Antonio Zrilić, osnivač kompanije „Logiko“ – Kako preživeti damping cena

I Srbija i Hrvatska se suočavaju sa sličnim izazovima – nedostatkom kvalitetnih radnika, sindrom najniže cene, velikom konkurencijom… Ulaskom Hrvatske  u Evropsku uniju dodatno je uzdrmano tržište transporta i logistike u toj zemlji. O situaciji u transportu i logistici u ovom regionu, razgovarali smo sa Antoniom Zrilićem osnivačem kompanije „Logiko“ koja već desetak godina pomaže kompanijama u povećanju profitabilnog rasta i unapređenju cash-flowa.

Sagovornik PlutonLogistics-a je autor jedinstvene metodologije Optimizacija zaliha u 6 koraka i Povećanje cash-flow potencijala poduzeća.

Sproveo je niz uspešnih međunarodnih projekata u vezi sa  optimizacijom procesa i smanjenja troškova (Irska, Hrvatska, Slovenija, Srbija, Makedonija, BIH).

PL: Koje su vodeće teme u Hrvatskoj kada su transport i logistika u pitanju?

– Kada je danas o logistici i transportu reč onda se nameće pitanje efikasnosti  i kvaliteta. Mislim da je to zajedničko svim tržištima i u tome Hrvatska nije posebna. Kada govorimo o efikasnosti govorimo o brzini, tačnosti i troškovima. I brzina i skraćivanje procesa kako bi kupci dobili uslugu ili proizvod što pre su teme koje su uvek u fokusu.

PL: Koliko se te teme razlikuju od kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju? Šta se promenilo?

– Mislim da se teme nikada ne menjaju u logistici, ali se menja intenzitet. Danas je u Hrvatskoj puno veća konkurencija zahvaljujući zakonodavstvu Evropske unije u kojem se dozvoljava svakom poduzeću koje vrši usluge prevoza u nekoj članici Unije da može obavljati usluge internog prevoza u svim članicama Unije. To znači da transportno poduzeće iz Mađarske može obavljati usluge internog transporta u Hrvatskoj, a da prethodno ne otvori  preduzeće ili kancelariju u Hrvatskoj. Isto tako i poduzeće iz Francuske… To vrši ogroman pritisak na konkurentnost kod domaćih prevoznika.

PL: Kako da se kompanije u Srbiji spremno dočekaju ulazak naše zemlje u EU?

– Mislim da je potrebno da se što više informišete o svim promenama koje će nastupiti pristupom Srbije zajedničkom tržištu. Iako je Hrvatska imala relativno dugačak pretpristupni proces izgleda da su se mnoge kompanije našle iznenađene sa svim tim promenama koje su se dogodile i koje se i dalje događaju. Mislim da je i zadatak svih medija, a posebno stručnih kao što je vaš portal da neprestano radi na ponavljanju najvažnijih elemenata iz ugovora sa Evropskom unijom.

PL:  I u Hrvatskoj je evidentan nedostatak profesionalnih vozača kamiona? Srpski vozači traže posao u Hrvatskoj, a gde se zapošljavaju vaši? Na koji način rešiti taj problem?

–  Taj problem je ogroman, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj nego i u celoj Evropi. Kao što vaši vozači odlaze u Hrvatsku tako i naši odlaze iz Hrvatske u Nemačku. Velika je potražnja za vozačima u Evropi i to je trend. Međutim, ono što  želim da naglasim je da treba otvoreno govoriti o tom fenomenu. Vozači su samo jedan od profila koji se traže. Isto tako u Evropi nedostaju milioni radnika od informatičara, građevinskih radnika pa do vozača i čak skladišnih radnika. Kada kažem da treba otvoreno govoriti onda mislim i na to da ponekad želja ljudi da ode u svet u potrazi za poslom ne prati i razumsko promišljanje.

Naši se ljudi pomame za nešto većom platom, a zaboravljaju da će za tu platu tamo morati da rade puno više, da će biti odvojeni od  porodice, da su troškovi života puno veći i da je stres na poslu neizmerno veći.

U Hrvatskoj je prisutan i proces povratka ljudi koji su se zaletili da tako kažemo “grlom u jagode“. Neki poslodavci su mi posvedočili da su ti radnici (govorim o vozačima) postali puno bolji i zadovoljniji radnici kada su se vratili na staro radno mesto ako im je pružena prilika.

PL:  Inače, jedna od tema vaše konferencije je bila kako pronaći i zadržati kvalitetne radnike u logistici. Uz poseban fokus na prepoznavanje i upravljanje talentima. Koji su zaključci?

