Pomorski transport pred velikim izazovima – Da li nas očekuju dodatni troškovi na logističkom horizontu?

Prilike na tržištu nakon post-pandemijske krize i dalje donose velike izazove za industriju kontejnerskog transporta, koja mora da se prilagodi značajnom padu tražnje. Kraj godine ipak daje određene pozitivne naznake, jer je usled Kineske Nove godine i prazničnog perioda koji nas očekuje broj slobodnih mesta na brodovima sve manji, zbog čega bi cene pomorskog transporta mogle da porastu.

Bez obzira na ove pozitivne prognoze, ne treba zaboraviti da se pomorski transport u 2023. godini suočio sa nizom dešavanja i izazova, koji će i dalje oblikovati njegovu budućnost.

Značajno povećanje broja velikih kontejnerskih brodova u naredne dve godine biće izazov samo po sebi. Allianz Global, u svom Godišnjem izveštaju o transportu i bezbednosti, upozorava da će ovo povećanje kapaciteta verovatno rezultirati većim gubicima. Povećanje broja velikih brodova takođe bi moglo da doprinese razvoju problema poput blokada luka.

Iako je, statistički gledano, u 2022. godini zabeležen pad količine izgubljenog tereta (za 36%), 2023. godina donela je ponovna pogoršanja na tom planu. U izveštaju Allianz Global navodi se da su požari i eksplozije identifikovane kao glavni uzrok gubitaka na moru.

Pomorska industrija suočava se tokom poslednjih sedmica i sa nizom konkretnih opasnosti. Skorašnji kvar upravljača na brodu ONE Orpheus koji je doveo do sudara sa plutajućim mostom El-Mansi u Sueckom kanalu, jedna je od njih.

Nadalje, geopolitičke tenzije i napadi u Crvenom moru porasli su od početka sukoba Izrael-Hamas, posebno za trgovačko brodarstvo za koje se veruje da je povezano sa Izraelom. Nedavni incidenti kao što je napad dronom na OOCL zakupljeni kontejnerski brod broj 9, koji nije imao povezanost sa Izraelom, ukazuju da su potencijalno ugroženi i drugi brodovi.

Ovakvi incidenti utiču na tržište i navigaciju brodova, kao i na strategije kompanija poput Maerska i MSC-a da obilaze Afriku izbegavajući Suec. Alphaliner je u svom nedeljnom izveštaju naveo da je do 4. decembra još 12 kontejnerskih brodova skrenulo sa rute kroz Suecki kanal na mnogo duži put preko Rta dobre nade. Očekuje se da će još brodova pratiti njihov primer.

Crveno more je super-autoput do Sueckog kanala, jer 50-60 brodova prolazi kroz kanal svakog dana (to je 19.000 brodova godišnje), uključujući oko 30% svetskog kontejnerskog saobraćaja. Ukoliko kompanije zaista promene rute to će produžiti tranzitno vreme i do 20 dana što može postaviti potpuno nova „pravila“, ali i troškove poslovanja za sve one koji imaju potrebu za ovakvim transportom.

Iz kompanije cargo-partner sa nama dele šta mogu biti koraci predostrožnosti u ovakvim situacijama. Direktor prodaje i razvoja Nebojša Đekić podseća da, pre svega, svaka kompanija treba da izabere pouzdanog partnera kome će poveriti svoj transport.

– To nije važno samo za korisnike, već i za nas logističare. Iako posedujemo veoma snažnu sopstvenu globalnu mrežu, poslovanje podrazumeva saradnju i sa drugim učesnicima u lancu sabdevanja, stoga u našoj kompaniji stavljamo poseban akcenat na odabir saradnika i pouzdanost njihovog rada – naglašava Đekić, dodajući da cargo-partner prati potrebe svojih klijenata i razvija nove servisa kad god je to moguće.

– Sa druge strane eksterni faktori poput geopolitičkih dešavanja i prirodnih nepogoda izvan su naše moći, zbog čega našim klijentima posebno savetujemo uslugu osiguranja tereta u slučaju rizika – pojašnjava Đekić.

Ovo osiguranje ne pokriva samo štetu/gubitak u vezi sa robom, već je takođe primenljivo u slučajevima generalne havarije („Havarie Grosse“ – ako je brod sa svojim teretom u nevolji na moru ili je ugrožen požarom ili udarom groma i spašen je zajedno sa svojim teretom, onda se trošak navedenog spasavanja broda i tereta proporcionalno deli između vlasnika robe i broda, šak i ako roba stigne neoštećena).

Pored svega pomenutog, potreba za dekarbonizacijom sektora pomorskog transporta postaje sve urgentnija s obzirom na rast emisija gasova staklene bašte u toj industriji tokom poslednje decenije. Dodatno, zastarela svetska flota pridodaje kompleksnost ovom izazovu, sa značajnim brojem brodova starijih od 15 godina koji zahtevaju ili prevelike investicije za modernizaciju ili su previše mladi da bi se jednostavno otpisali.

Činjenica je da je pomorski sektor pod velikim pritiskom, budući da istovremeno mora da brine o dekarbonizaciji, potrebom za modernizacijom flote, sigurnosnim pitanjima i prekomorskim rutama koje se redefinišu kako bi se izbegli rizici na putevima. Zbog toga su mu neophodne temeljne promene i velike investicije, kako bi se prilagodio novim uslovima na tržištu.

Foto: cargo-partner Srbija