Pitanja i odgovori

 

Mnogi čitaoci nam šalju pitanja u vezi sa određenim aspektima transporta robe. Kako bismo odgovorili na mnogobrojna pitanja, odlučili smo da se u vezi sa ovom oblašću posavetujemo sa ekspertima i obezbedimo vam adekvatne odgovore.

Pošaljite nam pitanje u vezi sa transportom robe, skladištenjem, carinskim procedurama, potrebnom dokumentacijom, carinskim prekršajima, međunarodnim ugovorima, pravnim pitanjima, osiguranjem robe, osiguranjem prevoznika…

Čekaju vas odgovori kompetentnih stručnjaka. Pratite nas i budite u toku – novo pitanje i odgovor vas čekaju svake nedelje!

Osiguranje

ODGOVORNOST PREVOZNIKA

Ako pogledamo čl. 648 st. 2 ZOO vidimo da se prevoznikom smatra kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu). Iz ove odredbe sledi bi se neko smatrao prevoznikom, on ne mora da poseduje sopstvena vozila. (1)

U tom smislu postoji podela prevoznika na ugovorne i izvršne:

  • Ugovorni prevoznik je prevoznik koji sa pošiljaocem zaključuje ugovor o prevozu;
  • Izvršni prevoznik je prevoznik koji nije zaključio ugovor o prevozu sa pošiljaocem, a kome je ugovorni prevoznik poverio izvršenje prevoza – prevoznik koji stvarno izvršava prevoz
Čl. 648 st. 1 ZOO glasi: Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.

Pored opštih odredbi o ugovornoj odgovornosti čl. 262 – 269 ZOO i o prevozu u članovima 648 do člana 685 u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. Godine, a koje su opšteg karaktera, odgovornost prevoznika uređuje se i drugim zakonima koji se odnose na pojedine grane saobraćaja:

  • Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju,
  • Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju,
  • Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju,
  • Zakon o trgovačkom brodarstvu
  • U oblasti poštanskih usluga: Zakon o poštanskim uslugama
Ugovorne strane:
  1. Pošiljalac – Pošiljalac je lice koje poverava u sopstveno ime prevoz robe. Nije neophodno da pošiljačac bude vlasnik robe. Takođe špediter, koji u svoje ime, ali za račun nalogodavca prevozniku daje nalog za prevoz, se smatra pošiljaocem, a samim tim i ugovornom stranom iz ugovora o prevozu.
  2. Prevoznik – lice koje se ugovorom obavezalo da izvrši prevoz. Prevoznik ne mora da izvrši prevoz svojim vozilima već može da se služi trećim licima (potprevoznicima)

Ko je ugovorni partner u transportnom pravu često može da se odredi na osnovu kupoprodajnog ugovora, koji je zaključen između pošiljaoca i primaoca, takođe i na osnovu Incotermsa koji je u ugovoru korišćen.

ODGOVORNOST ŠPEDITERA

Špediter se najčešće opisuje kao organizator prevoza robe svog nalogodavca (prodavca, izvoznika) i povremeno kao „arhitekta“ transporta. Poređenje sa aritektom se podudara u više aspekata. Arhitekta osmišljava i oblikuje zgradu za svog klijenta, obraća pažnju na poštovanje propisa i zakona, bira odgovarajuće materijale i firme za izvođenje radova i procenjuje troškove. On zaključuje relevantne ugovore i nadgleda izvođenje radova u pogledu kvaliteta i pridržavanja rokova.

To je slično kao i kod špeditera – otpremnika: kada dobije nalog od nalogodavca (prodavca, izvoznika) da se roba preveze u neku prekomorsku zemlju, ovaj transport mora da bude isplaniran u pogledu povezivanja više vrsta prevoza i vremenskog rasporeda kao i u pogledu troškova prevoza. Takođe neophodno je pridržavanje uvoznih, izvoznih i carinskih propisa. Dalje, neophodno je pripremiti odgovarajuću dokumentaciju i zaključiti ugovore o prevozu i ostale neophodne ugovore. Za vreme prevoza, špediter se brine da izvršenje naloga teče besprekorno i blagovremeno.

Špediter (otpremnik) zaključuje ugovor o prevozu (i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza) u svoje ime, a za račun nalogodavca, osim ako ugovorom nije predviđeno da to može učiniti u ime i za račun nalogodavca (čl. 827 ZOO). (2) Dakle, ugovor o špediciji je takav ugovor koji obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari usvoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane, uz naknadu (nagrada, provizija).

U tome je razlika između špeditera i prevoznika.

