vođenje razgovora i generalno povećan senzibilitet prema sagovorniku. Ovaj sagovornik može biti poslovni partner, ali naravno i sopstveni zaposleni.
Mislim da bi muškarci i žene trebalo da svoje sposobnosti više kombinuju i da ih zajednički koriste radi postizanja cilja. Pri tom se lično nadam da će se žene pobrinuti za novi način razmišljanja prilikom osmišljavanja aktuelnih i budućih rukovodećih pozicija. To uključuje i optimalno usklađivanje karijere i porodice.