Branko Petković, Kombinovani prevoz – Predstoje nam velike investicije i širenje u regionu

Veliko ime srpske železnice nedavno je otpočelo novu etapu razvoja, ne samo značajnim investicijama i planovima, već i idejom da uvođenjem profesionalnog menadžmenta ucrta put transformacije za koji se malo koje porodično preduzeće u Srbiji opredelilo.

Kombinovani prevoz je osnovao, sada već davne 1990. godine, pasionirani železničar Stojan Petković – otac Branka i Ivana Petkovića, današnjih akcionara. Prva lokomotiva kupljena je 1999, a Kombinovani prevoz je nakon usvajanja prvog Zakona o železnici i osnivanja Direkcije za železnice bio prva firma koja je dobila sertifikat o bezbednosti i licencu za prevoz robe 2007. godine. Nakon toga, usledila je „borba sa vetrenjačama“ za izlazak na prugu, koja se završila uspehom i otvaranjem vrata za korak koji je u tom trenutku u Evropi uveliko bio sadašnjost a u Srbiji – revolucionaran.

O ambicijama u regionu, investicijama, ali i dešavanjima u celokupnoj železničkoj industriji, portal PlutonLogistics imao je priliku da ekskluzivno razgovara sa Brankom Petkovićem.

PL: Kako je tekao proces izlaska prvog privatnog železničkog operatera na srpske pruge?

– 2016. je priblližavanjem i potrebom da se otvore određena EU poglavlja, stigla inicijativa iz nadležnog ministarstva da bi, bez obzira na to što ne postoji ugovor o pristupu, trebalo da se pokaže da i mi idemo ka tome i imamo privatnog prevoznika. U junu te godine obavili smo prvu lokomotivsku vožnju – dve lokomotive od Kragujevca do Lapova i nazad, a ona je bila prikazana u medijima, Evrpskoj komisiji, Komisiji za pridruživanje… Nakon toga, kada smo izašli na prugu, proces više nije bio reverzibilan.

Bilo je potrebno još 9 meseci, da se ustanovi sistem upravljanja bezbednosti, da se usaglasi i da produžimo sertifikat.

Kada je prazan voz krenuo iz Vršca do šećerane u Kovačici, a potom natovaren nazad, to nije bila samo velika prekretnica u našem poslovanju, već i u istoriji srpske železnice. Jedna suštinska promena sistema i koncepta. Železnica je do tada praktično bila jedan potpuno zatvoren sistem, sa svojim ispitnim telima, komisijama, kontrolom, sebi usmeren i sebi dovoljan… Kada to znate, jasno da je trenutak našeg prvog voza bio revolucionaran za srpsku železnicu.

PL: Kako danas izgleda lična karta preduzeća Kombinovani prevoz?

– Kombinovani prevoz na današnji dan zapošljava 160 ljudi: 113 je zaposleno kao izvršno osoblje na terenu – mašinovođe, manevristi, pregledači itd., imamo 14 dispečera koji planiraju i prate saobraćaj 24/7, kao i 15 mehaničara u službi održavanja. Svega 18 zaposlenih je u administraciji, uključujući i menadžment.

Vozni park raspolaže sa 17 dizel lokomotiva u sopstvenom vlasništvu, kao i 3 elektro – 2 Bombardier Traxx AC2 u zakupu i jednom elektro- 441 u vlasništvu. Takođe, u službi saobraćaja imamo i preko 30 drumskih vozila – to su vozila za prevoz osoblja, kombiji za mobilne službe servisnih timova, cisterna za gorivo…

Jedini smo privatni železnički prevoznik u Srbiji koje poseduje sertifikat za održavanje sopstvenih vučnih sredstava i za vršenje tehničkih pregleda. Iznajmljujemo prostor u Šinvozu gde samostalno obavljamo redovno održavanje, kao i vanredne opravke do određenog obima, što je velika komparativna prednost.

PL: Sa kojim kompanijama sarađujete?

– Ponosni smo na to što smo uspeli da diversifikujemo svoje poslovanje na širok portoflijo klijenata, kojima nudimo usluge na kompletnoj mreži pruga Republike Srbije. Počev od onih imaju 1-2 voza godišnje, na primer Rail Adventure – za koga smo prevezli Stadler KISS voz, pa do našeg najvećeg klijenta Trans Cargo Logistics sa kojim imamo oko 500 pari vozova godišnje, praktično trećinu ukupnog broja.