Ugovorne strane:
  1. Komitent, nalogodavac, klijent – lice koje izdaje nalog i za čiji račun se organizuje otprema stvari
  2. Špediter, otpremnik – organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđi račun
U osnovi špediter zaključuje neophodne ugovore (ugovore o špediciji, prevozu, pomorskom prevozu, uskladištenju i ostale ugovore koji su uobičajeni za špeditersku delatnost) u svoje ime. Špediter je tada npr. ugovorna strana izvršnog prevoznika i pravno gledano pošiljalac. ZOO izričito propisuje (čl. 834. st. 1.) da je špediter, za razliku od prevoznika, odgovoran samo za izbor prevoznika (i druga lica sa kojima je zaključio ugovor prilikom izvršenja naloga – skladištenje robe, itd.), ali ne i za njihov rad. Tada se govori o tzv. klasičnoj špediciji. Međutim ZOO predviđa i situacije kada špediter može da odgovara i za rad ovih lica u četiri slučaja (3):
  • Prvi slučaj je kada je špediter takođe prevoznik. Naime, ako je špediter izvršio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevoznika (član 836. ZOO-a)
  • Otprema sa fiksnom naknadom – u slučaju kada je ugovorom o otpremi utvrđen ukupan iznos (naknada) za izvršenje pošiljke, špediter je uvek odgovoran za rad lica koja se koriste na osnovu ovlašćenja iz ugovora (član 844, stav 2 ZOO).
  • Kada je špediter izvršenje dobijenog naloga poverio drugom otpremniku – podšpediteru, i tada će odgovarati za njegov rad, osim ako nalog sadrži izričito ili prećutno ovlašćenje otpremniku da poveri izvršenje naloga drugom otpremniku, ili ako je to očito u interesu nalogodavca, u kojim slučajevima će odgovarati samo za izbor podšpeditera (čl. 834. st. 2. i 3. ZOO).
  • Zbirna otprema – u tom slučaju, špediter odgovara za gubitak ili oštećenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi došlo da nije bilo zbirne otpreme (čl. 845. st. 3. ZOO). U praksi imamo kombinaciju zbirne otpreme i otprema sa fiksnom naknadom. Zato špediter odgovara za rad svih lica koja su učestvovala u izvršenju zbirne otpreme.
Na kraju od značaja je spomenti i opšte uslove poslovanja špeditera: – Posebne uzanse u poslovanju špediterskih društava u Republici Srbiji „Službeni glasnik RS“, broj 99 od 18. decembra 2018; – Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije „Službeni glasnik RS”, broj 105 od 14. novembra 2008. U nastavku prikazujemo pregled transportnog prava u Srbiji: (4)

OSIGURANJE ODGOVORNOSTI PREVOZNIKA I ŠPEDITERA

U Srbiji se polise CMR osiguranja (polise osiguranja odgovornosti drumskog prevoznika) izdaju isključivo vezano za reg. oznaku vozila odnosno pokrivaju isključivo izvršne prevoznike. Za ugovorne prevoznike u Srbijije to ogroman problem jer se u slučaju štete oni oslanjaju isključivo na polisuizvršnog prevoznika. Navedena okolnost je vrlo nepovoljna jer:

– nema osiguravajućeg pokrića za ugovore o prevozu koje zaključuje ugovorni prevoznik sa svojim nalogodavcem – se ugovorni prevoznik oslanja na nepouzdaneCMR polise stvarnih prevoznika za koje nema predstavu koja je širina pokrića odnosno šta su isključenja (npr. alkoholizam, migranti, predaja robe neovlašćenom licu, kršenje saobraćajnih propisa, nameran postupak i gruba nepažnja zaposlenih…).

Vrlo je važno ne mešati ugovor o špediciji sa ugovorom o prevozu. To se pre svega misli na situacije kada je Osiguranik ubeđen da prihvatanje naloga za prevoz predstavlja sklapanje ugovora o špediciji i da on svom nalogodavcu odgovara samo za izbor izvršnog prevoznika.

U tom smislu kada se zaključuje polisa osiguranja odgovornosti špeditera apsolutno treba uključiti i CMR osiguranje ukoliko Osiguranik-špediter zaključuje ugovore o prevozu sa nalogodavcem ili ukoliko se radi o posebnim vrstama špedicije (kada špediter sam vrši drumski prevoz robe, kod otpreme sa fiksnom naknadom i zbirne otpreme). Važno je istaći da ovim osiguranjem nije pokrivena odgovornost Osiguranika kao izvršnog prevoznika u ostalim granama saobraćaja za šta postoje posebne polise (avioprevoznik na londonskom tržištu kupuje polisu, za brodare postoje P&I klubovi…).

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. može da ponudi proizvod koji predstavlja kombinaciju osiguranja odgovornosti špeditera i CMR osiguranja. To je jedini način na koji mogu biti adekvatno zaštićeni interesi Osiguranika u ulozi špeditera i ugovornog i izvršnog prevoznika.

