Luka Brčko slabije poslovala zbog neuređenog plovnog puta Save
Luka Brčko je u drugoj polovini 2018. imala 20 odsto manje prihoda nego za prvih šest meseci prošle godine. Kažu da su prihodi opali za petinu zbog neplovnosti Save u tom periodu. U rukovodstvu Luke ističu da bi sve bilo drugačije da je plovni put uređen.
Poslovanje preduzeća koje se, uglavnom, zasniva na pretovaru, praktično, zavisi od vodostaja i vremenskih uslova. Problem godinama pokušava da se reši, prenosi capital.ba.
– Svi dosadašnji pokušaji da se to reši od strane Evropske i Svetske banke do sada nije nailazilo na razumevanje. Pa, evo i sada smo ponovo u razgovorima Svetske banke za kredit koji bi koristili za čišćenje plovnog puta reke Save. Međutim, to ide vrlo sporo – kaže Marinko Viljušić, direktor JP Luka Brčko.
Nešto optimističniji je gradonačelnik Brčko Distrikta. Siniša Milić kaže da bi, tokom ove godine, trebalo da se obave pripremne radnje a 2020. i da se krene sa uređenjem plovnog puta.
Podseća da je reč o velikom projektu u koji su uključene zemlje u slivu Save i da bi Brčko distriktu trebalo da pripadne 13,7 miliona evra od kojih bi deo išao i za luku.
– Deo projekata iz ovog kredita, ne kredita, više granta, reč je negde oko 80 odsto grantovskih sredstava, bi bio utrošen i za revitalizaciju luke. Kada govorite o revitalizaciji Luke govorimo o projektu Svetske banke koji je, evo, u pripremi i jedan projekat Evropske banke za obnovu i razvoj koji je BiH ratifikovala a koji je zastao pred institucijama Brčko distrikta koje su trebale da odobre subsidijarni ugovor. Taj problem još uviek nije okončan – kaže Siniša Milić, gradonačelnik Distrikta Brčko.
Dok se u institucijama Distrikta bore oko odobravanja ugovora, za to vreme se u Luci Brčko bore za opstanak.
Rešili su da prošire poslovanje. Pretovaraće i kontejnere sa robom koji će stizati iz luka Reka, Kopar i Ploče.
Trenutno pregovaraju sa klijentima ali i sa Upravom za indirektno oporezivanje BiH kako bi bilo omogućeno carinjenje te robe u Brčkom.
Projekat uređenja plovnog puta Save je označen kao kapitalni jer bi trebalo da poveća plovnost reke u dužini 500 kilometara što bi trebalo da omogući brži transport robe, poboljša ekonomski razvoj regije ali i omogući zaštitu životne sredine.
