Pune ruke posla za logističare – Kako KORONA VIRUS menja svetsku ekonomiju?

Prošlo je skoro mesec dana otkako je korona virus počeo da se širi, a sa njim rastu i problemi sa kojima se suočava globalna ekonomija. Nesumnjivo je da će različite privredne grane pretrpeti štetu, ali je u ovom trenutku gotovo nemoguće precizirati kolika će ona zapravo biti. Širom sveta, otkazuju se letovi, brodovi ostaju u lukama, stopiraju se mnogobrojni događaji, čitave oblasti stavljaju u karantin.

Situacija u Kini pogodila je lance snabdevanja i zakomplikovala proizvodnju u različitim industrijama širom sveta. Direktori nabavke, logističari i nadležni u lancu snabdevanja imaju pune ruke posla, a u mnogim preduzećima formirana su posebna odeljenja zadužena za lociranje mogućih problema pri snabdevanju iz Kine i – ono što je najvažnije, brzo pronalaženje alternative.

Jedan od najvećih problema za donosioce odluka jeste činjenica da je situacija krajnje nepregledna, piše Deutsche Welle. Ekonomske vesti, koje prenose mnogobrojni svetski mediji, više su kolaž pojedinačnih utisaka. Pravi zaključak, ipak, biće moguće videti tek u nekom budućem periodu. Zasad, čini se, situacija je u mnogome “pipanje u mraku”.

Deo stručnjaka prognozira da nakon ove pandemije svetska ekonomija više nikada neće biti ista, te da će kompanije neminovno krenuti ka skraćivanju lanca snabdevanja, koji bi bio manje osetljiv na moguće probleme.

U ovom trenutku veću štetu po privredu prave mere država i nadležnih institucija u borbi protiv epidemije, nego sam virus. Jedan od konkretnih primera imamo u najbližem komšiluku – hrvatski prevoznici oštro su se pobunili protiv stavljanja u karantin vozača koji su posećivali Italiju.

I velike kompanije širom sveta izdaju uputstva o zaštiti od korone, uvodeći određene restrikcije za vozače, upravo zbog straha da bi oni mogli biti „bezbednosni problem“. Multinacionalna korporacija Cargill uvela je tako niz restrikcija, zahtevajući od vozača da smanje kontakt sa zaposlenima, da ostaju u kabinama tokom utovara ili istovara, da koriste samo označene prostorije i slično.

Italija – (ne)opravdan strah od privrednog kraha?

U Italiji je od 8. marta na snazi mera bez presedana u Evropi – zbog širenja koronavirusa uveden je karantin do 3. aprila u severnom regionu Lombardiji i u 14 provincija u kojima živi skoro 16 miliona ljudi, kao i dodatne mere za celu zemlju. Ukaz o karantinu potpisao je premijer Đuzepe Konte.

Ulazi i izlazi iz te velike zone na severu Italije od Milana – glavnog ekonomskog centra zemlje, do Venecije – velikog svetskog turističkog centra, od sada su jako ograničeni, navodi se u ukazu.

Pandemija preti da ozbiljno ugrozi italijansku ekonomiju, a niko više ne može da sa sigurnošću prognozira koliki bi udarac korona mogla da zada privredi “čizme”. Iz udruženja Transportounito nedavno su objavili da se naročito pribojavaju kakvu će pustoš virus ostaviti u italijanskim lukama, od kojih je naročito ugrožena ona u Đenovi, preneo je trans.info.

U ovoj asocijaciji strahuju da bi pandemija mogla drastično da obori i uvoz i izvoz iz Italije, te da je spoljnotrgovinski promet u opasnosti od pada od čak 20%.

Budući da je čitava Italija proglašena za područje visokog rizika, te da se situacija konstantno menja, prevoznici su s razlogom zabrinuti za poslovanje u tom području. Kompanija Timocom objavila je nedavno nekoliko pojašnjenja o postupanju sa transportnim nalozima sa i iz Italije, koja mogu biti korisna u slučajevima nedoumica. No, kako su i upozorili iz Timocoma, pravni savet u konkretnom slučaju može dati samo advokat, uzimajući u obzir zakonodavstvo određene države i specifičnosti pojedinačne situacije.

Nemačka – koliki će biti efekti?

