Manje smo trgovali sa inostranstvom od početka godine: blagi rast izvoza, uvoz smanjen

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri kvartala ove godine iznosila je 48.704 miliona evra, što je za 1,3% manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, a kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Rusija i Turska.

Izvoz robe imao je vrednost od 21.503,3 miliona evra, što je rast od 5,6% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 27.201,5 miliona, što predstavlja smanjenje od 6,1% u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 5.698,2 miliona evra, što je smanjenje od 33,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,1%), dok je najveće učešće u uvozu Srbije imao Beogradski region (42,9%). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima i dalje imamo značajan suficit u razmeni: izvoz iznosi 3.349,4 miliona evra, a uvoz 1.257,7 miliona evra (suficit je 2.091,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 266,3%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,0% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8%.

Kompletan izveštaj RZS možete pogledati OVDE. 

U septembru manji i uvoz i izvoz u odnosu na isti mesec lane

U septembru ove godine zabeležen pad izvoza od 5,7% i smanjenje uvoza od 10,5% u odnosu na isti mesec prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 2402,6 miliona evra, a uvoz je iznosio 2975,2 miliona evra.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove; drugo mesto pripada izvozu električne energije; na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata. Sledi izvoz rafinisanog bakra, a poslednje mesto u TOP pet pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju, na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa. Sledi uvoz električne energije i uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V.

RZS od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.

Foto: Pixabay, ilustracija