EKSKLUZIVNO: Svi detalji za IZVOZ kukuruza u KINU
Srbija je među deset najvećih svetskih izvoznika kukuruza, a u 2020. godini postavljen je istorijski rekord: ukupno 3.637.973 tone. Odnedavno, za naš kukuruz otvorena su vrata i jednog od najvećih kupaca na svetu – potpisivanjem fitosanitarnih protokla početkom februara, našoj zemlji omogućen je izvoz kukuruza u Kinu.
Na koje načine će se ta mogućnost odraziti na proizvođače, skladištare i trgovce, kolike količine bismo mogli da plasiramo, koji specifični uslovi će morati da budu ispunjeni i koliko je izvozna logistika spremna da podrži izlazak na ovo tržište? O ovim važnim pitanjima, razgovarali smo sa direktorkom Udruženja Žita Srbije Sunčicom Savović.
– Za Srbiju je veoma bitno da ispunjavamo kineske fitosanitarne uslove i da se naš kukuruz može pojaviti na njihovom tržištu. Otvoreno tržište Kine znači povećanje konkurentnosti na svetskom tržištu, što će nam omogućiti da lakše dolazimo do kupaca, a samim tim i postižemo bolju cenu – navodi naša sagovornica.
Korist od ove mogućnosti posredno će imati svi proizvođači kukuruza u Srbiji, ali kako Kinezi kupuju lotove najčešće u količini od 50.000 tona, malim proizvođačima i malim izvoznicima je u startu onemogućeno da direktno ponude robu.
Ipak, preko organizovanog otkupa na terenu i organizovanog izvoza, naš kukuruz će završiti na tržištu Kine, a korist od toga imaće svi u lancu: od proizvođača, preko skladištara do trgovaca.
Najrealnije očekivanje je da bi izvoz kukuruza u Kinu mogao da počne sa pristizanjem novog roda, ako se ispune svi uslovi iz potpisanog protokola: ukoliko do početka oktobra 2021. Ministarstvo poljoprivrede uspešno izvrši proces registracije silosa u kojima će kukuruz namenjen izvozu u Kinu biti skladišten, kao i kompanija-izvoznika koje će ovu žitaricu plasirati u Kinu.
– Računamo na odličnu saradnju koju Udruženje Žita Srbije ima sa Ministarstvom i nadamo se da će činjenica da je fokus svih proizvođača i izvoznika kukuruza isključivo na izvozu kukuruza u Kinu pomoći da se ove procedure završe u najkraćem mogućem roku – ističe Sunčica Savović.
Prošle ekonomske godine za kukuruz (1. oktobar 2019. – 30. septembar 2020) izvezli smo rekordnih 3 miliona i 50.000 tona kukuruza, a kalendarske 2020. godine postavili smo istorijski rekord, sa izvezenih 3.637.973 tone. I ove ekonomske godine imamo najmanje toliko kukuruza za izvoz, sa tom razlikom što je tempo izvoza brži u odnosu na isti period godinu dana ranije, navodi naša sagovornica.
Sada je na redu setva tokom aprila, koja bi kao i prošle godine trebalo da bude na milion hektara. To će uz uobičajene vremenske uslove, značiti rod od najmanje 7,5, a očekivano i preko 8 miliona tona kukuruza u ekonomskoj 2021/2022. Sa prosečnom domaćom potrošnjom, računa se na oko 3 miliona tona kukuruza za izvoz.
Kineski uvoz kukuruza tokom protekle tri ekonomske godine ubrzano raste i trenutne procene su da će do oktobra ove godine kupiti preko 17 miliona tona. Nesumnjivo je da će tražnja ove zemlje, koja je među 10 najvećih svetskih uvoznika kukuruza, i u ekonomskoj 2021/22 biti najmanje na tolikom nivou, navodi direktorka Udruženja Žita Srbije.
Koliki udeo će u u toj količini činiti srpski kukuruz zavisiće od momenta kada ćemo moći da ga ponudimo kineskim kupcima, a zatim i od konkurentnosti naše cene u odnosu na ostale prodavce u Crnomorskom regionu.
Kukuruz je, kao i ostale žitarice i uljarice, berzanska roba što znači da se njegova cena formira na svetskim berzama, a cene na našem domaćem i izvoznom tržištu je prate. Kupci kukuruza iz Kine, kao i svi ostali učesnici na svetskom tržištu prate berzanske cene i očekuju da će cene kukuruza, zbog pojave Srbije kao novog prodavca u Crnomorskom regionu, biti niže.
