PROGNOZE: Sporiji rast globalne trgovine u 2023, povratak od naredne godine

Ekonomisti Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation – WTO) prognoziraju da će rast globalne trgovine u 2023. biti ispod prosečnog nivoa, uprkos blagom poboljšanju projekcija bruto društvenog proizvoda od prošle jeseni, prenosi Container news.

Kako je WTO navela u novoj prognozi, zbog posledica rata u Ukrajini, visoke inflacije, strože monetarne politike i neizvesnosti finansijskog tržišta, očekuje se da će obim svetske robne trgovine ove godine porasti za 1,7%, nakon rasta od 2,7% u 2022. Trgovinske projekcije WTO, navedene u novom izveštaju „Global Trade Outlook and Statistics“, procenjuju da će stvarni globalni rast BDP-a po tržišnim kursevima biti 2,4%.

U izveštaju WTO se navodi da su projekcije rasta trgovine i proizvodnje ispod proseka za poslednjih 12 godina, koji je bio između 2,6 i 2,7%.

Generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Iweala izjavila je da trgovina nastavlja da bude sila koja pokreće rezilijentnost u globalnoj ekonomiji, ali je ukazala da će „ostati pod pritiskom spoljnih faktora u 2023“.

Istakla je da je zbog toga važno da vlade izbegnu fragmentaciju trgovine i da se uzdrže od uvođenja novih prepreka u ovoj delatnosti. 

U izveštaju se navodi i da je povećanje obima svetske trgovine od 2,7% u 2022. godini bilo slabije od oktobarske prognoze WTO od 3,5%. Pokazalo se i da je rast trgovine prošle godine bio u skladu sa osnovnim scenarijem od 2,4% do 3,0% u početnom izveštaju WTO o ratu u Ukrajini iz marta 2022. godine, i znatno iznad njenog pesimističnijeg scenarija u kojem bi trgovina porasla samo 0,5% pošto su zemlje počele da se cepaju na konkurentske ekonomske blokove.

Štaviše, prognoza za rast trgovine od 1,7% u 2023. je u međuvremenu povećana u odnosu na prethodne procene od 1,0% iz prošlog oktobra.

Ekonomisti STO prognozirju da bi do 2024. godine rast trgovine trebalo da se vrati na 3,2%, pošto BDP poraste na 2,6%, ali napominju da je ova procena neizvesnija nego inače zbog prisustva značajnih negativnih rizika, uključujući geopolitičke tenzije, šokove u snabdevanju hranom i mogućnost nepredviđene posledice monetarnog pooštravanja.

Foto: Pixabay.com/StockSnap