Veštačka inteligencija upravlja kamionima – Da li nas u budućnosti čeka nedostatak vozača ili višak radne snage?

U Estoniji je pokrenut projekat testiranja autobusa bez vozača. Na autoputevima širom Nemačke možemo videti novu saobraćajnu signalizaciju prilagođenu za očitavanje od strane veštačke inteligencije. Novi izveštaj ITF (International Transport Forum) predviđa da će autonomni kamioni smanjiti potražnju za novim vozačima u SAD i EU za 50-70% do 2030. godine. Pričamo o gotovo 4,4 miliona radnih mesta manje u periodu malo dužem od jedne decenije. Istraživački timovi različitih proizvođača vozila se nadmeću u razvoju ove tehnologije i napredak će biti brz i sveobuhvatan. Vlade nekih država već razmatraju novu zakonodavnu osnovu za nove učesnike na javnim putevima, i već se usvajaju neka standardizovana rešenja (Slovenija postaje dvanaesta država koja je usvojila e-CMR elektronski tovarni list pripremajući put za potpuno digitalne transportne operacije). Zora novog doba je već na horizontu.

Autonomni transport će bez sumnje obezbediti dosta koristi privredi. Koncentrisaću se na prevoz tereta, jer je oblast mog interesovanja drumski prevoz rasutog tereta (ili još preciznije specijalizovani drumski prevoz hemijskih materijala u rasutom obliku silo cisternama na dugim relacijama).

Kamioni sa veštačkom inteligencijom će smanjiti troškove, štedeti vreme, pružiti veću bezbednost i manji uticaj na životnu sredinu. Neposredan uticaj na troškove će se ogledati u platama vozača, međutim uticaj će se ogledati i u povećanju efikasnosti jer će ova vozila moći da budu u pokretu 24 časa dnevno za razliku od 9 radnih sati ljudskog vozača.

Uštede bi se ostvarile i programiranjem maksimalne brzine na 80 km/h čime bi se umanjila prosečna potrošnja i povećala bezbednost u saobraćaju, eventualni gubici u vremenu bi se više nego nadoknadili dužom dnevnom eksploatacijom. Niža potrošnja bi značajno uticala i na umanjenje uticaja na životnu sredinu.

Autonomni kamioni se već koriste u kontrolisanim okruženjima skladišta, logističkih centara, luka i rudnika, ali će ubrzo ovi pilot projekti ustupiti mesto “gotovim” proizvodima i to na javnim putevima, a ovo će imati značajan uticaj na nedostatak ponude vozača (na dugim relacijama) u Evropi. Moja pretpostavka je da će, u početku, najviše biti pogođene jednostavne transportne FTL (Full truck load) relacije (sa malim brojem operacija, bez dodatnih utovara ili istovara). Veštačka inteligencija bi u ovoj ranoj fazi bila pod nadzorom licenciranog vozača.

Cene transporta na ovim relacijama bi onemogućile kompanije sa ljudskim vozačima da plaćaju prihvatljive plate, čime bi bile efektivno istisnute ili bi morale da private novu tehnologiju. Obe opcije bi pretpostavile migraciju vozača ka zahtevnijim transportnim poslovima, čime bi se popunjavao postojeći jaz u ponudi vozačke radne snage.

Imajući u vidu da je migracija vozača iz istočne i južne Evrope već popunjavala ovaj jaz u zapadnoj Evropi (koja će biti rani prihvatilac ove tehnologije) razmotrićemo uticaj ovih pomeranja na zakon ponude i potražnje radne snage. Na zapadu već izvesno vreme nema interesovanja za ovo zanimanje, pod trenutnim uslovima poslovanja, a postojeći radnici se nalaze u poznijem periodu karijere. U istočnoj i južnoj Evropi ne postoji organizovani pristup obrazovanju i obuci novih kadrova,  čak ni da se popuni praznina koju je stvorila migracija već formiranih vozača na zapad. Ne postoji motivacija za regrutovanje mladih (momaka i, zašto ne , devojaka) a perspektiva potpune automatizacije će imati dodatan negativan uticaj.

Veći broj aktivnih autonomnih kamiona na putevima dovešće do nove migracije (bar kratkoročno) ali ovog puta sa zapada na istok. Vozači će ovog puta prelaziti u kompanije koje izvode zahtevnije transportne zadatke i koje imaju niže operativne troškove koji im ostavljaju prostor za prihvatljive plate ili u one koje ne mogu sebi da priušte novu tehnologiju. Smer migracije će biti od jednostavnijih ka zahtevnijim transportnim zadacima, od vozila sa nižom ka vozilima sa višom nosivošću i sa kratkih na duge relacije.

Pošto se ova tehnologija oslanja na izuzetno razvijenu infrastrukturu, predstavljaće šansu Evrope da pokrene svojevrsnu novu industrijsku revoluciju koja će omogućiti niže proizvodne troškove i veću efikasnost lanaca snabdevanja. Iako će tehnologija biti globalno prihvaćena, bolja startna pozicija Evrope sa kvalitetnom i dobro razvijenom putnom mrežom i pratećim uslugama i infrastrukturom će omogućiti značajnu prednost (barem dok ostatak sveta, čitaj Kina, ne uhvati priključak). Pošto će veštačka inteligencija biti angažovana za tranzit do distributivnih lokacija na kojima bi lokalni vozač preuzimao kontrolu do krajnjeg odredišta, lokalni sindikati će verovatno prigrliti tehnologiju imajući u vidu da su poslove na dugim distancama već preuzimali vozači iz istočne i južne Evrope.

Ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti sa oslobođenim viškom radne snage na duge staze. Vozači, iako, veoma snalažljivi i fleksibilni, često sa značajnim međunarodnim iskustvom, u proseku imaju relativno nizak prosek obrazovanja koji može predstavljati problem pri prekvalifikaciji.

Organizovani odgovor država iz kojih potiču ne treba očekivati, čak ni uz asistenciju Evropske unije. Ostaje nada da će podstrek ekonomiji koji će omogućiti ova tehnologija stvoriti dovoljno novih radnih mesta.

Nova era je na pomolu, možemo je ignorisati ili se pripremiti za nju. Izbor je jasan.

Autor teksta: Srđan Zeković, menadžer kompanije Silo Jeličić doo
srdjan.zekovic@silo-jelicic.rs
www.silo-jelicic.rs