_______________________________________________________________

  1. Ukoliko uzmemo primer drumskog transporta, postoje firme koje ne poseduju sopstvena vozila i koje sklapaju ugovore o prevozu sa svojim komitentima na osnovu naloga za utovar, a onda te naloge prosleđuju potprevoznicima i zarađuju na razlici. Tako se pravi lanac prevoznika od kojih svaki od njih zaradi na razlici po kojoj je kupio i prodao nalog. Osnov za ovakvu odgovornost nalazi se u čl. 3 CMR konvencije i čl 91. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju.
  2. https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera
  3. https://www.pravo.unizg.hr/POP/predmet/pop_a/studenti_pitaju/aktualna_pitanja/odgovornost_speditera
  4. Kao osnova je poslužila šema preuzeta iz knjige: Axel Salzmann, Hubert Valder, Haftung und Versicherung, Verlag Heinrich Vogel, 5. Auflage, 2018, str. 11. Napomena: u transportno pravo je dodato i pravo skladištara jer u današnje vreme špediteri se bave i skladištenjem robe.
Category: Osiguranje

Tovarni list je isprava kojom se potvrđuje da je zaključen ugovor o prevozu robe, odnosno tereta. Koristi se u svim granama prevoza – kopnenom, pomorskom, vazdušnom i mešovitom (multimodalnom) prevozu (1).

CMR tovarni list kao i podaci koji se u njega unose imaju mnogo veći značaj nego tovarni list u domaćem drumskom prevozu.

Značaj CMR tovarnog lista (2):

1) Kao dokazno sredstvo o zaključenom ugovoru o prevozu i nepravilnostima

2) Kao “pravna osnova”, dokument za davanje instrukcija i koji određuje pravo na raspolaganje robom

1) CMR tovarni list kao dokazno sredstvo:

Uredno popunjen tovarni list (čl. 5 CMR, obostrano potpisan) je u skladu sa članom 9 st. 1 CMR dokumentovani dokaz i stvara oborivu pretpostavku o:

  • Zaključenjenju ugovora o prevozu;
  • Preuzimanju robe;
  • Uslovima ugovora o prevozu;
  • Stanju ambalaže, čl. 9 st. 2 CMR
  • Broju koleta (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Njihovim odgovarajućim oznakama, brojkama (čl. 9 st. 2 CMR);
  • Nedostatku obaveštenja o prirodi opasne robe, čl. 22 st. 1 CMR (3).

Prema čl. 4 CMR, ugovor o prevozu se potvrđuje ispostavljanjem CMR tovarnog lista. Odsutnost, neispravnost ili gubitak tovarnog lista neće imati uticaja na postojanje ili valjanost ugovora o prevozu i odredbe CMR konvencije se i dalje primenjuju (4). Ono što je odlučujuće jeste da li su ispunjeni uslovi iz čl.1 i čl.2 CMR konvencije koji govore o opsegu primene. Dakle, tovarni list ne predstavlja ugovor o prevozu tako da u slučaju da on nije izdat, postojanje ugovora može se (i mora) dokazivati drugim sredstvima. Kada je izdat, tovarni list je (oborivi) dokaz ne samo o postojanju nego i o sadržaju ugovora o prevozu. Međutim, nepostojanje, nevaljanost ili gubitak tovarnog lista ne utiče na valjanost samog ugovora o prevozu (5).

CMR konvencija pojedinim odredbama određuje da određene pravne posledice nastaju samo ako je CMR tovarni list potpisan od strane pošiljaoca i prevoznika. Jedna od njih jeste da ako ne postoje primedbe prevoznika na tovarnom listu, prema čl. 8 st. 2 CMR i čl. 9 st. 2 CMR oboriva pretpostavkada su roba i ambalaža preuzete na prevoz u naizgled dobrom stanju i da se broj paketa i njihove oznake i brojevi odgovarali podacima navedenim u tovarnom listu. (6) Nepridržavanje prevoznika gore navedenih odredbi ne dovodi automatski do obaveze na isplatu štete već isključivo otežava poziciju prevoznika u smislu prebacivanja tereta dokazivanja.

Kako bi prevoznik sačuvao svoju povoljnu poziciju u smislu tereta dokazivanja neophodno je da izvrši sledeće:

  • Provera robe i provera sa podacima u CMR tovarnom listu
  • Unošenje opravdanih primedbi u CMR tovarni list.

VAŽNO: ukoliko prevozniku nije omogućeno da obavi neophodne provere (npr. roba je preuzeta u plombiranom kontejneru ili nemogućnost prisustva na utovaru), on apsolutno mora da unese takvu primedbu na sve primerke CMR tovarnog lista (7).

2) CMR tovarni list kao “pravna osnova”

CMR konvencija sadrži pojedne odredbe da određeni dogovori moraju biti uneti u CMR tovarni list ukoliko se želi da budu važeći. Ovo se tiče dogovora koji predstavljaju posebno povećani rizik za prevoznika ili pošiljaoca, tako da njihov unos u CMR tovarni list obavezujući i ima upozoravajuće značenje. To svakako zahteva postojanje potpisanog CMR tovarnog lista od strane pošiljaoca i prevoznika (8). U tom smislu CMR tovarni list ne predstavlja samo dokazni, već i obavezujući dokument:

– upotreba otvorenih nepokrivenih vozila (čl. 17 st. 4 a) CMR

– deklaracija veće vrednosti (čl. 24 CMR) ili posebnog interesa u isporuci (čl. 26 CMR)

