Luka ŠANGAJ se vraća u normalu – Stanje u lancima snabdevanja će se POGORŠATI pre nego što krene na bolje

Šangaj polako izlazi iz mukotrpnog „lokdauna“ usled COVID-a koji je gotovo paralisao grad još od marta. Iako je radila sve vreme, luka u Šangaju, koja manipuliše sa jednom petinom transporta iz Kine, funkcionisala je sa znatno smanjenim kapacitetom. Mnoge pošiljke su otkazane, odložene ili preusmerene u druge kineske mega-luke kao što je Ningbo-Žaušan. S obzirom na to da je grad „otvoren“ od 1. juna, luka će biti preopterećana jer će proizvođači pokušati da realizuju zaostale poslove, što će uticati na ceo svet. Iako to nije bilo očigledno na početku godine, globalni lanci snabdevanja 2022. dodatno su destabilizovani. U januaru smo predvideli kontinuirani poremećaj s obzirom na to da svetska ekonomija nastavlja da se oporavlja od pandemije. Međutim, stvari su se pogoršale, navode u autorskom tekstu Sarah Schiffling viši predavač za upravljanje lancem snabdevanja na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu i Nikolaos Valantasis Kanellos, predavač logistike na Tehnološkom univerzitetu u Dablinu, a prenosi trans.info.

Osim Šangaja, „lokdaun“ je pogodio i druge velike kineske luke kao što je Šenžen. A tu je i pitanje Ukrajine. Rat je doveo do rasta cena roba i usluga, čak i većeg od predviđenog za 2022. godinu, kao i do logističkih poteškoća.

Prema indeksu pritiska na globalni lanac snabdevanja Njujorških federalnih rezervi, koji uzima u obzir pitanja kao što su vozarine, rokovi isporuke i zalihe, lanci snabdevanja su pod pritiskom bez presedana – i u poslednje vreme se pogoršavaju.

Ukrajina i hrana

Ukrajina možda nije bila na radaru šire zajednice kao ključni ekonomski partner, ali je bila viđena kao glavno usko grlo za lance snabdevanja hranom mnogo pre nego što je rat počeo. Razlozi za to su  loša lučka infrastruktura i velikea koncentracija svetskih zaliha kukuruza i pšenice. Zato je bilo izvesno da će rat imati razarajući uticaj na međunarodno snabdevanje.

Možete dobiti dobru sliku efekta na cene ako uzmete u obzir jednu porciju ribe i pomfrita. Suncokretovo ulje za prženje nekada se uvozilo iz Rusije i Ukrajine. Brašno za testo stizalo je iz Ukrajine. Većinu ribe nekada su lovile ruske kočare, ali će uskoro biti pogođene sankcijama. Sve u svemu, ovakva situacija rezultira nestašicom i/ili povećanjem cena.

Zatim, tu su struja i gas, čije su cene naglo porasle zahvaljujući sankcijama, što utiče na sve, od isporuke do proizvodnje hrane.  Pošto je Rusija ključni igrač i na tržištu đubriva, čak će i domaći krompir uskoro poskupeti.

S obzirom na to da su ukrajinske luke blokirane već mesecima, Rusija je takođe optužena da uskraćuje hranu milionima ljudi širom sveta. Zemlje u razvoju su najteže pogođene, dok u bogatijim zemljama najveći teret snose najsiromašniji. Čak i kada se sukob završi, ponovno pokretanje izvoza hrane iz Ukrajine neće biti lako. Kapacitet drumskog transporta je ograničen, a more je, pored ruske blokade, jako minirano.

Dupli udarac

Osim hrane, uticaj rata na cene struje i goriva učinio je i proizvodnju i transport sve skupljim, pogoršavajući efekte prouzrokovane kovid problemima u Kini. Ovo je pogodilo glavne zapadne igrače, uključujući Apple, Teslu, Adiddas, Amazon i General Electric. Ublažavanje ograničenja u Kini sada dozvoljava nekima, poput Volkswagen-a i Tesle, da ponovo pokrenu proizvodnju, ali kašnjenja u logistici i dalje postoje, što utiče na sve, od zdravstvene zaštite do električnih uređaja.