Foto: geralt/pixabay.com

– Da, to je bila jedna  od tema koja je pobudila najviše pažnje baš zbog gore navedenih razloga. S tim da smo na konferenciji stavili naglasak na skladišne radnike jer su i oni postali deficitarni. Zaključak je da logistika više nije samo podrška nego da je to funkcija koja dodaje  vrednost u poslovanju i da ona zaslužuje i adekvatnu radnu snagu. Moja klijentkinja koja vodi logistiku u jednom proizvodnom poduzeću kaže kako je skladište u nekim slučajevima postalo skladište ljudi. Htela je reći, a to će posvedočiti mnogi, da u skladištu završavaju radnici koji nisu ni za šta drugo pa „neka onda idu u skladište“. Danas su zahtevi za efikasnošću, brzinom i kvalitetom ogromni i takve zahteve mogu postići samo kvalitetni i motivisani talenti. Takve talente treba kao prvo pronaći, ali zatim i zadržati. U njih se konstantno ulaže i daje im se do znanja da su vredni dio tima. Na panelu smo čuli dosta zanimljivih ideja o tome kako to čine neke kompanije.

PL: U Srbiji obaranje cena ili sistem najniže ponude predstavljaju vodeći izazov za opstanak logističkih kompanija. Kako naći meru između kvaliteta usluge, njene cene i zarade kompanije? 

– Treba se odupreti porivu da se ide za najnižom cenom. Mi smo u Hrvatskoj naučili lekciju kada je u tadašnje vreme najveći prevoznik „Pevec“ propao i za sobom ostavio devastirano tržište transporta. Naime, model je jednostavan. Ako želite postati najveći morate uzimati što više posla, da bi mogli odraditi taj posao trebaju vam kamioni. Kada kupite velik broj kamiona morate ih konstantno držati zaposlene. Da bi ih držali zaposlene počinjete pristajati na bagatelne cene koje ne pokrivaju ni lizing ratu kamiona, a kamoli ostale troškove. Ta spirala je neumoljiva i ona vodi u propast mnoge kompanije koje dozvole da budu uvučene u tu igru. Lek protiv toga je da se na prvo mesto stavi održivost i kvalitet, a tek onda rast. Naravno da ćete reći da neki to rade iz pukog preživljavanja, a ne rasta. Međutim oni koji rade po tako niskim cenama samo da prežive, oni su „hodajući mrtvaci“ – to su kompanije koje su propale samo što to još ne znaju.

PL: Ima li čarobne formule za povećanje efikasnosti i profita u ovakvom izazovnom privrednom okruženju u našem regionu?

– Vezano za prethodno pitanje, kada govorimo o efikasnosti i smanjenju troškova potrebno je voditi računa o tri stvari: 1) smanjenje troškova uvek ima donju granicu i kada ju pređemo onda trošimo supstancu; 2) ako smanjimo troškove toliko da iz „lean“ pređemo u anoreksiju onda se više ne možemo kretati i nismo fleksibilni; 3) ako su cene niže od onih koje pokrivaju troškove ili nam ne osiguravaju profit kojim možemo osigurati egzistenciju i održivost onda je neophodno izaći iz tog biznisa.

PL: Na koji projektima ste angažovani?

– Radimo projekte povećanja profitabilnosti i cash-flowa kod klijenata kroz optimizaciju zaliha i poboljšanje procesa u skladištu, logistici i celokupnom lancu snabdevanja. To je jedan od najvećih potencijala koje svaka kompanija ima – da oslobodi sopstvene  cash-flow potencijale i kapacitete s jedne strane, i eliminacija najvećeg troška o kojemu je govorio još Peter Drucker, a to je trošak ne korišćenja kapitala (zaliha, ljudi i kapaciteta). Ne korišćenje kapitala se manifestuje kada uložite u zalihe koje se ne prodaju, u krivite ljude koji vam ne pomažu da rastete ili u kapacitete (ljudske, skladišne, transportne ili proizvodne) koji nisu iskorišćeni.

Podeli na društvenim mrežama:

Slične teme...

Kolika je snaga lanca snabdevanja – U Zagreb... I ove godine,  u organizaciji "Logiko Consulting"-a i Udruženja za upravljanje lancem snabdevanja,  održana je 6. po redu SCM konferencija - Dan moder...
Supply Chain Management konferencija – Dan m... Svesni smo da je snaga lanca jednaka snazi najslabije karike. Međutim, da li znamo koja je najslabija karika u našem lancu snabdevanja?  Da li znamo k...