– solidarna odgovornost uzastopnih prevoznika, čl. 34 CMR

CMR konvencija takođe sadrži pojedne odredbe tako da određene pravne posledice nastaju samo onda kada je CMR tovarni list pravilno izdat, odnosno potpisan od strane pošiljaoca i prevoznika (9):

– rezultati merenja, koji obavezuju ugovorne strane, moraju da se unesu u CMR tovarni list, čl. 8 st. 3 CMR

– Prevoznik mora da unese primedbe koje se tiču stanja i količine robe preuzete na prevoz, čl. 8 st. 2 CMR i čl. 9 st. 2 CMR

– Pravo pošiljaoca da raspolaže robom, tj. Da daje instrukcije prevozniku zavisi od CMR tovarnog lista, čl. 12 CMR. Predajom drugog primerka tovarnog lista primaocu, primlac stiče pravo da raspolaže robom

– Primalac koji zahteva predaju drugog primerka tovarnog lista mora da plati troškove predviđene tovarnim listom, čl. 13 st. 2 CMR
– Obaveštenje o prirodi opasne robe, čl. 22 CMR

– Sukcesivni prevoznik može da unese primedbe u CMR tovarni list, čl. 35 st. 1 CMR

Pravne posledice nedostatka ili netačnosti podataka rezultiraju direktno iz CMR konvencije (npr članovi 4, 7, 9, 11, 24, 26 CMR ) i vodi do smanjene dokazne snage dokumenta (čl. 9 st. 2) (10).

KO JE U OBAVEZI DA PRIPREMI CMR TOVARNI LIST?

CMR konvencija ne daje odgovor na pitanje ko mora da popuni CMR tovarni list; to može da uradi bilo pošiljalac bilo prevoznik. Može se pretpostaviti da, s obzirom da čl. 5. st.1 CMR kaže da „Prvi primerak biće predat pošiljaocu“, prevoznik treba da izda tovarni list. Međutim, takođe, čl. 5. st. 1 CMR zahteva da tovarni list prvo bude potpisan od strane pošiljaoca u kom slučaju tri primerka se predaju prevozniku kako bi ih potpisao.

Svi neophodni podaci kako bi se kompletirala IRU forma tovarnog lista, osim 5 polja od ukupno 24, dolaze od strane pošiljaoca. Prema čl. 7 st. 1 CMR , pošiljalac je odgovoran za sve greške na tovarnom istu, bar što se tiče obaveznih podataka (osim 4 podatka) i svih „gde je to primenljivo“ podataka; ukoliko prevoznik unosi ove podatke u tovarni list, to rade u ime pošiljaoca.

Kako se popunjava CMR tovarni list može se videti na sledećem sajtu:

(11)

Jezik koji se koristi u CMR tovarnom listu nije određen u CMR konvenciji. U trenutku potpisivanja, svaka strana ugovora o prevozu ima parvo da potpiše dokumentaciju na jeziku koji razumeju.

Čl. 6 pravi razliku između podataka u CMR tovarnom listu:

  • Minimalni / obavezni podaci, st. 1
  • Podaci koje ugovorne strane smatraju korisnim, st. 3,
  • Dodatni / Obavezni podaci, st. 2.

Tovarni list u drumskom transportu nije ni tako složen ni tako formalan akt kao tovarni list u železničkom transportu. Načelno je svaki drumski transporter ovlašćen da sam uređuje obrazac tovarnog lista, odnosno CMR konvencija ne zahteva bilo kakvu određenu formu za CMR tovarni list. Čl. 6 CMR navodi koji se tačno podaci moraju na njemu nalaziti. Ipak, u praksi, u pogledu sadržine se upotrebljava jednoobrazni obrazac tovarnog lista koji je izradila Međunarodna unija za drumski saobraćaj IRU (International Road Transport Union), a sve u cilju kako bi se pružila pomoć prevoznicima. 1976 je IRU predložio model tovarnog lista koji zadovoljava zahteve CMR konvencije, dok je 2007 ovaj model ažuriran kako bi bolje zadovoljavao potrebe ugovornih strana i kako bi olakšao korišćenje tovarnog lista. Ovaj model može da se preuzme sa IRU sajta (12). CMR tovarni list se priprema na tri jezika.

To pomaže da tovarni list bude prihvaćen širom Evrope. Kada se proverava od strane carine i policije, tovarni list mora da bude prezentovan. Na kraju, većina zemalja smatra CMR tovarni list kao kontrolni dokument koji se mora nalaziti u vozilu zajedno sa robom. U tom slučaju, njegovo odsustvo može dovesti do ozbiljnih prekršaja i kazni (13).

Tovarni list se uobičajeno sastoji od 4 primerka: 1 original crvene boje za pošiljaoca; jedan original plave boje za primaoca (primerak koji prati robu tokom celog puta); jedan original zelene boje i kopija crne boje za prevoznika (za administrativne procedure). Kada prevoznik primi robu pošiljalac i prevoznik potpisuju crveni, plavi i zeleni primerak. Pošiljaocu ostaje crveni primerak. Prilikom isporuke primalac potpisuje plavi i zeleni primerak i ostaje mu plavi. Prevoznik zadržava zeleni i crni (14).