Širom sveta, mnoge velike luke su u 2021. doživele preopterećenje, dok su luke na zapadnoj obali SAD – Los Anđeles i Long Bič, izdržale duge periode sa desetinama brodova koji su čekali da pristanu u luku. Ovo je primetno popustilo početkom 2022. godine, ali će otvaranje šangajske luke verovatno dovesti do toga da bujica proizvoda ode na zapad dok proizvođači daju sve od sebe da realizuju zaostale poslove.

Ovo će verovatno dovesti do stvaranja uskih grla i kašnjenja na zapadu u narednim nedeljama. U međuvremenu, povećana potražnja za brodovima će potencijalno uticati na cene prevoza: one su porasle najmanje pet puta u 2021. dok su se dobavljači hvatali u koštac sa potražnjom nastalom usled pandemije, a čak i nakon smanjenja u 2022. oni su i dalje oko četiri puta veće od stope zabeležene pre pandemije. Svako dalje povećanje će dovesti do većeg pritiska na potrošačke cene.

Ima nade

Čak i ako više ne bude „lokdauna“ u Kini i ako se ukrajinska kriza ne proširi, globalni lanac snabdevanja će očigledno biti pod velikim pritiskom do kraja godine. Prema nedavnom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, tri četvrtine kompanija veruje kako će i 2023. biti teška.

Naročito kada su u pitanju mala preduzeća, nemogućnost prilagođavanja promenljivom okruženju može ugroziti njihov opstanak. U vreme kada već postoje strahovi od recesije, to bi moglo dodatno da oteža dugoročni ekonomski oporavak.

Ali barem kada je u pitanju srednjoročno stanje, postoje razlozi za oprezni optimizam. Decenijama je većina lanaca snabdevanja bila fokusirana na smanjenje troškova. Proizvodnja je prepuštena specijalizovanim dobavljačima, idealno u zemljama sa nižim troškovima rada. Firme su držale minimalne zalihe i koristile kratkoročne ugovore kako bi bile što fleksibilnije.

Slabosti u ovom sistemu „just-in-time“ otkrili su COVID i trgovinski rat između SAD i Kine, a sada mnoge kompanije stavljaju veći naglasak na otpornost i jasniji pogled na sve dobavljače u lancu. U ovom modelu „just-in-case“, na neke neefikasnosti se gleda kao na prednost, a ne gubitak novca.

Cena je, naravno, i dalje ključna stvar, ali kvalitet proizvoda i dostupnost se sada smatraju važnijim. Kompanije takođe diverzifikuju svoju bazu dobavljača kako ne bi bile toliko zavisne od Kine (uz dodatnu korist od smanjenja emisije ugljen-dioksida). Američki igrači kao što su Walmart, Boeing i Ford su među onima koji se okreću lokacijama bliže njihovim matičnim tržištima, dok brojne kompanije iz Velike Britanije i kontinentalnog dela Evrope slede njihov primer.

• PROČITAJTE I: Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu – Globalna ekonomija na prekretnici

Ovakve promene bi barem trebalo da učine lance snabdevanja malo snažnijim u budućnosti, čak i ako to verovatno vodi i do viših cena. Istovremeno, vidimo napore da se predvide buduće krize. EU i SAD planiraju da razviju sistem za rano upozoravanje kako bi identifikovali buduće globalne poremećaje u lancima snabdevanja poluprovodnicima, koji su uticali na sve, od proizvodnje, preko automobila do konzola za video igrice. U širem smislu, nedavnim izveštajem iz Ujedinjenog kraljevstva poziva se vlada da uspostavi radnu grupu za otpornost, kao i da radi sa privredom na povećanju vidljivosti unutar lanaca snabdevanja.

Lanci snabdevanja prolaze kroz svoj najturbulentniji period u mnogo godina, ali učenje lekcija i prilagođavanje će, nadamo se, značiti da se u budućnosti najgore može izbeći.

Izvor: trans.info