Hrvatska, Bugarska i Rumunija postaju deo Šengen zone – šta će to doneti prevoznicima?
Evropska komisija objavila je 16. novembra da su Bugarska, Hrvatska i Rumunija spremne da budu primljene u Šengen zonu, kako bi se omogućilo putovanje između tih zemalja i većine Evrope bez graničnih kontrola. Zona Šengena bi se time proširila na 29 država.
Izvršno telo Evropske unije zatražilo je od Saveta EU da bez daljeg odlaganja donese potrebne odluke za prihvatanje tri istočnoevropske zemlje u područje slobodnog kretanja – Šengen zonu.
Šengenski prostor trenutno obuhvata 26 članica – 22 države članice Evropske unije, kao i Island, Norvešku, Švajcarsku i Lihtenštajn.
Trenutno pet članica EU – Bugarska, Hrvatska, Kipar, Irska i Rumunija, nisu članice Šengen zone i stoga ne mogu izdavati vize za celo područje. Zahtevi za vizu su slični, ali viza važi samo za zemlju koja je izdala. S druge strane, Island, Norveška i Švajcarska nisu članice EU, ali su članice Šengen zone, tako da mogu izdavati vize za celo područje.
Bugarska i Rumunija završile su proces procene 2011. Savet je u decembru 2021. potvrdio da je Hrvatska, koja je 2013. postala članica EU, ispunila uslove za pristupanje Šengenu.
– Iako su tri zemlje već delimično vezane Šengenskim pravilima, unutrašnje granične kontrole sa ovim državama članicama nisu ukinute i stoga one ne uživaju pune pogodnosti koje dolaze iz pripadanja Šengenskom prostoru, bez kontrole unutrašnjih granica – navodi se u saopštenju Komisije.
Telo EU dodaje da bi prošireno područje bez kontrole unutrašnjih granica učinilo Evropu bezbednijom, eliminisanjem vremena izgubljenog na granicama, a takođe bi olakšalo i poslovne kontakte.
Bugarska i Rumunija su uspostavile snažno upravljanje granicom sa efikasnim nadzorom granice i sistematskim graničnim kontrolama i obe zemlje su uspešno završile proces Šengenske evaluacije 2011. Savet je priznao završetak procesa evaluacije u dva odvojena zaključka, ali više od 11 godina nije doneo nijednu odluku o ukidanju unutrašnjih granica.
U oktobru 2022. godine, međutim, Bugarska i Rumunija su dokazale da ne samo da su nastavile sa primenom novih pravila i alata, već su i značajno „ojačale ukupnu primenu Šengenske arhitekture u svim njenim dimenzijama“, navodi EK. Štaviše, pokazalo se da ove dve zemlje imaju uzorne rezultate u primeni Šengenskih pravila, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Kada je reč o Hrvatskoj, Savet EU je u decembru 2021. potvrdio da je ta zemlja ispuznila uslove potrebne za pridruživanje Šengenskom prostoru bez kontrole unutrašnjih granica. Proces evaluacije se odvijao od 2016. do 2020. godine. Obuhvatao je i (uspešnu) ciljanu verifikacionu posetu 2020, kako bi se verifikovalo sprovođenje akcija u upravljanju spoljnim granicama.
Pošto su tri zemlje uspešno ispunile sve uslove, Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove glasaće o punom učešću Bugarske, Rumunije i Hrvatske u Šengenskom prostoru bez kontrole unutrašnjih granica 8. decembra.
Ako se tri zemlje zaista pridruže šengenskom prostoru, to će biti veliki podsticaj međunarodnim prevoznicima koji se nalaze u tim zemljama. Neki od najdužih redova kamiona u Evropi često se formiraju na granicama tri zemlje Šengena, a pristupanje Šengenskoj zoni bi dramatično smanjilo problem, piše trans.info.