Autor teksta Generali Srbija. Napomena: ovo je prvi deo teksta.

____________________________________________________________

1. A. Kumpan, J. Marin, Teretni list u kopnenom, pomorskom i zračnom prijevozu, PPP god. 48 (2009), str. 57

2. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 213

3. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 215

4. Pošto ne postoje bliže odredbe u čl. 4 CMR konvencije, na pitanje kako se zaključuje ugovor o prevozu mora da da nacionalo pravo. Prema srpskom pravu je ugovor realan prema odredbi iz čl. 33 st. 2: Ugovor o prevozu stvari smatra se zaključenim kad prevoznik primi stvari na prevoz – realna forma ugovora. Dakle, za postojanje ugovora neophodna je predaja stvari. Sporazum ugovornih strana o bitnim elemntima ugovora pre predaje stvari radi prevoza ima karakter predugovora.

5.  A. Kumpan, J. Marin, Teretni list u kopnenom, pomorskom i zračnom prijevozu, PPP god. 48 (2009), str. 60

6. Adriana Vincenca Padovan, Osiguranje : Hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja. God. 54, broj 3 (2013). – str. 44

7. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

8. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 36

9. Karl-Heinz Thume , Kommentar zur CMR, Recht Und Wirtschaft GmbH, 2007, str. 197, 198

10. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 219

11. Thomas Wieske -Transportrecht – Schnell erfasst 4. Auflage, Springer-Verlag GmbH Deutschland, 2019, str. 217

12. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

13. IRU, CMR – Frequently Asked Questions, str. 3 https://www.iru.org/resources/iru-library/cmr-frequently-asked-questions

14. IRU, A4 Contracts (CMR Convention), str. 4

Category: Osiguranje

Prevoz robe se ne odvija baš uvek onako kako je planirano. Pre ili kasnije, desiće se nepredviđene situacije koje mogu biti samo obične teškoće u prevozu, a mogu biti i smetnje u prevozu i isporuci, kada čak i prevoznik mora da odlučuje o sudbini robe koju je preuzeo na prevoz. Razlozi mogu biti razni – roba je oštećena, primaocu roba više ne treba ili se roba ne prihvata bez bilo kakvog razloga.

O smetnjama u prevozu i isporuci govori se u čl. 14, 15, 16 CMR

Čl. 14, 15, 16 CMR se ne bave situacijama u kojima je nemoguće izvršiti transport pre nego što je roba preuzeta od strane prevoznika, bilo zbog okolnosti koje potpadaju pod sveru uticaja pošiljaoca, ili zbog činjenica za koje je prevoznik odgovoran, ili zbog činjenice da je takva situacija posledica odgovornosti pošiljaoca ili špeditera ili zbog razloga koji nisu pod uticajem ni pošiljaoca ni prevoznika (1).

Smetnje u prevozu u smislu čl. 14 CMR su okolnosti koje privremeno ili trajno sprečavaju nastavak prevoza robe, kada je unapred predvidljivo da prevoz ne može biti izvršen u skladu sa ugovorom o prevozu odnosno CMR tovarnim listom. Dakle, ove smetnje nastaju pre prispeća robeu mesto predviđeno za isporuku.

CMR konvencija ne nabraja takve okolnosti, ali u praksi bi to bile (2):

  • Kašnjenje zbog vremenskih uslova – smetnje zbog vremenskih uslova mogu biti npr. sneg ili poledica, poplava, bujica… Posebno u slučaju snega i poledice često se dešava da saobraćajna policija usmeri teretni saobraćaj na parkinge dok se ne pospe so na put i poboljšaju se uslovi za vožnju. Tada ne može da se ispoštuje ugovoreni termin isporuke. Prevoznik može da dokaže postajanje smetnji u prevozu zbog vremenskih uslova meteorološkim izveštajem, potvrdom policije, ispisom iz tahografa…
  • Zakašnjenje zbog nezgode ili saobraćajnih gužvi – smetnje u prevozu zbog gužvi ili nezgoda su u današnje vreme redovna pojava. Prevoznik može da dokaže smetnje u prevozu policijskim izveštajem, novinskim izveštajem, računima iz servisa, ispisom iz tahografa…
  • Prirodne katastrofe
  • Viša sila – npr ratne operacije, zemljotres, štrajkovi, konfiskacija i drugi postupci javne vlasti. U suštini prevoznik ne mora da podnosi dokaz jer su ovakvi događaji opštepoznati.
  • Preopterećenje vozila – kada saobraćajna policija proverava preopterećenje vozila. Vozilo ne sme da nastavi prevoz dok se višak robe ne pretovari na drugo vozilo. Ova procedura može satima da traje, neretko i sledećeg dana.
  • Defektno stanje vozila – prevoznik može da dostavi fakturu za usluge servisa ili rezervne delove.
  • Uvozne zabrane za određenu robu pri čemu roba ne može da se uveze u zemlju odredišta (3)
  • Kada roba zahteva pretovar, a prevoznik nije u mogućnosti da ga izvrši
  • Kada vozač ne sme da prisustvuje utovaru
  • Kada vozaču nije dozvoljeno da nastavi put, kada se razboli u putu

