Sandra Rapo, konsultantkinja i kreatorka EMPLOYEE WELLBEING programa – Kako preduprediti sagorevanje na poslu

„Kada je učenik spreman, učitelj će se pojaviti. Kada je učenik istinski potpuno spreman, učitelj će nestati“ – Tao Te Ching.

– Ova vanvremenska mudrost obeležila je, verujem, mnoge, pa i moj život. Na kraju treće decenije razvoja svoje profesionalne karijere, osetila sam da je došao kraj jednog dugotrajnog i plodonosnog ciklusa, koji je značio napuštanje mog poslovnog angažovanja u korporacijama i započinjanje potpuno novog načina i filozofije življenja – kaže na početku razgovora za PlutonLogistics Sandra Rapo, konsultantkinja na domaćim i inostranim projektima i osnivač EMPLOYEE WELLBEING PROGRAM-a.

Sandra je svoju poslovnu karijeru u prethodne tri decenije razvijala radeći u 9 domaćih i multinacionalnih kompanija. Ekspert je za razvoj i promociju brendova, vođenje internih i eksternih komunikacija, poslovnih procesa, marketinških i digitalnih timova u kompanijama. Sertifikovani je trener za vođenje edukacija.

Svoja znanja i lično iskustvo pretočila je u jedinstveni program koji se bavi očuvanjem zdravlja zaposlenih. To je bio i povod za našu novu priču, jer smatramo da je očuvanje zdravlja zaposlenih jedan od najvažnijih elemenata u temelju poslovanja svake kompanije, a da se izrazimo u duhu tema koje pratimo: kvalitetni i zdravi zaposleni su najjača karika svih lanaca, pa i lanaca snabdevanja.

PL: Životna prekretnica vas je usmerila na promene. Nova energija otvorila je prostor za nove projekte.

– Dugo godina pre odlaska iz korporacije u kojoj sam bila zaposlena, osetila sam duboko u sebi zatrpanu i blokiranu želju za promenom. Ne onom formalnom, koja bi značila da jednu uspešnu karijeru u jednoj korporaciji zamenim drugom, već onu promenu na koju sam čekala celi svoj život, da radim posao koji me ispunjava radošću i svrhom.

Tokom rada u korporaciji svakodnevno sam bila u kontaktu sa svojim mislima koje su mi šaputale: „Ma sačekaj, nije još vreme, ne znaš još dovoljno toga, brinem se da li će sve biti dobro…“ U tom periodu, moj um i moje telo nisu bili usklađeni i nisu pričali istu priču. Sopstvene i tuđe poslovne ambicije i očekivanja „vozile su svoju trku“ i „igrale neku svoju igru“. Od preglasne „buke“ koje su moje misli proizvodile u umu i preplavljenih emocija u telu, nisam znala kako da se oduprem prvim simptomima sindroma burn-out-a koji me je sve više uzimao pod svoje. Intelektom sam krenula da tragam za uzrokom i ubrzo sam osvestila da imam problem.

Duhovno sam, molitvom i verom, okrepljivala sebe da izdržim, jer jak i konstantan „pritisak“ je „pritiskao“ moje fizičko telo. Pronalazila sam najefikasnije terapije i metode opuštanja uma i tela u nameri da otpustim predugo nagomilan stres. Sve što sam isprobala u praksi je, nažalost, davalo rezultate samo kratkotrajno! Moje telo je pokazivalo znake iscrpljenosti. Ubrzo sam osvestila da put na kome sam predugo boravila zapravo nije bio autentično moj put, put zdravlja, blagostanja i ljubavi prema sebi. Hrabro i odvažno krenula sam novim putem, na kome ću se susresti sa nekim novim ljudima i izazovima nepredvidive reke života.

Tada se odigrao i taj čudesan trenutak, taj veliki kvantni preokret, zvan promena, o kome mogu da posvedoče samo pojedinci koje su nakon dugogodišnjeg uspešnog rada napustili rad u korporaciji i pronašli novog sebe. Po prvi put sam uspela da umirim svoje misli i čujem svoj unutrašnji glas koji je sada „šaputao“: „Hajde kreni, vreme je, imaš dovoljno znanja, raduj se, jer sve je već dobro„. Nastupio je za mene vrlo izazovan period koji je zahtevao potpuno novi način organizacije života, a pre svega veru i pozitivan stav da se sve dešava za neko više dobro. Zatim, veći stepen strpljenja i razumevanje za procese, koji su iza i ispred mene, novi nivo fizičke aktivnosti, emocionalne stabilnosti i socijalnih povezivanja.

