Teretni vozovi dugački 740 metara: dobitna kombinacija ili nemoguća misija?
Iako su tokom proteklih nekoliko godina na holandskim i nemačkim prugama testirani vozovi dužine 740 metara, uvođenje se odvija sporo. Infrastrukturi je, jednostavno, potrebno više vremena da se prilagodi njihovoj upotrebi. Ipak, piše specijalizovani portal railfreight.com, obe zemelje spremne su da sada investiraju u razvoj dužih teretnih vozova i iskoriste prednosti ovakvih mogućnosti.
Pre nekoliko nedelja, nemačko savezno ministarstvo saobraćaja predstavilo je spisak finansijskih sporazuma u sektoru železnice tokom 2021. Među najzapaženijima je ulaganje od 52 miliona evra u projekat uređenja koloseka za teretne vozove dužine 740 metara, sa ciljem da nemačka železnička mreža konačno postane kompatibilna za korišćenje dužih vozova. Sledeći korak bio bi – pridobiti poverenje kupaca, piše ovaj portal.
Kapacitet železničkih pruga trenutno je najveći problem u uvođenju ovako dugih vozova,. Teretni vozovi saobraćaju relativno nižom brzinom od putničkih. Zbog toga, kada putnički vozovi koriste istu rutu kao i teretni, postoji potreba za preticanjem i izbegavanjem kašnjenja. U praksi to znači da teretni voz mora da pređe na drugi kolosek, kako bi ga brži putnički voz mogao da pretekne.
Ovaj process, jasno, odvija se na određenim segmentima pruge, gde uz pomoć skretnica vozovi menjaju koloseke. Za postupak preticanja su potrebne dve skretnice, jedna za silazak i druga za povratak na stazu. I tu leži glavna „caka“ u uvođenju dugačkih vozova: ako se ove dve skretnice nađu na udaljenosti od 750 metara jedna od druge, onda nema bezbednosnih problema za preticanje. Međutim, ako između njih bude manje prostora, tada je nemoguće promeniti traku.
Cilj investicija nemačke vlade tokom 2021. godina jeste da se ovakva situacija promeni, zahvaljujući modernizaciji određenih delova železničke mreže. Prema zvaničnom planu do 2030. godine, glavni preduslov je obezbediti više pruga za preticanje koje će istovremeno oslobađanjem kapaciteta olakšati sistematsku upotrebu dužih vozova. Na kraju, i vlada i kompanija DB Netz, koja upravlja železničkom infrastrukturom, prepoznaju da će duži teretni vozovi imati koristi za ekonomiju, železnički transport i životnu sredinu.
Kako? Prevoz će postati jeftiniji; biće više raspoloživih kapaciteta, a sa manje vozova emisija CO2 će se smanjiti.
Holandski eksperiment
Godine 2020, kompanija LTE Holandija je postala prvi železnički prevoznik koji je koristio vozove dužine 740 metara na prugama u toj zemlji, kao deo pilot programa. Sa svojim kupcem Contargo i u saradnji sa kompanijama koje upravljaju infrastrukturom ProRail i DB Netze, LTE je organizovao nedeljni voz između Holandije i Nemačke. Testiranje je u Nemačkoj prošlo uspešno i bez značajnih prepreka, ali je u Holandiji slučaj bio malo drugačiji. Zbog manjeg broja kompatibilnih koloseka i nedovoljne infrastrukture za duže vozove u određenim termimalima, bilo je nekih problema – koji su, na sreću, brzo i lako rešeni, te je uprkos poteškoćama jednogodišnji testni period ocenjen veoma pozitivno.
Zahvaljujući tome, kompanija je uspela da dobija dozvolju za upravljanje dužim vozovima tokom 2021. godine. Međutim, frekvencija voza od 740 metara neće biti ista kao prošle godine – budući da neće saobraćati nedeljno, a sa druge strane – kompanija organizuje 5 vozova Holandija-Nemačka svake nedelje, i to dužih od 600 metara.
Slučaj LTE predstavlja dobar primer kako bi mogućnost vožnje dužih vozova nego obično mogla da ide u korist železničkih prevoznika ukidanjem ograničenja kapaciteta vozova.
Voz ne mora biti dugačak 740 metara na svakom putovanju. Međutim, može prilagoditi broj vagona na osnovu potražnje kupaca. Da li i kupci razmišljaju na isti način?
Nedostatak pouzdanosti
Kao najveći problem ovog pilot projekta i daljeg razvoja vozova dugačkih 740 metara, navodi se: nedostatak poverenja kupaca.
Budući da infrastruktura još nije spremna, duži vozovi na prugama mogu da izazovu probleme sa kapacitetom i određena kašnjenja. Zbog svega toga, iako imaju priliku da prevezu više vagona, kupci i dalje izbegavaju da rezervišu duže vozove.
Njihova zabrinutost uopše nije bez razloga – ukoliko bi se, na primer, još 3 ili 4 prevoznika odlučila za ovakvo rešenje, pod trenutnim uslovima koje infrastruktura pruža, i nemačka i holandska mreža suočile bi se sa velikim problemima, piše railfreight.com.
Investicije i saradnja
Šta se može učiniti sa uslugom koja ima ogroman potencijal za sve uključene strane, ali koja izgleda ne može da uspe?
Hans-Villem Vroon, direktor kompanije RailGood i Jolanda Plomp, generalna direktorka LTE Holandija navode da je jedini put ulaganje u infrastrukturu i saradnja.
Razvoj mreže i nadogradnja jedini je način da se vozovi dužine 740 metara uvedu na tržište i dobro iskoriste – svaki drugi scenario doneo bi više problema nego rešenja, navodi Vroon.
Značaj saradnje kompanija koje upravljaju infrastrukturom, razmena znanja i dobrih primera, veoma je veliki. Budući da je 2021. evropska godina železnice, „rad na dužim vozovima na prugama jedan je od najboljih načina da se to proslavi“, smatra direktorka kompanije LTE.
Izvor: railfreight.com
