Oko 2.400 firmi iz Srbije izvozilo CBAM robu u Evropsku uniju u 2023.

Srpske kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode poput aluminijuma, gvožđa/čelika, cementa, veštačkih đubriva, električne energije, vodonika imaju ubuduće obavezu da svoje partnere u Evropskoj uniji obaveštavaju o direktnim i indikretnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u te proizvode. Oko 2.400 privrednih društava iz Srbije je izvozilo takozvanu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) robu u EU tokom prošle godine, a od toga 1.400 je to radilo u poslednjem kvartalu 2023. godine. Ove brojke ne obuhvataju samo proizvođače, već i trgovce ili korisnike ovih roba, naveli su iz Privredne komore Srbije za Novu ekonomiju.

PKS ne raspolaže preciznim podacima koliko je kompanija iz Srbije poslalo svojim partnerima u EU izveštaje za prvi izveštajni period (četvrti kvartal 2023), jer je CBAM kao mehanizam i kreiran tako da bude prevashodno razmena podataka o ugrađenim emisijama između kompanija, izvoznika van EU i uvoznika sa sedištem u EU, pa u tom smislu, u ovom trenutku, ne postoji javno dostupan centralizovani nacionalni registar obveznika CBAM-a.

Prema podacima PKS, najveći broj obveznika čiji proizvodi podležu CBAM obavezama nalazi se u industriji aluminijuma, gvožđa i čelika (prema preliminarnim procenama više od 95 odsto), a zbog manjka resursa i nivoa pripremljenosti poseban izazov biće za mala i srednja privredna društva iz metalskog sektora – bilo da direktno plasiraju finalni proizvod na tržište EU ili je njihov proizvod jedna od karika u dobavlјačkom lancu finalnog proizvoda koji izvozi druga kompanija.

U PKS kažu da mnogi izvoznici nisu dobili nikakvo obaveštenje od svojih kupaca iz EU da je potrebno da im za četvrti kvartal 2023. godine dostave podatke o ugrađenim direktnim i indirektnim emisijama u proizvode koje izvoze, kao i o eventualnoj ceni već plaćenoj za ugrađene emisije u zemlji porekla.

Šta je CBAM?

Da bi sprečila potencijalno „curenje ugljenika“, odnosno rizik da evropski proizvođači presele svoju proizvodnju u zemlje u kojima se naplaćuju manji (ili nikakvi) porezi na ugljenik, ili da pak nesmetano uvoze konkurentne proizvode iz trećih zemalja na svoje unutrašnje tržište, EU je u maju prošle godine donela Uredbu o mehanizmu prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM Regulation) koja je na snagu stupila u oktobru iste godiine.

Uredba sadrži određene zahteve, koji se odnose na operatere instalacija-izvoznike i CBAM deklarante-uvoznike ove robe, o tome na koji način se vrši izračunavanje specifičnih ugrađenih emisija i šta treba da sadrži izveštaj koji podnosi CBAM deklarant. Inicijalni obuhvat CBAM pokriva uvoz robe iz šest sektora sa intenzivnim emisijama za koje se smatra da su izloženi većem riziku od „curenja ugljenika“ na carinsku teritoriju EU: električna energija, gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva, vodonik.

Pre nego što krene puna primena ovog propisa, određen je prelazni period koji je započeo 1. oktobra 2023. i trajaće do 31. decembra 2025. godine.  Puna promena uredbe krenuće 1. janaura 2026. godine.

Tri modela izveštavanja

Izveštaj koje srpske kompanije šalju svojim partnerima u Evropskoj uniji bi trebalo da sadrži količinu ukupnih ugrađenih emisija u proizvode koji se izvoze, a ona se kalkuliše ili meri po jedinice mase proizvoda, i potom uvećava proporcionalno količini izvezene robe.

– Važno je istaći da se ne računaju ili mere samo direktne emisije koje se generišu kroz sam proces proizvodnje, već i indirektne emisije emitovane tokom proizvodnje električne energije koja se koristi u procesu ili energije koja je iskorišćena za grejanje proizvodnog postrojenja – navodi Privredna komora.

Iz PKS ukazuju i da ne postoji metodologija koja je posebno propisana za kompanije iz Srbije, a koja se tiče načina izveštavanja,

Tokom prve godine implementacije, kompanije će imati izbor, do 31. decembra 2024, da izveštavaju na jedan od tri načina: potpuno izveštavanje po metodologiji EU, izveštavanje zasnovano na ekvivalentnim nacionalnim sistemima trećih zemalјa ili izveštavanje na osnovu referentnih (podrazumevanih) vrednosti, navodi PKS.

Sa druge strane, od 1. januara 2025. biće prihvaćena samo metodologija EU, pri čemu će se ugrađene emisije pratiti korišćenjem pristupa zasnovanog na proračunu ili pristupa zasnovanog na merenju, a koji se sastoji od kontinuiranog merenja koncentracije relevantnih gasova staklene bašte.

Kaznene mere za uvoznike koji ne prijave emisije

Kada se radi o potencijalni kaznenim merama, one su, kako navode iz PKS, predviđene za CBAM izveštajnog deklaranta – odnosno uvoznika robe u EU.

– Naime, CBAM deklarant koji ne bude ispunjavao svoju obavezu prijavljivanja ukupno uvezene količine CBAM robe, stvarnih ukupnih direktnih i indirektnih emisija ugrađenih u robi i ceni ugljenika koja je plaćena u zemlji proizvodnje, može da bude kažnjen iznosima od 10 do 50 evra po toni neprijavljenih emisija – navodi PKS.

Izvor: Nova ekonomija