Radimo sa direktnim kupcima, kao što su Fiat i HBIS, sa domaćim špediterima i organizatorima prevoza – TCL, Standard Logistics, Milšped, Eurolog, Lokomotiva, Panšped.., kao i sa stranim organizatorima prevoza – VTG, Ferest Logistics, DB Cargo, Interfracht…

Ako govorimo o robi, prevozimo od osnovnih sirovina, kao što je zgura iz Železare, preko prostih proizvoda poput gvožđa, limova, veštačkog đurbiva, žitarica, preko nafnih derivata pa sve do kontejnera i delova za automobilsku industriju, pa i gotovih automobila. Prevozimo, na primer, Ford-ove automobile iz Krajove za Veneciju.

PL: Kombinovani prevoz se dosada svake godine nalazio na našoj Listi najuspešnijih preduzeća u oblasti transporta tereta. Šta kažu brojevi za 2021?

– Nastavili smo da beležimo konstantan rast količina prevezene robe, pa posledično i prihoda. Evo i primera: u 2020. smo prevezli 2.128 vozova i u njima 1,1 milion neto tona robe i ostvarili prihod oko 7 miliona evra, a 2021. godine 2.707 vozova sa 1,4 miliona tona robe, uz ostvareni prihod od oko 8,5 miliona evra.

PL: Na početku smo nove godine, kada se obično govori o konkretnim planovima, ali mislim da je ovo dobar trenutak i da pričamo o dugoročnoj strategiji. Dokle u ovom trenutku sežu vidici i kako vidite budućnost?

– Pre nego što konkretno odgovorim na ovo pitanje, moram da kažem još nekoliko stvari koje se ne tiču samo preduzeća Kombinovani prevoz, već srpske železnice u celini. Uopšte ne treba biti vizonar, treba samo da pogledamo preko granica gde je železnica daleko odmakla u svojim reformama. Dakle – pogledati u komšiluk i pratiti uspešne.

Takođe, smatram da je budućnost u regionalnoj saradnji, brisanju granica i sinergiji operatera.

Bez obzira na to što možemo da se posmatramo kao konkurencija, sinergija železničkih preduzeća – kao takmaca drumu i brodskom prevozu – mora da postoji.

Mi železničari smo danas daleko iza drumskog i brodskog lobija i susrećemo se sa mnogobrojnim paradoksima. Železnica se promoviše kao zeleni vid prevoza i neprestano se govori o važnosti prelaska na prugu radi smanjenja zagađenja, gužvi itd., a istvoremeno nemamo povraćaj akcize na goriva, dok ga drumski prevoznici imaju. Tu je, nadalje, i cena električne energije i još mnogo važnih pitanja koja su u suprotnosti sa stavovima i javnosti i nadležnih da železnicu treba više angažovati i učiniti je prihvatljivijom i konkurentnijom. Operateri definitivno moraju da sarađuju.

PL: A kada govorimo konkretno?

– U našoj strategiji su pre svega dve važne stavke. Prva je regionalni pristup – u tom pravcu smo i otvorili firmu Kombinovani prevoz Podgorica u Crnoj Gori, dobili licencu i upravo radimo na sertifikatu o bezbednosti, a druga projekat remotorizacije.

Osnovna stvar na tom putu je interno unapređenje procesa i strukture preduzeća. Rast i razvoj Kombinovanog prevoza nije dalje moguć bez profesionalnog menadžmenta i zbog toga smo se odlučili da otpočnemo proces transformacije iz jedne porodične firme u smeru korporativne strukture. Taj put predvodiće generalni direktor Goran Dokić, sa svojim timom.

PL: Recite nam nešto više o projektu remotorizacije.

– Započeli smo projekat kompleksne modernizacije naših dizel lokomotiva serije 647 i plan je da svih deset podignemo na viši nivo kvaliteta. Nije reč samo o remotorizaciji, odnosno zameni dizel motora, već kompleksnoj modernizaciji i elektro opreme, vazdušnog sistema, kontrole, upravljanja… Projekat će biti spoveden u preduzeću SŽ Vit – ćerki firmi Slovenačkih železnica, koja je upravo završila remotorizaciju lokomotiva 642 za Slovenačke železnice. Naš projekat će se praktično nadovezati na ovaj i realizovaće ga isti konzorcijum firmi.

