Nova intermodalna čvorišta u Srbiji – koje projekte možemo da očekujemo?

Uprkos velikim izazovima, širom Evrope nastavljaju se ulaganja u razvoj intermodalnih terminala. Iz susedne Mađarske ovih dana stižu velike vesti – početkom nedelje otvoren je East-West Gate, prvi kontejnerski železnički hab u Evropi zasnovan na zelenoj tehnologiji i sa sopstvenom 5G mrežom za internu komunikaciju i upravljanje uređajima. “Budućnost logistike je intermodalna”, poručili su nedavno i lideri industrije na velikoj konferenciji “Put ka oporavku – budućnost globalnog lanca snabdevanja” u Beogradu, ističući da bi Srbija trebalo da prati još jedan dobar primer iz komšiluka – Rumuniju, gde je porast prevoza kontejnerima ka Evropi sve intenzivniji.

Za uspeh na takvom putu neophodna su ulaganja u infrastrukturu. Bilo da je reč o privatnim investicijama, ili aktivnostima države, širom Srbije sve je više istaknutih projekata, ali i novih najava. Dve nedavne vesti iz ove oblasti privukle su naročitu pažnju – prva je da se nastavljaju pripreme za zajedničko ulaganje sa Bugarskom u pograničnom području, a druga da je Vlada Srbije u septembru formirala radnu grupu za saradnju sa kineskom kompanijom Cosco Shipping Lines Co “za izgradnju intermodalnog terminala i robno-transportnog centra u Beogradu”.

Intermodalni terminal u blizini Dimitrovgrada ponovo je spomenut (istina usputno) u jeku problema sa vodostajem Dunava, kada je s kraja leta održano nekoliko sastanaka naših i bugarskih vlasti. I taj projekat bio je na dnevnom redu zvaničnika, iako su – očekivano – svi bili fokusirani na zajedničke akcije za olakšavanje plovidbe, kao i na pitanja transporta uglja u Srbiju.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture PlutonLogistics tada je dobio potvrdu da rad na ovom projketu nastavlja i da je “strateški cilj obe zemlje dalji razvoj i unapređenje intermodalnog transporta”, ali bez bilo kakvih preciznih odrednica, čak i u vezi sa mogućim lokacijama ili rokovima.

Naša redakcija uputila je pitanja i nadležnom bugarskom ministarstvu, ali se u tom trenutku oni nisu oglašavali po ovom pitanju. Ipak, pre nekoliko dana uspeli smo da dobijemo komentar MTC (Ministarstvo transporta i komunikacija Bugarske), iz koga se može zaključiti da bi jedna od lokacija mogla da bude nova stanica Kalotina-Zapad.

U odgovorima, MTC podseća da je na sastanku zamenika ministara obe zemlje (Anite Dimoski i Krasimira Papukchiyski) krajem avgusta razgovarano i o zajedničkom radu na izgradnji intermodalnog terminala, te da je dogovoreno formisanje radnih grupa stručnjaka iz Državnog preduzeća Nacionalna železnička infrastruktura (DP NKŽI), Bugarske državne železnice (BDŽ) i Železnice Srbije, prema nadležnostima.

– Stručnjaci Železnica Srbije zatražili su od stručnjaka JP NKŽI da obezbede tehničke uslove za izgradnju intermodalnog terminala. Nakon sastanka, bugarska strana je srpskim kolegama dostavila tehničku specifikaciju za izgradnju intermodalnog terminala. Dat je idejni projekat za vezu Dragoman-Srpska granica. Prema projektu, postoji mogućnost planiranja intermodalnog terminala na području nove stanice Kalotina-Zapad – navodi bugarsko ministarstvo za PlutonLogistics. 

Nakon toga, u septembru je održan i naknadni online sastanak radnih grupa (ponovo povodom aktivnosti na Dunavu, transporta energenata itd.), kada su “stručnjaci Železnica Srbije saopštili su da im je potrebno dodatno vreme za proučavanje dokumentacije za intermodalni terminal”, navodi se u odgovorima MTC.

Očekuje se da će na narednom sastanku radne grupe biti definisane konkretne radnje, rokovi i odgovornosti za radove na izgradnji Intermodalnog terminala, dodali su.

Vesti o mogućem razvoju kontejnerskog čvorišta u pograničnoj oblasti dolaze i u periodu kada se očekuju veliki radovi na pruzi koja od Sofije ide do granice sa Srbijom. Bugarskoj je, podsetimo, Evropska komisija ovog leta odobrila 110 miliona evra za modernizaciju železničkog koridora u zapadnom delu zemlje (koji je deo TEN-T mreže između bugarskog glavnog grada i granice sa našom zemljom). Reč je o deonici Volujak-Dragoman dugoj 34 kilometara, gde su, kako je ranije najavljeno, u planu ne samo radovi na samoj pruzi, već i izgradnja signalno-telekomunikacionih sistema, kao i implementacija Evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem. Projekat će biti dvofazan, a prvi deo bi trebalo da bude završen već dogodine.

Saradnja države i kompanije COSCO 

Od formiranja radne grupe za saradnju sa sa kineskom kompanijom COSCO Shipping Lines Co za izgradnju intermodalnog terminala i robno-transportnog centra u Beogradu, nijedna od uključenih strana nije se oglašavala sa detaljima. U zvaničnoj odluci Vlade stoji samo da je „zadatak tog tela saradnja sa kompanijom COSCO radi definisanja prostora za terminal i logistički centar, rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, te sagledavanja postojećih i pripreme budućih planskih akata, kao i pronalaženje najefikasnijeg načina za realizaciju projekta i definisanje optimalnih tehničkih rešenja za izgradnju intermodalnog terminala i robno-transportnog centra na teritoriji grada Beograda“.

O značaju železničkog transporta za logistički lanac, predstavnici kineske kompanije govorili su na konferenciji „Put u budućnost“, podsetivši i na izvanrednu poziciju Beograda koju bi trebalo iskoristiti.

– Moramo da posmatramo budućnost kroz intermodalnu prizmu – izjavio je na događaju u Beogradu Erik Košuta (Erich Cossutta), predsednik Dragon Maritime Group, generalnog zastupnika kompanije COSCO Shipping u Jugoistočnoj Evropi.