Isporuka robe je dvostrani pravni posao, jer u sebi podrazumeva volju prevoznika da prepusti pravo raspolaganja robom i volju primaoca da je zaista za sebe i preuzme (4). U suprotnom isporuka nije moguća i prevoznik i dalje ostaje odgovoran prema čl. 17 st. 1 CMR. U praksi, vozilo čeka na istovaru kod primaoca, a neophodno je da se koristi za izvršenje drugih naloga za prevoz. Odgovor daje čl. 15 CMR.

Smetnje u isporuci usmislu čl. 15 CMR su okolnosti koje sprečavaju da roba bude privremeno ili trajno isporučena u mestu za isporuku, onako kako je prvobitno predviđeno. Dakle, ove smetnje nastaju u mestu isporuke.

U takve okolnosti spadaju pre svega (5):

  • Gubitak ili oštećenje robe – najčešći razlog postajanja smetnji u isporuci. Roba koja je izgubljena se ne može isporučiti uopšte, dok roba koja je oštećena za vreme prevoza ne može se npr. dalje prevoziti. Međutim, ako je moguće isporučiti primaocu oštećenu robu, pitanje je da li će je primalac uopšte preuzeti.
  • Odbijanje primaoca da preuzme robu – može da se desi iz više razloga. Naredni spisak se svakako ne može smatrati potpunim: prisustvo migranata, roba je stigla oštećena, stigla je pogrešna roba, roba je oštećena poslata, roba je isporučena suviše rano ili kasno, pristigla roba uopšte nije ni naručena, štrajk kod primaoca
  • Primalac ne želi da plati prevozninu ili iznos za pouzeće
  • Primalac ne može da se odredi – tada pošiljalac ima pravo raspolaganja robom
  • Mesto isporuke je zatvoreno – tada prevoznik mora da zatraži instrukcije od lica koje ima pravo da raspolaže robom (pošiljalac ili primalac).

Smetnje u prevozu i isporuci postoje ukoliko izvršenje ugovora o prevozu objektivno nije moguće, bilo uopše (prirodne katastrofe, štrajk carinika, uvozne zabrane), bilo pod dogovorenim uslovima – ali ipak izvodljivo na neki drugi način. Ovakve smetnje treba razlikovati od običnih teškoća koje se mogu prevazići i koje ne predstavljaju nemogućnost izvršenja ugovora – privremena nemogućnost izvršenja prevoza. Npr. blokade puta koje se mogu prevazići vožnjom zaobilaznim putem, privremeni štrajkovi koji se brzo završavaju ili pretovar robe (6). Čak iako prevoznik ne može da sopstvenim voziom obavi prevoz, problem prevoznik može rešiti angažovanjem potprevoznika. Suštinski od prevoznika se očekuje da preduzme razumne mere u prevazilaženju običnih teškoća.

Ukoliko nastanu smetnje u prevozu ili isporuci, prevoznik ima primarnu obavezu da odmah obavesti lice koje ima pravo da raspolaže robom, zatraži instrukcije i da ih se pridržava. Tačnije, kod smetnji u prevozu robe od lica ovlašćenog da raspolaže robom i u slučaju smetnji u isporuci robe od pošiljaoca.Međutim prevoznik mora vrlo pažljivo da proveri koje lice ovlašćeno da raspolaže robom u slučaju smetnji u prevozu: to može biti bilo pošiljalac bilo primalac, što određuje čl. 12 CMR (7). (8) Drugim rečima mora od pošiljaoca da zahteva prvi primerak CMR tovarnog lista sa instrukcijama.

Ukoliko nije moguće dobiti instrukcije u razumnom vremenu ili ih ne dobije uopšte od lica koje ima pravo da raspolaže robom, u zavisnosti od okolnosti, prevoznik mora da preduzme najbolje moguće mere koje su u interesu lica koje ima pravo da raspolaže robom. Te okolnosti mogu biti npr. vrednost robe, kvarljivost, da li je podložna krađi, hitnost isporuke kod projektnog karga.

