Zašto je Budimpešta evropsko središte kineske logistike i kakva je uloga Beograda na železnici?
Mađarska ima ambiciju da postane vitalno tranzitno čvorište za železnički teretni transport u Evropi, a tom statustu će doprineti i povezivanje brzom prugom sa Srbijom. Nova železnička linija Budimpešta-Beograd, čiji završetak izgradnje je najavljen do 2025. godine, mogla bi da preoblikuje balkanski pejzaž u kargo-transportu, naglasili su eksperti za železnički teretni saobraćaj na nedavnom vebinaru portala RailFreight „The Hungarian Hotspot“.
Sofija Burna Asefi, konsultantkinja Risk Advisory Group, podelila je svoje iskustvo o ulozi Mađarske u železničkoj logistici. Ona je naglasila da pretovar predstavlja složeni izazov u lancu snabdevanja za mnoge kompanije koje posluju u regionu. Mađarska služi kao ključna tačka u tranzitu robe između Evrope i Azije zbog svog strateškog geografskog položaja. Međutim, nekoliko izazova ometa njenu sposobnost da u potpunosti ostvari svoj potencijal kao tranzitna zemlja – pitanja tranzitne infrastrukture sa Ukrajinom, fiskalne nedoslednosti u određenim sektorima, operativne poteškoće… Istakla je da se ova pitanja ne rešavaju lako i da zahtevaju dugoročna rešenja, ali da Mađarska ostaje atraktivna opcija za logističke i transportne kompanije zbog svog strateškog položaja koji povezuje Evropu i Kinu.
Džeki Jan (Jackie Yan) iz New Silk Road Intermodal naglasila je da Kina gleda na Mađarsku, posebno na Budimpeštu, kao na značajno čvorište za pretovar. Ona je istakla da je Budimpešta zbog pouzdanosti i dobrih odnosa sa Kinom postala omiljeni centar za kineske logističke kompanije.
Srđan Zeković iz kompanije Van den Bosch istakao je da se Budimpešta pojavila kao zrelo i dobro uspostavljeno transportno čvorište, povezujući zapadna tržišta i Balkan. Zeković je naveo da je železnička industrija već postavila temelje za intermodalni saobraćaj između Budimpešte i Srbije i da su železnički operateri koji razmišljaju o budućnosti identifikovali potrebe tržišta i stvorili mogućnosti čak i pre nego što je pruga za velike brzine zvanično počela da radi.
Linija Budimpešta-Beograd uvešće pouzdanu, visokofrekventnu železničku vezu koja optimizuje vreme isporuke, kapacitet tereta i pouzdanost lanca snabdevanja za kupce. Ono što je važno, to će približiti zemlje Centralne i Istočne Evrope Balkanu i poboljšati povezanost sa tržištima u Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj i šire, smatraju učesnici vebinara.
Eksperti su se takođe bavili izazovima proširenja železničke povezanosti širom Balkana, razgovarajući o dilemi „kokoške i jajeta“: da li je odsustvo železničkih linija posledica nedostatka tereta ili obrnuto.
Pronalaženje ravnoteže između razvoja infrastrukture i povećanja obima tereta identifikovano je kao kritičan sledeći korak u unapređenju železničke industrije u regionu.
I Srbija jača konkurentnost na železnici
U razgovoru je bilo reči i o potrebi razvoja infrastrukture u Mađarskoj. Iako postoje tekući projekti za poboljšanje infrastrukture, kao što je projekat TRACE koji ima za cilj proširenje objekata u Budimpešti, postoji potražnja za više logističkih čvorišta, skladišta i efikasnih sistema podataka. Obezbeđivanje nesmetanog protoka robe zahteva rešavanje različitih operativnih izazova i obezbeđivanje bezbednog rukovanja teretom.
Eksperti su primetili da raste konkurencija u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa zemljama poput Srbije, Slovačke i drugih koje ulažu u infrastrukturne projekte kako bi unapredile svoje kapacitete za železnički transport tereta. Kao odgovor na ovo, Mađarska se fokusira na širenje logističkih čvorišta izvan Budimpešte da bi zadovoljila rastuću potražnju.
– Ulaganje u lokacije izvan prestonice važno je kako bi se stvorila sveobuhvantija mreža za distribuciju tereta – istakao je Martin Koubek iz kompanije METRANS.
Sofija Burna Asefi je naglasila da se prilikom ocenjivanja Mađarske kao tranzitne zemlje moraju uzeti u obzir politički, ekonomski i poslovni rizici. Političke rizike u Mađarskoj, posebno u pogledu vlasništva i transparentnosti, treba proceniti. Odnos između Mađarske, Kine, Rusije i EU igra značajnu ulogu u oblikovanju logističkog pejzaža.
Uprkos izazovima, ambicije Mađarske da postane još značajnija tranzitna zemlja za železnički transport ostaju nepromenjene. Stručnjaci preporučuju logističkim kompanijama da sprovode temeljnu proveru, biraju pouzdane partnere i uzmu u obzir ceo lanac snabdevanja i transportne rute prilikom ulaska na tržište. Prelazak na železnicu u Mađarskoj postepeno dobija na zamahu, nudeći efikasnije i isplativije alternative za transport tereta.
Učesnici su se dotakli i alternativnih ruta, kao što su jadranske luke, Srednji koridor i trasa preko Grčke. Dok se Srednji koridor suočavao sa izazovima, pravac od Kopra u Sloveniji do Budimpešte je istaknut kao obećavajuća alternativa. Ipak, Budimpešta je ostala glavno središte kineske logistike, saglasili su se.
Izvor: trans.info
Foto: PlutonLogistics, ilustracija
