„Kamioni na granicama u proseku po 10 sati“ – Privreda regiona traži HITNE mere Evropske komisije
Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je na sednici u Mostaru inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK), da nacionalne vlade i Evropska komisija donesu hitne mere usmerene na ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku 10 časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.
Zbog toga se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku autoputa, što utiče na sveukupnu bezbednost, kao i protok putničkog saobraćaja, dodaje se.
Ovakvi vremenski gubici stvaraju velike finansijske troškove kompanijama, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.
– Zbog nemogućnosti planiranja vremena provedenih na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamike proizvodnje – rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS.
Kako ističe, cilj usvojene incijative je jačanje sigurnosti, stvaranje pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanje interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze, ključne za ekonomski i društveni razvoj regiona.
– Poboljšanje železničke infrastrukture omogućilo bi vraćanje većeg obima robe na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze. Takođe, to bi značajno smanjilo zagađenje koje dolazi od drumskog saobraćaja, dodao je Radovanović.
Predugo zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima čini transportni sektor Jadransko-jonskog regiona manje konkurentnim i podjednako negativno utiče na privrednike iz zemalja članica EU i Zapadnog Balkana koji koriste Panevropski koridor 10, i veze sa transevropskom mrežom saobraćajnica: Mediteranski i koridor Baltičko more – Jadransko more. Ovaj pravac predstavlja najkraću i najpogodniju rutu za transport robe za sve države Evrope i Bliskog istoka, dodaje seu saopštenju PKS.
Podaci Svetske banke ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU.
Okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je 5 evra po satu, što dovodi do podatka o gubitku od 130 miliona evra godišnje.
Troškovi za sve kompanije koje učestvuju u lancima snabdevanja su i znatno veći, kada se u ovu kalkulaciju uračunaju dodatni gubici – „skladištenje na točkovima“, penali zbog kašnjenja u isporukama robe i drugi .
Ukoliko bi se prosečno vreme za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za 3% u srednjem roku, a dodatni rast mogle bi da ostvare i pojedine članice Evropske unije usled povećanja trgovinske razmene, pokazuje izveštaj Svetske banke iz juna 2023. godine.
Forum Jadransko-jonskih privrednih komora je poslovna asocijacija osnovana 2001. godine, kao sastavni deo Jadransko-jonske inicijative koja danas ima devet zemalja članica: Albanija, BiH, Grčka, Italija, Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Forum broji 45 članica – privrednih komora i drugih javnih i privatnih institucija, a Hrvatska do kraja maja predsedava.
Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju. Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22% više nego godinu ranije, dodaje se u saopštenju.