Bilo je potrebno jedno određeno vreme da se postepeno adaptiram na novonastalu situaciju. Sa čime bih uporedila taj osećaj? Kažu psiholozi, to vam je kao kada se „skidate“ sa neke ozbiljne vrste zavisnosti ili prilikom sletanje aviona gde je vašem organizmu potrebno određeno vreme i postepeni prelaz na drugu vrstu atmosferskog pritiska. Ne stižu vam više e-mejlovi, ne zvoni vam tako često telefon, nemate iscrpne pripreme za sastanke, rad pod pritiskom i u kratkom vremenskom periodu. Nema loših međuljudskih odnosa koji su vam ponekad pokvarili dan, privatnu proslavu, godišnji odmor ili uzrokovali insomniju. Nema preteranog lučenja hormona stresa, adrenalina i kortizola, koji su upravljali vašim umom i vašim emocijama. Odjednom vam nešto čudno nedostaje, a nije posao niti kolektiv u kome ste radili.

Nedostaje vam onaj zarobljeni i sagoreli deo sebe koga nismo bili svesni, niti ga ikada pitali kako mu je? Sve drugo je dotada bilo prioritet. Sve, osim tog dela vas koji je nažalost tek sada, kada ste pre-živeli „sagorevanje“ na poslu došao na red, da ga prihvatite i da mu se potpuno posvetite da bi ga zalečili.

Sa ove vremenske distance, znam da je svaki trenutak u prošlosti bio sa svrhom i da slučajnost ne postoji. Sve te situacije iz realnosti bile su moja kreacija potrebna da bih naučila neophodne lekcije, a svi ti manje ili više dobri, pa čak i loši ljudi, moji veliki učitelji. Osvestila sam zahvalnost za DAR koji sam dobila učeći od neverovatno stručnih i životno mudrih pojedinca kojima sam beskrajno zahvalna, a koji su mi pomogli da prepoznam svoj cilj i podstakli me da istrajno i posvećeno živim život za svoju svrhu.

PL: Tako je nastao program nazvan EMPLOYEE WELLBEING PROGRAM. Po čemu je taj program jedinstven?

– Kada sam sve to posložila u svojim mislima i utvrdila da moja „formula za NON-BURN-OUT“ postiže rezultate kod ljudi sa kojima radim, nastao je i formalno program, moje unikatno delo, zaštićeno autorskim pravima. Kreirano je na osnovu mog ličnog iskustva, a nastalo nakon dve decenije rada na ličnom razvoju, hiljade pročitanih stranica knjiga, stotine odslušanih video i audio materijala.

Program EMLOYEE WELLBEING je koncipiran kao sinergija modaliteta teorijskih činjenica i praktičnih vežbi i ima za cilj da zaposlenima u kompanijama, studentima i uopšte ljudima koji istinski žele promenu i rad na svom ličnom razvoju skrene pažnju na važnost teme prevencije i zaštite mentalnog i fizičkog zdravlja. Mogu da im pomognem da prepoznaju ključne empirijske faktore koji ih mogu dovesti do sindroma sagorevanja na poslu. Takođe, detaljno radim sa polaznicima na podizanju njihove individualne i timske produktivnosti, što im može olakšati da realnije prihvate poslovne aktivnosti koji moraju/vole da rade.

PL: Glavna tema je „sagorevanje” na poslu ili takozvani “burn-out”. Imate li neke aktuelne statistike u vezi sa ovim fenomenom?

– Shodno razgovorima koje sam obavila sa velikim brojem HR direktora i vlasnika headhunting agencija, u domaćim kompanijama i kompanijama sa stranim kapitalom u Srbiji postoji velika zabrinutost i korelacija između sve češćih odsustvovanja sa posla – bolovanja i burn-out sindroma. Za razliku od evropskih i svetskih iskustava i zakonodavstva gde je postojala preporuka članicama SZO da ovaj sindrom uvrste u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, kod nas se, prema mojim saznanjima, još razmatra ova vrsta inicijative kako bi se oglasili ljudi iz struke. Dosada je u praksi saniranje ovog problema izgledalo tako da kada se požalite na simptome koji upućuju na „sagorevanje“ na poslu dobijete poštedu od lekara i preporuku za neku od raznovrsnih vidova fizikalne i/ili psihoterapije, jer vaše telo i um pate.

