SMANJENJE TROŠKOVA U LOGISTICI: Kako racionalizovati skladište?

Logistika je područje sa najvećim potencijalom za stvaranje ušteda i unapređenje poslovanja svake kompanije, bez obzira na njenu delatnost, veličinu i tržišnu poziciju. Ukoliko bi kompanije smanjile logističke gubitke i troškove ostvarile bi značajne uštede, ali i unapredile konkurentnost svojih proizvoda i usluga na tržištu.

Uzroci i mesta nastanka troškova i gubitaka nalaze se u različitim logističkim procesima i delovima lanca snabdevanja. Tako na primer, logistički gubici mogu biti vezani za transport, zalihe,  skladištenje, pakovanje, vreme, administraciju i znanje.

Autor teksta prof. dr Milorad Kilibarda, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, će čitaocima PlutonLogistics-a detaljno predstaviti u kojim segmentima logistike postoji prostor za uštede.

SKLADIŠTE

Skladištenje proizvoda vezuje značajne gubitke i troškove koji u proseku čine oko 25% ukupnih logističkih troškova, odnosno 2 – 3% ukupnog prometa u lancu snabdevanja. Troškovi skladištenja obuhvataju troškove: objekata, prostora, resursa, opreme, saobraćajne i tehničke infrastrukture, pretovarnih i manipulativnih sredstava, radne snage, energije, informaconih i komunikacionih sistema, komunalnih usluga i dr. U suštini troškovi skladištenja nastaju kao posledica odvijanja različitih tokova i skladišnih procesa, tako da se svi troškovi mogu grupisati u troškove čuvanja robe, troškove manipulativnih i skladišnih operacija, troškove administrativnih i informaciono upravljčkih funkcija.

U skladišnim sistemima, distributivnim i logističkim centrima kriju se značajne rezerve, gubici i potencijalne mogućnosti za uštede. Procenjuje se da 20-25 % ušteda u lancu snabdevanja se može ostvariti na području skladištenja. Da bi se navedeni potencijali iskoristili potrebno je primeniti i sprovesti različite mere i rešenja.

Neophodno je rešiti dve grupe problema.

Prvo, potrebno je identifikovati, meriti i pratiti troškove skladištenja, jer nešto što nije utvrđeno i izmereno ne može se ni racionalizovati i unaprediti. Drugo, potrebno je utvrditi uzroke, mesta nastanka i pokretače troška te definisati rešenja i mere za smanjenje troškova.

Međutim, u praksi se vrlo često ignorišu troškovi skladištenja, jer ih je teško locirati na mesta nastanka, nosioce, uzročnike, pokretače, resurse, procese, aktivnosti i proizvode. Bez toga nije moguće sprovoditi racionalizaciju, upravljati troškovima i postići uštede. Postojeći računovodstveni sistemi i kontni planovi ne omogućavaju preciznije raščlanjavanje troškova, pa analitičari imaju problem da utvrde gde pojedini troškovi tačno nastaju i pripadaju. Poseban je problem raspodela i projekcija opštih i zajedničkih troškova. Da bi se navedni problemi uspešno rešili potrebno je primeniti posebnu metodologiju i postupak merenja i praćenje troškova, odnosno izradu i distrbuciju izveštaja o strukturi i visni troškova. Neophodno je uspostaviti sistem logističkog kontrolinga, kao podršku odlučivanja u svakoj kompaniji.

Gubici i visoki troškovi skladištenja nastaju iz različitih razloga. Često je uzrok sam skladišni objekat, odnosno tehnološko prostorno rešenje i sama konstrukcija objekta. Veliki broj skladišta je smešten u objekte koji nisu namenski građeni za tu vrstu delatnosti, već za proizvodnju ili neku drugu namenu. Takvi objekti imaju veliki broj ograničenja i uglavnom ne omogućavaju efikasno odvijanje tokova, procesa i skladišnih aktivnosti. Međutim, dobar deo novih skladišnih objekta, distributivnih i logističkih centara imaju značajne propuste i greške u planiranju, projektovanju i izgradnji.

Da bi “uštedeli” na troškovima projektovanja kompanije se često odlučuju za tipska rešenja, koja nude prodavci opreme, ne vodeći računa o zahtevima, tokovima, procesima i funkcijama konkretnog sistema. Ovakavim pristupom se ništa ne dobija, samo se generišu izuzetno veliki operativni troškovi, problemi, zastoji, čekanja, “uska grla” i gubici u eksploataciji.

Tehnološka rešenja se ne mogu preslikavati već je potrebno stručno i profesionalno planirati i projektovati skladišne procese i podsisteme na bazi realnih zahteva i potreba koje generišu postojeći i budući tokovi. To je jedini ispravan put koji će dovesti do dugoročnog efikasnog i ekonomičnog rešenja.

Značajni gubici nastaju zbog propusta i grešaka koje nastaju u toku funkcionisanja skladišnog sistema. Smanjenje troškova i uštede je moguće ostvariti kroz: bolju organizaciju skladišnog sistema; racionalno korišćenje skladišnog prostora; odgovarajuće raspoređivanje i lociranje robe u skladištu;  mapiranje procesa i definisanje tokova prijema, skladištenja, prerade i otpreme robe; primenu odgovarajuće skladišne opreme i transportno manipulativnih sredstava; primenu informacionih tehnologija za identifikaciju i praćenje pošiljki, primenu odgovarajući standarda i procedura kvalitetnog upravljanja logističkim operacijama, odgovarajuća softverska rešenja i dr.

Navedene činjenice upozoravaju na značajne probleme i troškove u različitim skladišnim sistemima, distributivnim i logističkim centrima. Istovremeno se ukazuje na mogućnosti i ogroman prostor za racionalizaciju i postizanje ušteda. Potrebno je da kompanije ozbiljno pristupe rešavanju navednih problema, da uz primenu stručnih znanja, veština i naučno zasnovanog i u praksi potvrđenog pristupe rešavanju ovih problema.

O uštedama u TRANSPORTU i ZALIHAMA smo već pisali, u sledećoj ćemo dati više informacija o PAKOVANJU.