„Potpuna autonomija brodova još daleko, AI će poboljšati sigurnost plovidbe“
Napretkom tehnologije i pomorska industrija nalazi se pred izazovom autonomije brodova. Povećanje sigurnosti, smanjenje troškova i rešenje za nedostatak radne snage, samo su neke od teza koje se provlače kroz ovu temu.
Predviđanja su da će na početku, kada prvi autonomni brodovi krenu na duža putovanja, ljudska posada nadgledati operacije. Nadalje, plan je da se s vremenom razvije potpuno autonomni sistem koji će omogućiti plovidbu bez posade i kapetana i u kome će kompjuteri i veštačka inteligencija potpuno preuzeti kontrolu.
No, da li je sve to baš toliko opravdano, izvodljivo, etički i potrebno, raspravljalo se na predavanju “MASS – Maritime Autonomus Surface Ships” na Pomorskom fakultetu u Splitu prošlog petka, u organizaciji Hrvatskog udruženja pomorskih kapetala i Udruženja pomorskih kapetana Split, piše Otvoreno more.
– Iako su neki koraci već napravljeni, ostaje pitanje kada će sve to zaista zaživeti. Danas plove autonomni brodovi, no reč je o malim teretnim brodovima u fjordovima u Norveškoj, koji plove na jako kratkim relacijama. Morate imati na umu da pogon na baterije ne može na duge rute. Na primer, kod nas takav brod ne bi mogao ni izaći iz Jadrana – smatra kapetan Sanjin Dumanić.
– Puno je tu pitanja, od legislative do prakse. Recimo, primer putničkog broda: ako jednog dana pustite da automat vozi jedan putnički brod s 8, 9 hiljada putnika, ko će preuzeti odgovornost za sigurnost tih ljudi i plovidbe? – dodaje.
Ono što je realno je da tehnologija napreduje i time se događa unapređenje sigurnosti. Iako će brod biti sposoban da neke aktivnosti obavlja sam i dalje će biti posade na njemu. Studenti koji sada uče o autonomnim brodovima jednog dana će zasigurno imati priliku da rade neke poslove povezane sa automatizacijom, ali ljudski faktor će i dalje biti ključ svega – smatra Dumanić.
Dekan Pomorskog fakulteta Pero Vidan istakao je da je ta visokoškolska ustanova, idući u korak sa vremenom, uvrstila u program nove studijske programe koji se odnose na pitanja autonomije brodova, posebno po pitanju sigurnosti, ali i on smatra kako je ljudska posada nezamenjiva. Svaki napredak tehnologije treba iskoristiti kao pomoć, ističe.
Marinko Popović iz Hrvatskog registra brodova upoznao je učesnike predavanja s razvojem legislative oko autonomnih brodova.
Propisi su još u radnoj fazi, a plan je da stupe na snagu 2028. godine kada će se odnositi na teretne autonomne brodove u međunarodnoj plovidbi, i to ukoliko budu uopšte osposobljeni za to, nipošto za putničke, rekao je Popović.
Da će automatizacija poboljšati sigurnost plovidbe, slaže se i kapetan Damir Lakoš iz zagrebačkog udruženja kapetana.
– Daleko smo mi od priče oko potpune autonomije brodova, ali o višem stepenu automatizacije možemo pričati, jer se već ugrađuje dodatna oprema, te senzori na brodovima koji će poboljšati sigurnost plovidbe. Svakako, razdvojio bih pojam autonomnog broda i broda bez posade – istakao je Lakoš.
Govoreći o lokalnim projektima, učesnici su istakli da je na Fakultetu elektrotehnike i računarstva Đula Nađ zajedno s kolegama već predstavio inovaciju „Autonomni katamaran za marikulturu“ i osvojio nagradu svetske organizacije za intelektualno vlasništvo (WIPO) za najbolju međunarodnu inovaciju sajma.
FER je pre dve godine učestvovao i u međunarodnom podvodnom eksperimentu „Podvodna komunikacija na daljinu – od Novog Zelanda do Hrvatske“ kada je testirana novozelandska ronilačka rukavica za komunikaciju s hrvatskim autonomnim podvodnim vozilom (engl. Autonomous Underwater Vehicle, AUV).
