Uvoz stakla u Srbiju premašio 300 miliona evra, šta je sa domaćom proizvodnjom?

Za godinu dana Srbija je uvezla 140.000 tona ravnog stakla za 230 miliona evra, flaša za 75 miliona evra, a čaša za devet miliona evra, piše Biznis.rs.

Istovremeno, kada je reč o domaćoj proizvodnji, privatizovana Srpska fabrika stakla iz Paraćina ove nedelje isporučila je prve količine ambalažnog stakla domaćim kupcima. Sa druge strane, za kupovinu pančevačke fabrike stakla u stečaju nije bilo zainteresovanih kupaca,

Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije ukazao je da se godišnje se izveze steklenog krša za tri miliona evra, a da jedina fabrika stakla u našoj zemlji koja radi, mesečno plaća energente milion evra.

– Pokrenuli smo inicijativu zajedno sa jednim reciklerom tog ravnog stakla, koji ima kapacitete negde oko 10.000 tona godišnje, da probamo da država da subvencije kako bi se otpadno staklo skupljalo i pravili novi proizvodi – navodi Stevanović.

Dobro bi bilo, kažu, kada bi se vratila uredba po kojoj su sakupljači bili obavezni da pre izvoza, stakleni krš prvo ponude domaćim fabrikama. Cirkularna ekonomija je i sastavni deo projekta revitalizacije paraćinskog stakla kojim se radi na oživljavanju starih industrijskih procesa, a po kojima se Paraćin prepoznavao.

– Cilj projekta revitalizacije paraćinskog stakla jeste uspostavljanje laboratorije za kreativno staklo, koja će se baviti ručnom proizvodnjom uz primenu tradicionalnih tehnika, ali će u svom sastavu imati i centar za digitalnu industrijsku arheologiju – objašnjava Hristina Mihić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar smatra da fabrika treba da pronađe neke nove korisnike stakla.

– Da li su to destilerije, vinarije, restorani ili drugi koji bi uzimali neki sofisticiran model čaše ili flaše, koji bi njima pomogao da povećaju svoju konkurentnost na tržištu. Konačno flaša, ako pričamo o njoj, ili neka tegla, predstavlja jedan od najvažnijih elemenata marketing miksa, to je pakovanje –  objašnjava profesor Molnar.

Problem je što starih majstora više nema. U saradnji sa američkim Korning muzejom, najpoznatijim muzejom stakla na svetu, mladi umetnici i dizajneri učiće da svoje ideje pretvore u proizvod. Kreativna ekonomija pomogla bi povećanju izvoza sa 120 miliona evra koji se trenutno bazira na otpadu od stakla, staklenim vlaknima i izolacionim materijalima od tih vlakana, piše Biznis.rs.

Foto: Pixabay, ilustracija