LOGISTIČKI VREMEPLOV: Kako su nastale i razvijale se palete?

Evropske asocijacije proizvođača paleta poslednje dve godine upozoravale su na opštu osetljivost industrije paleta i ambalaža, prvenstveno zbog krize izazvane pandemijom COVID-19. Međutim, u poslednjem obraćanju javnosti, udruženja su izrazila bojazan i zbog vojnog sukoba u Ukrajini.

Kako asocijacije FEFPEB i EPAL ocenjuju, ratno stanje će značajno uticati na evropsko tržište paleta. Očekuje se da će ozbiljna usporenja ukrajinske privrede i zaustavljanje proizvodnje, posebno uticati na Mađarsku, Italiju i Nemačku, jer su u pitanju tri vodeća uvoznika mekog drveta iz Ukrajine. Treba očekivati i indirektne uticaje širom Evrope.

Nije mnogo začuđujuće, ako se prisetimo da su palete i sredstva nalik paletama oduvek bili značajne karike u lancu snabdevanja, čak i kada posmatramo istorijski. Ljudi su ih koristili još od vremena drevnih Egipćana, a kako su se društva razvijala postajalo je sve očiglednije da su palete “krvna zrnca” globalne privrede.

Skromni počeci palete, tačnije najstarijih predaka palete, datiraju još iz vremena Starog Egipta. Naime, u prvom milenijumu pre Hrista, drevni Egipćani su za prenos blokova, koje su koristili za gradnju, najverovatnije upotrebljavali nešto nalik klizačima, te su već tada postojale naznake da su ljudima potrebni „posrednici“ za uspešan prenos stvari, materijala itd.

Ipak, sve do 20. veka za to su se koristili džakovi, vreće, burad, sanduci, daske i slični predmeti.

Rešenja koja nalikuju današnjim paletama javljaju se tek u prvoj deceniji 20. veka, kada ljudi sve intenzivnije počinju da traže sistematičnije pristupe skladištenja i transporta. Bila je to jedna vrsta jednostavnog “podmetača”, koji se koristio za ručni pretovar robe od obale do broda i nazad. Od tog skromnog početka usledio je dalji razvoj, a s razvojem paleta i veća efikasnost pretovara, a manji troškovi.

– Kako navodi članak jednog železničko-trgovačkog časopisa iz 1931. godine, bila su potrebna tri dana da se istovari vagon sa 13.000 sanduka nepaletizovane konzervirane robe. Međutim, kada je ista količina robe utovarivana u vagon na paletama, ili klizačima, za istu proceduru trebalo je samo četiri sata – piše slate.com.

Sistemi pretovara i skladištenja imali su sve konkretniju organizaciju, a značajan napredak dolazi sa pojavom viljuškara, tačnije, preteča viljuškara.

Prvi model ručnog kamiona sa niskim dizanjem prvi put se pojavio 1887. godine, dok se potpuno čeličan i daleko elegantniji niski viljuškar pojavio tek 1909. Prvi viljuškari sa visokim dizanjem pojavili su se u dvadesetim godinama prošlog veka.

Nastavlja se nadogradnja klizača i podmetača, a svaki element koji se doda jedan je korak bliže pronalasku modernih paleta.

– Dodavanjem donje palube na tadašnjim “paletama”, rezultiralo je poboljšanom raspodelom težine i smanjenjem oštećenja proizvoda, što su bili problem koji su se često javljali kod klizanja jedno nivoa. – piše lcn-pal.com.

Međutim, počinje rat…

Dolaze ratne godine, počinje Drugi svetski rat. Vrlo brzo postaje jasno da će za uspešan razvoj ratne strategije biti potrebno efikasno skladištenje i brži transport hrane, oružja i lekova. Veliki pomaci u razvoju ratne logistike doprinose opštem razvoju logistike i moglo bi se reći da se već tada otvara jedan ozbiljan prostor za dalju evoluciju i širu upotrebu paleta. U međuvremenu, pojavljaju se prve standardizovane palete, koje Sjedinjene Američke Države i saveznici uvode radi lakšeg međudržavnog transporta.

Palete su bile važne, ali su podjednako, ako ne i važniji, bili viljuškari.

Tokom 1945. godine pronalazač Robert Braun patentira četvorosmernu paletu, koju je pomoću viljuškara moguće podići sa svih strana.

Posleratne godine i početak masovne proizvodnje pogoduju daljem širenju upotrebe paleta i one uveliko postaju osnovna jedinica utovara robe, bez kojih je danas nemoguće zamisliti funkcionisanje trgovine.

Još jedan „prelomni“ trenutak je 1961. godina, kada je uveden jedinstveni standard za palete, koji je i danas u upotrebi. Ova ideja potekla je od evropskih železničkih operatera, koji su morali da ostvare značajnu uštedu vremena prilikom pretovara i transporta robe, te su se odlučili na uvođenje standardizovanih paleta.

Upotreba standardizovanih paleta beleži neverovatan uspeh, jer je za utovar na železnici trebalo i do 90% manje vremena nego pre standardizovanih paleta.

Tada standardizovane palete nazvane su Euro-palete, a prvobitne dimenzije iznosile su 1200 x 800 x 144 mm.

Evropska industrija postepeno je usvojila ovaj standard, adaptirajući skladišta, viljuškare i kamione.

Da li ste znali?

• Euro-paleta mora da ima najmanje 78 eksera određene vrste, koji podležu propisanom šablonu zakucavanja;
• U Evropi se svake godine koristi preko 25 miliona kubnih metara drveta u paletama i ambalaži;
• Prosečan životni vek drvene palete je između 5 i 7 godina;
• Otprilike 90% paleta se proizvodi od drveta;
• Veliki procenat drvenih paleta se reciklira ili iskoristi za nove palete;
• U Evropi je u prometu preko četiri milijarde drvenih paleta;
• Sve evropske palete su u skladu sa fitosanitarnim zahtevima, koji zahtevaju termičku obradu na 56 stepeni, u trajanju od najmanje 30 minuta;
• Drvena paleta je do šest puta jeftinija od plastičnog ekvivalenta;
• Nedavne studije pokazuju da bakterije imaju veću stopu preživljavanja na plastici nego na drvetu.