Te mere preduzete od strane prevoznika mogu biti da:

  • Istovari robu,
  • Vrati robu,
  • Pretovari robu,
  • Poveri trećem licu (skladištaru) – koliko postoji apsolutna nemogućnost izvršenja ugovora o prevozu, pri čemu ne postoji mogućnost izvršenja ni uz izmenjene uslove ugovora, onda prevoznik ima pravo da odmah istovari robu u skladu sa čl. 16 st. 2 CMR, da je sam čuva ili da je preda skladištaru (najčešće je to špediter). Ukoliko prevoznik robu predaje skladištaru, odgovara samo za izbor, odnosno mora da uloži dužnu pažnju u izboru tog trećeg lica. Robu će da terete pretrpljeni troškovi. Posle istovara, smatra se da je prevoz izvršen. Tada je period čuvanja robe za prevoznika završen i nije odgovoran za štetu koja može kasnije nastati – pod uslovom da je skladištar izabran dužnom pažnjom.
  • proda robu u sledećim slučajevima:
    a) lakokvarljiva roba
    b) kada stanje robe opravdava takav postupak
    c) ukoliko je vrednost robe mala, odnosno troškovi skladištenja su disproporcionalni u odnosu na vrednost robe
    d) Prevoznik takođe može pristupiti prodaji robe i u drugim slučajevima ako po isteku razumnog roka ne bude primio od lica ovlašćenog da raspolaže robom suprotne instrukcije za koje se s pravom može očekivati da budu od njega izvršene (9).U slučajevima lako kvarlive robe ili kod robe kod koje je brza prodaja opravdana, prevoznik može, bez čekanja instrukcija ovlašćenog lica, da zbog nužnosti proda robu u skladu sa zakonom i običajima u mestu gde se roba nalazi (10). Odredbe koje se tičuplaćanja iznosa koji ostaje posle odbijanja troškova od iznosa dobijenog prodajom ili nadoknada troškova koji su pretrpljeni jer je dobijeni iznos od prodaje manji od postojećih troškova mogu se naći u st. 4 čl. 16 CMR (11). Dakle, u slučajevima pod a), b) i c) prevoznik nije u obavezi da čeka instrukcije od lica koje ima pravo da raspolaže robom. Odluka da se roba proda mora da štiti interes pošiljaoca robe. Protivvrednost od prodaje može da se iskoristi za pokriće troškova koji terete robu, npr. troškovi prodaje, skladištenja, istovara robe, prevoznina…(12)

Preporuka je uvek da se prvo traže instrukcije od lica ovlašćenog da raspolaže robom, bez obzira što su odredbe čl. 15 CMR (“prevoznik će zatražiti instrukcije od pošiljaoca”) i čl. 16 CMR (“prevoznik može odmah istovariti robu”) u koliziji.

Ukoliko prevoznik izvršava instrukcije lica ovlašćenog da raspolaže robom, ima pravo nadoknade troškova u vezi traženja instrukcija kao i svih troškova vezanih sa izvršenje takvih instrukcija, osimako susmetnje u prevozu i isporuci posledica njegove krivice.Dakle, ako je prevoznik izazvao smetnju u prevozu ili isporuci, onda je odgovoran po CMR konvenciji i logično je da mora da snosi troškove izvršenja instrukcija.

Praktični saveti (13)

U slučaju smetnji u prevozu ili isporuci robe, prevoznik treba da traži odgovarajuće instrukcije

Važno je da se instrukcije traže odmah od ovlašćenog lica

  • Instrukcije napismeno dobiti
  • U određenim situacijama prevoznik ima parvo na refundaciju troškova
  • U određenim situacijama prevoznik ima parvo da istovari robu, skladišti robu i na taj način da izvrši prevoz
  • U slučaju da se radi o lako kvarljivoj robi, zbog nužnosti situacije prevoznik može da proda robu
  • U nalogu za utovar ili opštim uslovima poslovanja navesti koliko iznosi danguba po satu/danu u slučajevima smetnji u prevozu ili isporuci
  • Ne preduzimati ikakve radnje bez konsultacije osiguravača

Autor teksta Generali Srbija.

_________________________________________________________________

1. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 26

2. Kurt Krummeich , Fracht- und Speditionsrecht: Ein Praxishandbuch mit Kommentaren und Erläuterungen für den Straßenverkehr und die Spedition, Verkehrsverlag Fischer, 2003, str.78

3. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 55

4. Nikoleta Radionov, Osnova i vrsta odgovornosti prijevoznika za štetu u cestovnom prijevozu stvari, Zbornik PFZ, 48 (1-2) 199-220 (1998), str. 205

5. Kurt Krummeich , Fracht- und Speditionsrecht: Ein Praxishandbuch mit Kommentaren und Erläuterungen für den Straßenverkehr und die Spedition, Verkehrsverlag Fischer, 2003, str.80

6. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 56

7. Lice koje ima pravo da raspolaže robom određeno je članom 12. CMR konvencije. To lice ima pravo da u slučaju smetnji tokom transporta daje instrukcije nakon što ih je prevoznik zatražio, čl. 14 st. 1. Izuzetak/poseban slučaj: ako primalac odbije da preuzme robu, pošiljalac ima pravo raspolaganja.  Pošiljalac ima pravo raspolaganja robom i može da zahteva da se zaustavi prevoz robe, da se promeni mesto isporuke do trenutka isporuke primaocu osim ako nije naznačio u tovarnom listu da to pravo pripada primaocu. Čim je roba isporučena primaocu na adresi naznačenoj na tovarnom listu, na primaoca prelazi to pravo.

8. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 27

9. Ukoliko se primenjuje srpsko pravo, taj rok iznosi 30 dana. Videti Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. list SRJ“, br. 26/95 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) , čl. 87

10. Ukoliko se primenjuje srpsko pravo, videti Zakon o obligacionim odnosima, Kad pošiljka ne može da bude predata čl. 664 ZOO, Polaganje i prodaja dugovane stvari, čl. 327 – 335 ZOO

11. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 27

12. Stefan Kofler , Handbuch CMR-Transportrecht,  Linde Verlag Ges.m.b.H., 2013, str. 58

13. Blickpunkt LKW & BUS 5/2012, str. 28

Category: Osiguranje

Veliki broj vlasnika robe nije svestan činjenice da predajom robe prevozniku ne prenose na njega automatski celokupni rizik nastanka štete. Uloga savesnog prevoznika i špeditera je da objasne komitentu regulativu u oblasti drumskog prevoza i njene posledice kako bi obe strane bile u potpunosti mirne u slučaju gubitka ili oštećenja robe.

Ako je imalac prava iz ugovora o prevozu osigurao robu u prevozu¹, on samostalno odlučuje da li će naknadu štete da potražuje od osiguravača ili od prevoznika. Zbog očiglednih prednosti u korist osiguranja robe u prevozu iznetih u donjoj tabeli, oštećeni se redovno obraća svom osiguravaču, a ne prevozniku (ili njegovom osiguravaču odgovornosti). Isplatom naknade iz osiguranja, na osnovu instituta subrogacije, sva prava osiguranika prema trećim licima, nastala u vezi štete za koju je isplaćena naknada, prelaze na osiguravača u visini isplaćene naknade (čl. 560 Zakona o trgovačkom brodarstvu). Oštećeni zadržava pravo potraživanja od lica odgovornog za štetu samo u visini iznosa pretrpljene štete za koju nije dobio naknadu iz osiguranja².

Pravila koja uređuju domaći i međunarodni drumski prevoz su Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju i CMR konvencija. U skladu sa njihovim odredbama prevoznik ne odgovara na primer za štetu nastalu zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.

Takođe treba zapamtiti i limit odgovornosti (cca 10 EUR po kg izgubljene ili oštećene robe) koji je u mnogim slučajevima značajno niži od vrednosti robe preuzete na prevoz.

Uzimajući sve navedeno u obzir, mora se biti svesno da se mogu desiti situacije kada, uprkos potpunom gubitku ili oštećenju pošiljke, odgovornost prevoznika ne postoji. U takvim okolnostima proizilazi da komitent neće dobiti nikakvu naknadu za pretrpljenu štetu, ili ako je dobije, njen iznos bi bio značajno niži od vrednosti same robe.

Osiguravači iz gore navedenih razloga sadrže isključenje odgovornosti u svojim uslovima koje glasi:

ZABRANA NETAČNOG PRIKAZIVANJA SADRŽAJA OVIH USLOVA KORISNICIMA PREVOZA

Osiguranik je obavezan da na odgovarajući način, u skladu s trgovačkim običajima, vlasniku pošiljke da naznanje da ovim uslovima nije osigurana i sama pošiljka, tj. da prema ovim uslovima nije zaključeno osiguranje robe u prevozu (kargo osiguranje).
Ako osiguranik postupi suprotno odredbi iz prethodnog stava i vlasnika pošiljke dovede u zabludu da je ovim uslovima osigurana i pošiljka, osiguranik odgovara vlasniku pošiljke za sve obaveze koje nastanu iz takvog odnosa
U nastavku je prikazan pregled razlika između osiguranja robe u prevozu i CMR osiguranja³.

________________________________________________________

[1]Napomena: Uzet je najprostiji primer, gde su osiguranik iz ugovora o osiguranju robe u prevozu i pošiljalac isto lice. Pošiljalac i/ili primalac (lica koja imaju pravo da raspolažu robom) su aktivno legitimisani da potražuju naknadu od prevoznika. Međutim, u praksi, vlasnik robe/nosilac rizika najčešće nisu pošiljaoci iz ugovora o prevozu robe već su to špediteri. Ukoliko se radi o klasičnoj špediciji (za proviziju) vlasnik robe nema prava da potražuje naknadu štete od prevoznika osim ako mu špediter ne cedira svoja prava. Takođe, ukoliko se radi o špediciji sa fiksnom naknadom, vlasnik robe može potraživati direktno od špeditera (kao ugovornog prevoznika) naknadu štete pri čemu špediter stiče pravo regresa od prevoznika odgovornog za štetu.

[1] Pavić, Drago, Pomorsko osiguranje. Knjiga 1 : Ugovor ; Osiguranje robe. Zagreb : Croatia, 1986. Str. 374

[1]Dag Marjanović, 2012, HRVATSKI IZVOZNICI – osiguranje robe u prijevozu ili odgovornost prijevoznika?, str. 5, 6, 7

Koje su prednosti u korist osiguranja robe u prevozu? Detalji u fotografiji (kliknite na uvećanje)

Category: Osiguranje

Pretraži pitanja i odgovore

 

Postavite pitanje