Startovao specijalizovani PKS servis – Informacije o novim pravilima za srpske izvoznike u Nemačku
Kompanijama u Srbiji od danas je na raspolaganju nova usluga Privredne komore Srbije – Responsible Business Hub (RBH), servisni centar gde će sve firme koje su deo nemačkih i globalnih lanaca dobavljača, kao i sve one koje to planiraju da postanu, dobiti sve važne informacije o primeni novog zakona o dobavljačkim lancima u Nemačkoj i EU.
Razvoj ovog servisa podržala je Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi ga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru projekta “Inicijativa za globalnu solidarnost”.
Prema nemačkom Zakonu o dju dilidžensu (Due Dilligence) u lancu snabdevanja, koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2023. godine, sve domaće kompanije koje su u lancima dobavljača nemačkih kompanija dužne su da ispune zahteve na polju zaštite ljudskih prava, prava radnika i ekologije.
Procenjuje se da nova pravila utiču na poslovanje oko 3.000 kompanija iz Srbije.
Mihailo Vesović, direktor Sektora za internacionalizaciju PKS, ističe da je podrška kompanijama u ispunjenju i primeni propisa jedna od ključnih ekonomskih tema kojima će se hab baviti.
– To je veoma važno za konkurentnost naših firmi i stabilno poslovanje. Zadatak haba i PKS je da bude snažna podrška privredi da se što bolje prilagodi novinama i uskladi svoje poslovanje zasnovano na poštovanju ljudskih prava i zaštiti životne sredine. Za uspešno funkcionisanje neophodna nam je podrška svih aktera – poslovnih asocijacija, nadležnh institucija, civilnog sektora – dodao je Vesović na promociji ove usluge PKS.
Aktivnosti RBH servisa obuhvatiće stvaranje mreže strateških partnera i konsultanata. Privredna komora Srbije će organizovati edukacije i konsultacije usmerene na podizanje svesti i podsticanje dijaloga između zainteresovanih strana o nemačkom zakonu u lancu snabdevanja i EU regulativi. Zakon o dju dilidžensu je uvod u evropsku direktivu čije se uvođenje očekuje – ona će biti i stroža i obuhvataće više propisa i zahteva nego sam nemački zakon.
Ove godine propis se odnosi na kompanije koje su registrovane u Nemačkoj, a posredno i na direktne i indirektne dobavljače u njihovim lancima snabdevanja.
Zahtevi koji se postavljaju pred dobavljače odnose se na zabranu dečijeg rada, zabranu prinudnog rada i diskriminacije, pravo na mogućnost udruživanja i primerenu zaradu, zabranu protivpravnog oduzimanja zemljišta, kao i zabranu zloupotrebe privatnog obezbeđenja.
U oblasti zaštite životne sredine zakon propisuje poštovanje tri međunarodne konvencije – Upotrebu žive u skladu sa međunarodnom konvencijom u Minamati, primenu Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, kao i primenu Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju.
Zakon se odnosi na privredna društva koja imaju sedište ili ogranak u Nemačkoj i koja zapošljavaju više od 3.000 radnika u Nemačkoj. Od 1. januara 2024. se važenje zakona proširuje na sva privredna društva koja u Nemačkoj zapošljavaju više od 1.000 radnika.
Prvi deo 2023. godine nemačke kompanije će iskoristiti da prilagode svoje procedure, te se očekuje da će preduzeća u Srbiji u drugoj polovini 2023. godine od svojih nemačkih partnera dobiti zahteve koje treba da ispune, shodno odredbama ovog akta.
Izvor: Privredna komora Srbije
