Kako poboljšati rezultate izvoza VOĆA – Malina može biti profitabilnija, kupina zapostavljena

Tokom 2021. godine Srbija je izvezla 483.500 tona voća u vrednosti od 824,1 miliona evra. Najveću vrednost izvoza ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što je skoro 44%, dok je sveža jabuka sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra.

• PROČITAJTE I: Usluga „od vrata do vrata“ – Napredna logistička rešenja za izvoznike voća 

Kvalitet srpske maline odavno je prepoznat u svetu, a zbog malih količina u ukupnom svetskom bilansu jasno je zbog čega ona zauzima primat u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda i zašto je mnogi smatraju zlatnom polugom srpskog izvoza. Ipak, poznavaoci prilika u agrarnom sektoru smatraju da se površine pod malinom i ukupne količine smanjuju iz godine u godinu i da Srbija ne stoji najbolje ni kada su u pitanju ostale vrste voća.

– Statistički podaci o proizvodnji i površinama koje objavljuje Privredna komora Srbije i naš zavod za statistiku ne odgovaraju realnom stanju i veoma su upitni kada je reč o malinama. Nemoguće je da smo mi ove godine imali prinos od 90.000 tona i da su nam površine na skoro 25.000 hektara. Realno stanje je da se mi ne možemo pohvaliti takvim rezultatima i da imamo upola manje i u proizvodnji i po površinama – objašnjava u razgovoru za Biznis.rs dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Malina je ovakvu poziciju u izvozu zauzela pre svega zbog dugogodišnje tradicije i kvaliteta koji se ne postiže nigde u svetu, ocenjuje on i dodaje da je sada dosta izmenjena situacija i kada je kvalitet u pitanju.

– Koliko god se mi dičili i pričali o kvalitetu srpske maline, koji su kreirali naši kupci jer su mnogo bolje od nas znali šta im dajemo, insistiranjem na uvođenju nekih novih sorti u proizvodnju uprosečili smo naš kvalitet. Reč je o sortama koje su robusnije, otpornije i daju veći prinos, ali nemaju ni približan kvalitet kao vilamet i miker, sa kojima smo mi 95 odsto prisutni na svetskom tržištu. Sve te nove vrste dovele su do toga da mi više ne isporučujemo maline koje su bile 95:5 u korist najkvalitetnije robe i da je već sada taj odnos 80:20. Moramo da budemo realni, jer takvu robu kupci mogu da nabave i u nekim drugim zemljama koje nisu prepoznate kao najkvalitetniji proizvođači – podvlači Leposavić.

Malina je specifičan proizvod jer se ubraja u voće koje se, po količini, najmanje proizvodi u svetu.

Ipak, dodatni problem za našu domaću malinu je to što ona samo prolazi primarnu preradu, pa ono što se ubere završava u hladnjačama, dok inostrani kupci znaju „debelo“ da naplate i najmanji deo ovog voća u nekom od svojih gotovih proizvoda, smatra agroekonomski analitičar Milan Prostran.

– Ako uzmemo u obzir da se godišnje u svetu proizvede 130 miliona tona banana, a malina svega 400.000 tona, onda je jasno zbog čega maline zauzimaju primat i u našem izvozu – kaže Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Malina kao najvredniji proizvod u izvoz uglavnom ide neprerađena, ističe Prostran, i ocenjuje da je greška što ovo voće prolazi samo primarnu preradu, a ne i visoke faze.

– U visokim fazama prerade dobijaju se kvalitetni proizvodi poput sokova i džemova. Mi, primera radi, izvozimo maline u Nemačku za pet ili deset evra, a kod njih je deset evra samo jedna bobica u sladoledu. Zato smatram da treba definisati preradu, a ne samo brati i skladištiti u hladnjači – navodi Prostran.

Druga specifičnost ove vrste voća je njen kvalitet. Ona sadrži najneophodnije minerale i vitamine zbog kojih ima i visoku cenu. Zapadna Srbija nekada je imala dve-tri vrste, danas je situacija drugačija.

U Poljskoj su se pojavile neke nove sorte, a čak ima i onih koje se mogu brati do polovine novembra, ukoliko nema mraza, dodaje sagovornik Biznisa.

Proizvođači jabuka u problemu zbog sukoba Rusije i Ukrajine

Kada je reč o ostalim vrstama voća koje dominantno učestvuju u izvozu, Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da su proizvođači jabuka već nekoliko godina u izrazitoj stagnaciji i da zbog okrenutosti tržištu Ruske Federacije nismo samo mi u problemu, već i Moldavija, Poljska i druge zemlje, jer je onemogućen plasman, a došlo je i do enormnog poskupljenja troškova transporta.

– Puno je urađeno u prethodnih 10-15 godina, ali su se proizvođači jednostavno zasitili od praćenja trendova. Glavni razlog je pad cena i ekonomski efekat koji utiče na nivo ulaganja. Slična je situacija kao i kod maline, zbog plasiranih informacija o hiperprodukciji koja nikada nije postojala, a zarad boljeg pozicioniranja i zarade došlo se do toga da proizvođači u velikoj meri zapuste svoje zasade – kaže Leposavić i dodaje da proizvođači imaju problem i sa plasmanom.

– Znam da su umesto uobičajenih ruta, ne samo kada je u pitanju jabuka, naši proizvođači izvoznici morali da plasiraju robu preko Turske, tako da je to znatno poskupelo celokupne troškove i dovelo do problema – dodaje.

• PROČITAJTE I: Smanjuje se plasman jabuka na tržište Rusije – Domaći proizvođači uspešno nalaze nove kupce

Kupina nepravedno zapostavljena

Što se tiče drugog voća, Leposavić podvlači da smo prethodnih godina imali prilično dobar trend i uzlaznu tendenciju u izvozu sveže borovnice, ali da je i tu ove godine došlo do određenih oscilacija. Sa druge strane, kupina je, kako kaže, prateći proizvod maline koja je vrlo često zahvaljujući previranjima na našem domaćem tržištu bila nepravedno potcenjena i proizvođači nisu imali ekonomsku računicu da je proizvode.

– Inače, kupina je ranijih godina imala izuzetno visoku tražnju na svetskom tržištu i pristojnu cenu, za razliku od cene koja je plaćena proizvođačima ovde u otkupu. Prošle godine je bila drugačija situacija, pa su otkupljivači kupovali sve što je otpremljeno do otkupnih mesta i roba je plaćena po visokim cenama – zaključuje dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku za Biznis.rs.