Predsednik Evropske privredne komore u Kini Jerg Vutke ocenio je početkom marta da su ekonomske posledice korona virusa daleko ozbiljnije nego što većina ljudi misli, preneo je DW. Prilike, po svemu sudeći, pokazuju da je bio u pravu.

Mnogima nije jasno koliko će epidemija imati uticaja na snabdevanje u Nemačkoj. Najveće firme za prevoz brodovima – Cosco i Maersk u protekle četiri nedelje nisu izvezle na more čak po 70 kontejnerskih brodova. S obzirom na to da brodovi putuju oko šest sedmica do svojih odredišta, oni koji su ranije krenuli i dalje pristižu, „ali ubrzo će ih stizati mnogo manje. A onda bi u Evropi mogli da počnu da nedostaju mnogi proizvodi“, kaže Vutke.

To bi od marta najpre moglo da pogodi farmaceutsku industriju, ali i druge privredne grane.

Dok su brodovi u luci…

Ocene pojedinih analitičara su da bi nakon krize zbog epidemije korist najbrže mogli da vide avioprevoznici – dok su brodovi ostali u Kini, kada se bura bude stišala, oni će imati najviše posla… No, ostaje pitanje kada će se to i dogoditi i koliki će udarac avioprevoznici u međuvremenu primiti?

Prema vestima koje su se pojavile u nedelju, 8. marta, međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) objavilo je novu procenu gubitaka u vazdušnoj industriji za ovu godinu. Procena gubitka je uvećana tri puta u odnosu na prethodnu od 20. februara!

Prema prethodnoj proceni, globalni gubici u vazdušnoj industriji bi iznosili oko 30 milijardi dolara, a prema najnovijoj proceni, iznose između 63 i 113 milijardi dolara. Kriza u industriji nastala je, jasno – zbog koronavirusa, objavio je portal Seebiz.

Mnoge kompanije razvile su različite alate informisanja o situaciji, koja se menja iz časa u čas. Jedna od njih je i Wilhelmsen, koja je izradla interaktivnu mapu restrikcija u lukama širom sveta. Mapa se, inače, ažurira dva puta dnevno.

Hrvatska – vozači pod nadzorom

Problemi iz Italije počeli su da se „prelivaju“ i na Balkan, a Hrvatska je jedan od primera. Vozači kamiona, koji putuju svakodnevno u Italiju, biće stavljeni “pod zdravstveni nadzor” zbog korona virusa, objavili su tokom protekle sedmice hrvatski mediji.

Iako su nadležni najavljivali strože mere na granicama, izolacije vozača, koji dolaze iz zaraženih regija, zasad neće biti, poslednja je informacija koja je u utorak, 3. marta, stigla “iz komšiluka”.

Mali svet i oko njega kineski zid?!

U Srbiji je 6. marta potvrđen prvi (i ovom trenutku jedini) slučaj korona virusa, kod pacijenta iz Subotice. Ministarstvo zdravlja u međuvremenu pokrenulo je sajt putem koga se u svakom trenutku može pratiti situacija: covid19.rs. Podaci na sajtu se ažuriraju dva puta dnevno – u 8 i 18 časova.

Državni zvaničnici, barem zasad, ne daju naznake izmena određenih propisa zbog „slučaja korona“. Premijerka Ana Brnabić objavila je da u ovom trenutku neće biti ni otkazivanja velikih skupova i događaja.

Sa druge strane, pojedina tela (pre svega u oblastima koje mogu da budu značajnije pogođene zbog epidemije), objavljuju preporuke u skladu sa svetskim propisima. Direktorat civilnog vazduhoplovstva objavio je dokument u skladu sa kojim treba postupati – Safety Information Bulletin (SIB No. 2020-02R2) Coronavirus ‘2019-nCoV’ Infections – Operational Recommendations, koji je izdala Evropska agencija za bezbednost saobraćaja.

Takođe, i deo velikih kompanija, poput Coca Cola i HBIS Srbija, šalje detaljna uputstva sa merama zaštite od korone.

Kako će se globalno pomeranje tla odraziti na našu privredu, ali i kakav udarac su pretrpeli transporteri, špediteri i celokupan lanac snabdevanja, videće se tek u narednim mesecima. Budući da nijedna država nije “svet za sebe”, jasno je da nakon korone niko neće ostati pošteđen.