Rezultati do kojih sam ličnim istraživanjem dolazila ukazuju da većina problema vezanih za sindrom „sagorevanja“ na poslu dolazi od lošeg ophođenja menadžmenta kompanije prema zaposlenima, loših međuljudskih odnosa – intrige, rodbinski i/ili stranački nepotizam, mobing, nepostojeći ili loše postavljen sistem interne komunikacije. Zaposleni smatraju da bi se osećali mnogo sigurnije i opuštenije kad im šefovi ne bi svakodnevno pretili otkazima i zadavali im sve veći obim posla koji ne mogu da završe predviđenim osmočasovnim radnim vremenom. Takođe, interesantno je da zaposlene ne preplavljuju strahom ubrzane promene na tržištu rada, nužnost prekvalifikacije i konkurencija, već to što menadžment na njih gleda kao na brojke koje treba ukloniti u nekim excel tabelama, prilikom umanjenja operativnih troškova kompanija, a ne kao na ljudska bića.

Prema rečima Byemma Burleigh iz prestižnog američkog poslovnog časopisa FORTUNE oko 82% zaposlenih je u riziku od sagorevanja. Međutim, uprkos toj činjenici samo polovina poslodavaca dizajnira posao imajući na umu i dobrobit za zaposlene.

PL: Na vašem programu najviše govorite o prevenciji. Možete li našim čitaocima otkriti bar neke savete?

– Davati savete je generalno nezahvalno iz razloga što svako od nas na svoj lični razvoj gleda iz drugačijeg stanja svesti, stepena duhovnog i emocionalnog razvoja. Ono što bi za jednu grupu ljudi moj savet za prevenciju bio instrukcija za „akcioni plan“, za drugu bi bio osnova za podsmeh uz komentar: „Ma da… baš me briga za prevenciju. Kada mi bude loše otići ću kod stručnih lica koji će me saslušati i otvoriti bolovanje, prepisati medikamente da nestane bol. Neću da se menjam, dobro sam!“

Želim da skrenem pažnju da se radi o skupu simptoma koji se „prikradaju“ i nije ih jednostavno identifikovati, jer su dosta slični simptomima koje svi ponekad osećamo – niži nivo životne energije, nedostatak motivacije i entuzijazma, pad imuniteta, loše raspoloženje, želja za mentalnom i socijalnom distancom, bolovi u određenim organima i mišićima.

Pogrešno je tada rukovoditi se metodama samopomoći te akutna stanja i anksioznost „lečiti“ univerzalnim medikamentima, alkoholom ili nekim drugim lošim navikama. Kada sindrom postane oboljenje, to je faza koja zahteva vrlo ozbiljan sveobuhvatni pristup lečenja od strane stručnih medicinskih ustanova.

PL: Koji su benefiti za kompanije čiji zaposleni bi bili deo ovog programa?

– Jedan od glavnih ciljeva mog programa je pod jedan kako sačuvati u kolektivu već obučen i kvalitetan kadar i pod dva kako smanjiti fluktuaciju zaposlenih.

Program EMLOYEE WELLBEING je koncipiran kao sinergija modaliteta teorijskih činjenica i praktičnih vežbi i ima u svojoj strukturi nekoliko radionica. Prevashodni cilj radionica je da zaposlenima u kompanijama, studentima i uopšte ljudima koji istinski žele da rade na svom ličnom razvoju skrene pažnju na važnost teme prevencije i zaštite mentalnog i fizičkog zdravlja. Takođe,  da im pomogne da prepoznaju ključne faktore koji ih mogu dovesti do sindroma „sagorevanja“ na poslu. I na kraju, ne manje bitan cilj, da polaznici saznaju kako da podignu svoju ličnu i timsku produktivnost za koju je menadžment kompanija interesno zainteresovan.

PL: Kako to konkretno izgleda na terenu? 

– EMPLOYEE WELLBEING program se održava kroz formu grupne dinamike treninga u poslovnim prostorijama manjih firmi ili velikih kompanija. Program radionice je strukturisan tako da trening može biti održan u jednom ili više dana, u manjim ili većim grupama, a sve u skladu sa mogućnostima i potrebama menadžmenta kompanija u kojima vršim obuku zaposlenih.