Prevoz hladnjačama u Evropi: Pojedinačne isporuke u brzoj traci
Potrošači vole komfor. U kuhinji sve više posežu za praktičnim proizvodima iz zamrzivača. Npr, prema navodima Nemačkog instituta za duboko zamrzavanje hrane, u Nemačkoj se godišnje po stanovniku potroši preko 46 kg duboko smrznutih proizvoda, sa tendencijom rasta.
– Daleko najvažniji pokretač tržišta duboko smrznutih proizvoda je želja za ukusnim i veoma kvalitetnim jednostavnim i ubedljivim rešenjima u ishrani – izveštava Institut. Prema podacima nemačke agencije za statistiku, Statiste, promet duboko smrznutim proizvodima je u Nemačkoj 2018. godine iznosio 14,75 milijardi evra.
Trend je primetan u celoj Evropi i pojačava se sa pandemijom korone koja i dalje traje. Onaj ko u sopstvena četiri zida mora objediniti ne samo posao i domaćinstvo, već dodatno, na primer i čuvanje dece, brže poseže za gotovim duboko smrznutim jelima. Međutim, poreklo promenjenog ponašanja potrošača seže u prošlost mnogo pre krize i njegov uzrok su pre svega trendovi u ishrani i radoznalost potrošača da probaju nešto novo.
Praktičnost ili sveža roba: Tražnja je visoka, ali veoma promenljiva
Posezanje za duboko smrznutom picom, pomfritom i gotovim jelima je znak promenjenog ponašanja potrošača. To ne ostaje bez posledica za logistiku jer prema navodima stručnjaka u branši, menja se struktura pošiljki. Narudžbine kod liferanata se dešavaju skokovito i manje konstantno i sve više prelaze u pojedinačne isporuke trgovini.
Ovo zapažanje deli Natalia Echevarry iz odeljenja logistike španskog veletrgovca voćem i povrćem Germans Barri:
– Tražnja je dobra, ali neredovna. Nakon dana sa velikom tražnjom dolaze dani sa slabom tražnjom.
Ali ovo se ne objašnjava trenutnom krizom izazvanom koronom, primećuje ona u razgovoru sa TIMOCOM-om, već željama kupaca koje se brzo menjaju.
– Pretpostavljamo da potrošači sve više cene privlačnost različitosti. Tražnja za egzotičnim proizvodima je, međutim, uprkos tome nestabilna jer se ne radi o osnovnim proizvodima, npr. krompiru. Upravo u vreme korone cena određenih proizvoda igra veliku ulogu i tražnja za egzotičnim voćem i povrćem je nešto opala.
Cene transporta su, međutim, i dalje niske, dodaje ona, jer ima imalo uvoza.
Prognoza: 20 do 30 procenata više transporta hladnjačom u Evropi u 2020. godini
Aktuelni trendovi kao što su superhrana ili veganska ishrana osim toga podstiču razvoj u logistici svežih proizvoda. Kako bi alge, godži bobice ili nar opravdale svoju reputaciju čudesnog hranljivog sastojka bogatog vitaminima, one se moraju transportovati na temperaturi od 2-7 stepeni Celzijusa.
– Širom Evrope primećujemo kontinuirani rast transporta hladnjačom – kaže David Moog, menadžer proizvoda u IT preduzeću TIMOCOM.
Tako je broj ponuda tereta za transporte hladnjačom u oblasti frigo i termo na TIMOCOM-ovoj berzi tereta sa 618.227 ponuda tereta u decembru 2019. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine (375.085) porastao za više od 60 procenata. Proteklih nedelja je rastuće stvaranje zaliha kod stanovništva pre svega u oblasti duboko smrznutih proizvoda „dovelo do eksplozije tražnje“. Prema proceni analize može se očekivati porast od 20 do 30 procenata u oblasti transporta hladnjačom.
Rešenje: Novo definisanje lanca snabdevanja
U prevoznike koji koriste TIMOCOM za upravljanje svojim transportima hladnjačom spadaju i preduzeća članovi Udruženja termo logistike Transfrigoroute Deutschland. Kako bi se očuvala struktura logističke slike koja se sastoji od malih i srednjih preduzeća i time kontinuirano poboljšavala funkcionalnost prevoznika, udruženje stavlja akcenat na partnersku saradnju sa svim učesnicima, orijentisanu na dijalog. Na taj način se uspeva da se savladaju kratkoročni špicevi sa nalozima i istovremeno izbegnu prazne vožnje. Za rastuću i istovremeno specijalizovanu oblast transporta pod odgovarajućim temperaturnim režimom to je poseban izazov.
IT rešenja kao što je TIMOCOM Smart Logistics System sa svojom mrežom klijenata širom Evrope značajno doprinose njegovom savladavanju. Oni su instrument za ponovno vrednovanje postojećih lanaca snabdevanja, koji podležu kako promenljivoj tražnji tako i spoljašnjim uticajima, kao što su ograničenja u vezi sa pandemijom, i zahtevaju visok stepen fleksibilnosti u svim oblastima.