– Istovremeno, sa druge strane, mi očekujemo da zbog otvorenog tržišta jednog velikog kupca kao što je Kina postignemo bolje cene nego što smo imali do sada, a kako će se situacija zaista razvijati zavisi isključivo od ponude i tražnje u datom trenutku, navodi sagovornica PlutonLogistics.
Izvozna logistika
Govoreći o tome koliko su, sa stanovišta izvozne logistike, ispunjeni preduslovi za uspešan izlazak na kinesko tržište, direktorka Žita Srbije ističe da je naš osnovni problem što nemamo svoj silos u morskoj luci.
– Sada se najbolje vidi koliko je vizionarski bio potez kompanije East Point koja je, svojevremeno, u svom vlasništvu imala najveći broj plovila na Dunavu i silos u rumunskoj luci Konstanca, koja je od ključne važnosti i danas za izvoz srpskih žitarica. Da smo to zadržali, odnosno da su i rečna plovila na Dunavu i silos u crnomorskoj luci Konstanca ostali u vlasništvu srpske kompanije, sada se uopšte ne bi postavljalo pitanje isporuke našeg kukuruza na najdalje svetske destinacije – navodi.
Roba do Kine stiže utovarena na panamax-e, a do Konstance rečnim baržama i u vezi sa pomenutim ostaje pitanje koje treba da se razjasni: da li će silos, ili silosi, u Konstanci morati da bude registrovan za pretovar srpskog kukuruza namenjenog izvozu u Kinu kod kineske strane, jer Rumunija nema potpisan protokol sa Kinom za izvoz kukuruza na kinesko tržište.
Strogi zahtevi
Izvoz za Kinu je specifičan, a prema potpisanom protokolu, kineska strana za početak mora da izda uvozne dozvole svojim kompanijama zainteresovanim za uvoz kukuruza iz Srbije, pre potpisivanja trgovinskih ugovora. Od našeg Ministarstva poljoprivrede očekuje se da registruje listu izvoznih kompanija i da registruje silose u kojima će kukuruz namenjen izvozu u Kinu biti uskladišten, pojašnjava direktorka Udruženja Žita Srbije.
Kukuruz koji se izvozi u Kinu mora da bude u skladu sa zahtevima fitosanitarnih zakona, propisa i nacionalnih standarda Kine koji se tiču uvoza, i mora biti slobodan od živih štetočina, naročito karantinskih. Ne sme se namerno dodavati ili mešati sa ostalim žitaricama i nečistoćama. Kukuruz koji se izvozi u Kinu ulazi preko određenih kineskih luka i prerađuje se u određenim objektima; njegovo rukovanje, transport, skladištenje i prerada moraju biti u skladu sa odgovarajućim fitosanitarnim zahtevima Kine; taj kukuruz ne može direktno ući na tržište bez prerade.
Detaljne informacije o tome kakve obaveze Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u pravcu provere, istraživanja, nadgledanja i izveštavanja, ima prema potpisanom Protokolu, a koje su obaveze kineske strane, pročitajte OVDE.
Aktivnosti Udruženja Žita Srbije u saradnji sa UN FAO i EBRD
– Uvek kada govorimo o potpisanom Sporazumu sa Kinom za izvoz srpskog kukuruza prvo moram spomenuti dobru saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede koja je doprinela njegovom zaključenju, kao i doprinos i podršku UN FAO i EBRD koju smo imali i imamo, kada je u pitanju otvaranje novih tržišta za srpske proizvode, u okviru projekata na kojima uspešno sarađujemo prethodne 4 godine – ističe direktorka Udruženja Žita Srbije.
Kada je reč o drugim aktivnostima Udruženja u proteklom periodu, veoma je značajno pomenuti projekat „Smernice za rad silosa i mlinova u uslovima pandemije COVID-19“ u zajedničkoj saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, čije je trajanje produženo i na 2021. godinu.
U okviru ovog projekta, Udruženje je od žetve pšenice prethodne godine uspešno sprovelo edukaciju u vezi sa postupanjem u slučaju pojave COVID-19 u silosima i mlinovima i preventive, kako do iste ne bi došlo. Edukacija je podrazumevala obuku, kao i izradu i distribuciju smernica u elektronskom i štampanom obliku.
Takođe, u okviru nastavka pomenutog projekta ove godine je planirana organizacija radionice, okruglog stola ili jednodnevne konferencije, u zavisnosti od okolnosti, u svrhu informisanja i edukacije učesnika u žitarskom sektoru na temu uticaja pandemije COVID-19 i njenih posledica na žitarski sektor. U elektronskom obliku, Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19, mogu se preuzeti sa sajta Udruženja, gde je moguće pronaći i koristan propratni video materijal.