Reč je o investiciji velike vredosti – za deset lokomotiva, ukupno oko 10 miliona evra.

Kao što vidite, jasno je da takva ulaganja zahtevaju jedan viši nivo organizacije i pristupa u preduzeću. Očekujemo da prva lokomotiva bude završena do kraja 2022, pa da potom u narednih 5 godina potpuno zanovimo našu seriju lokomotiva 647, za jedan duži period.

PL: Proteklih godina intenzivno se govori o ulaganjima u železničku infrastrukturu, ne samo u Srbiji nego u zemljama u okruženju i tu se nameću dva važna pitanja. Prvo – kako vidite ovaj razvojni put kojim se ide i drugo – koliko je izazovno poslovati pri takvim okolnostima?

– Razvoj infrastrukture je nešto što se nesumnjivo dešava, bez obzira na to koliko se prevoznici žalili – a žale se s razlogom, u budućnosti će infrastrukturna slika železnice će biti značajno drugačija nego što je sad. Napredak je izvestan. Da li će biti jednostavno izdržati tranziciju? Sigurno da ne, ali to je neminovnost. Sa druge strane, koliko god bilo izazovno, podjednako je izazovno za sve.

PL: Na početku razgovora rekli ste mi da je vaš otac Stojan bio veliki ljubitelj intermodala, što je preslikao i u ime firme – Kombinovani prevoz. Kako danas, iz vašeg ugla, vidite budućnost razvoja ovog sektora? Čini se da u tom segmentu i Srbija prepoznaje i prati trendove koji su prisutni u Evropi?

– Intermodalni transport je realnost i neophodnost u Evropi. To nije trend, nije budućnost – to je sadašnjost. Iako kaskamo za Evropom i u Srbiji se u intermodalnom transportu danas beleži „bum“. Privreda je to prepoznala, gledajući prevashodno sa kim i kako radi u inostranstvu i želeći da preslika i na naše tržište način na koji se saobraćaj odvija, kao i mahom prelazak na kontejnere.

Sve je više kontejnerskih terminala, a investicije dolaze i iz državnog i iz privatnog sektora, što je odlična vest. Naravno, samo tržište će pokazati koji su projekti uspešni, ali je fenomenalna stvar to što će se iz kvantiteta izdvojiti kvalitet.

Kvalitet je suštinska i neophodna stvar za Srbiju u svakom pogledu, uključujući i železnicu: da imamo kvalitetne terminale, kvalitetne pružaoce usluga pretovara i ostalih logističkih usluga.

Država takođe subvencioniše – istina, to nije na nivou na kome je na primer Švajcarska, ali ni Srbija nije Švajcarska. Subvencije nisu važne samo kao materijalna podrška, već i psihološki – ako država pomaže intermodal, a ne na primer kupovinu vagona ili neki drugi segment, jasno je da prepoznaje i vidi budućnost baš tog sektora.

„Iskoristiti znanje na najbolji način“

Princip rada Kombinovanog prevoza je utemeljen na ekspertizi i poznavanju materije i industrije na nivou koji je bez konkurencije, a cilj profesionalnog menadžmenta je da se ovo veliko znanje na najbolji mogući način iskoristi za dalji napredak, ističe generalni direktor Goran Dokić, koji se takođe za naš portal kratko osvrnuo na planove za naredni period.

– Profesionalna uprava, za koju nije preduslov da dolazi iz železničke industrije, imaće fokus na kreiranje novih i optimizaciju postojećih procesa rada. Takođe uz rast kompanije, neophodno je postaviti i strategiju razvoja sektora, u skladu sa potrebama naših klijenata i tržišta. Ukratko, naš zadatak je da, uz znanje koje već posedujemo, na stabilan, odgovoran i strukturiran način vodimo firmu pažljivo korak po korak i obezbedimo sve preduslove za nesmetano funkcionisanje kompanije.

Uz sve to bih izdvojio i fokus na realizaciju dva najvažnija projekta. Prvi je regionalni pristup – otvaranje naše kompanije u državama u regionu sa ciljem da već dokazani kvalitet usluge obezbedimo i klijentima van teritorije Srbije. Drugi je definitivni projekat remotorizacije, o kome je Branko već pričao.

Autor naslovne fotografije: Aca Vasiljev